Књижевне новине
ПОЕЗИЈЕ ПАНОРАМА | - ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ ПАНОРАМА ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ ПАНОРАМА ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ ПАНОРАМА ПРОТ
6/686 — СТУДЕНТИ ЈУНА 1968. Бошко Телебаковић
Нећемо старе химне и труле истине ваше свака тврдња има одважно одсад да се мери јер нама нису потребне само књиге и флаше да'се као људи осећамо, а не к'о звери.
Све лепе појмове заборавили сте одавно
ми још умемо и да учимо и да љубимо ' идеале сте одличне уновчили огавно, |
ми, за разлику од вас, немамо шта да губимо.
Завидите нам што смо млади и што се волимо, што још увек пред препрекама разним не
. бежимо што још нисмо навикли да пужемо и молимо, што дивним циљевима упорно, храбро '
тежимо.
И кад смо јако тужни, ми умемо да певамо када, смо љути, не ћутимо, већ гласно вичемо, када. се удружимо можемо и да севамо ' скидамо паучину, снажно истини кличемо.
Кад наглас кажемо наше тежње, ви се плашите, зашто и ми не бисмо могли да будемо смели, кад · нешто хоћемо, одмах нас батином | | . "страшите, падло кажете свету да смо исувише хтели.
С:нама разговарали нисте, момци нек' свирају, јер младима никако не може да се верује
и момци нису више имали шта да бирају, данас већ у буџак нико не сме да их стерује.
Изашли смо из сенке, трљасте очи сањиве, трудили сте се да нас мрак опет брзо завије, но наше младе методе нису тако рањиве,
сваки кључ не може нашу опругу да навије.
Проћи ће студентски јуни, тишина ће да влада,
горе од пендрека. професори ће да нас режу,
ипак, кад будемо шетали улицама града
мање ће препрека бити да нас коче и стежу.
ПЕСМА ЈЕДНОГ ЦИГАНИНА Недељко Бабић
пи Јој човече
у-твојој песми пишљивв пелене
за хладне облоге на ране дедове
и на њих насађена квочка историје а ја тебе тражим
и проћох црвљивим градом
и нигде се не сусретосмо
над пресним зечјим салом
враћаш српу ратоборном
олињале богомоље мазиш
аве марија
минне шејтанни раџиим
иже јеси амин. бога ли ти твога мој животе прокисла. ти пикола, знаш ли шта је непроходност бола мој човече
заставу твоју
будно подне мрси
тробојницу белу бледу и белкасту обрстили расни јарим и јунице немаш од чег лисник накресати
за руде овчице
у твом брачном креветићу ждребовите тврдокорне бундевице лето прегазиле
а усниле лозу од купине
и на лози семе исусово | из једног. плода црв У друга гмиже живот игра ркекуке
мање мозак више руке
јој човече
ја дошао са околних брда да'лемеш поклепљем
по, црвљивом граду Е
ево пијем жтољаву слободу
и мезетим орах силокомак
а "ја тебе тражим
а'ми нигде да се сусретнемо па'ми дође да ти име људско накрешем у поширок лисниј
на сред града .
да пљунем на свој лемеш
и на твоју ковачницу |,
а када се вратим до својих брегова узео бих гусле
а'жена дамре
па. би твоју химну одсвирали
да се чује
ада У
НАДИРЕМО СКИТСКИ
Рајко Петров Ного
Надиремо ситни, здепасти. и тврди, освајамо мучки лоповски, хајдучки, : косооки, кривоно, приљушени, скитски, трики, полудивљи. — надиремо ДОНИ Под куполом, шугавог интернатског неба, са периферија, из ла иА Ц
Ј 2 зелени од мржње и ЖУ 1 унизсени, препуни криминална Мр прегризли смо гркљан доса Ма ЊЕ (напудрана курза. грациозно. 15 ми идемо даље, ми јездимо_ ра а по уклетом кругу, можда кругу рти. Иза нас остају стазе и богазе, Ма ломни, грудодолни пастели Ка Е зелени од мржње и осути 0 оку . иза нас ме оста чак ни парна па Препуни устог гриминалнег њи У на из ко зна још каквих прађе овакИа паа ми пуцамо страсно, из публике, у нека се оконча 0ва комедија, овај идиотски театар улица.
за пссудоруљу,
сролог с очисмо Некролог с! до трла У
излишно слободни, муљу.
ДАНИМА ТО ТРАЈЕ Милован Витезовић
ОД ОКА ДО ОКА
Мирослав _ Краљачић
У име виших својих идеала
Госпођа. Бирократија и у Слобода дала ратија име својој пудлици
И сада је на узш 1и. Води по улици
Овај је свет крваво отворена рана. Из дана извађена зена Почетак измена и мена.
058) је свет заокрет до левог ока
| | убока тајна — побуна у десној зени.
Браца то траје На очиглед света ' | = ирократија. се са Слободом шета
Мени је до трла Ово светисање
Ово светковање Ово. мировање Овај раскорак
И празнина дубока Од ока до ока!
7 ~ Узицом Слобода добровољно схвата Колико кад треба бити умиљата
Слобода паметна Зна и неке игре Пудлица има изврстан педигре.
у
ДР ДЕ
уд А
ШВЕДСКА ГИМНАСТИКА
Драгиша Драшковић
Овом мом народу Ова моја народна песма
Један два. један два
Број по број
Као да бројите тамнице и тамничаре Сулуд и кљаст — и тај без свога лица Броји вас мој глас
Ви бројите оне из тамница.
Један два један два
Сави главу доле сави главу доле Нек ти блиста теме
'Нек те тражи семе
Сави главу доле сави главу доле
Говеђи ресторан — јутро
Глад твоја није рална
Глад твоја не гори — лако је тако Пиши ми пиши ми, песме:
„На крају града живео Пишта
Када је умро остало није ништа"
Један два један два
Сави главу доле сави главу доле Шведо! Шведо! Шведо Ђинастико Мој навико Бинастико
Лепа слико
Избо очи — а он скочи
Лепа слико Ђинастико
Шта се чује Ко те трује Град до града места прекомерна У Земун — дивна Гинекологијо Земуномалме
Пиши песме: „Боре се деца мртва и жива Боре се против презерватива"
„Све лепе ствари купујте у робним кућам« у Београд
Пимчка више није мит
Пичке Пичке
На кредит
Један два један два. Сави главу доле сави главу доле.
Овај мој народе Овде стани
4 ЕЦ
ја
АПКОВНЕ ПРИЛОГЕ У овом БРОЈУ ИЗРАДИО ТОМИСЛАВ
~~~ уебну - –-
ХРУШКОВЕЦ,
СВАКИ ПОНЕДЕЉАК
Мирко Магарашевић ·
Бележен Гриничом
буди се понедељак. Железни стројеви грабе
подмазаним замахом бљују дим, недовршене снове и крв од суботе: утакмице су завршене: за неког победом, за неког поразом = а на крају крајева то губи значај.
Тенисер удара лопту, погледом пребацује мрежу коју авијатичар брже од звука. прећи мора у славу машине и конструктора; све већа брзина се тражи, све већа омамљеност бржа од опијања и сличних познатих ствари. Замишљени микробиолог у сновима. увеличања. рат са армијом вируса води: болеснима вакцину против смртне панике да поклони
разум у | онима који га никад нису ни. имали
јер размишљаху где ће нов започети рат и пасти у замку старог неумољивог ловца. Ако окренемо лист и замислимо се
над све очигледнијом не
запосленошћу уз пораст образованих
а ретких Са новим идејама. . Е
што стенице убијају по влажним собама. јер им тежина МОРА бити осредња: рађа се " нула. Ако узмемо податке о метану и погинулима. „у окну, податке о трошковима свечаних дочека | Е и ручкова, уз пун церемонијал око нерешивих пензија онда погреб дође најјефтинији. Ако још здружимо земљотресе, поплаве 3 и сушу са свађама око речника и стабла књижевног. " слова —
и најзад: ако се осврнемо на. жеље студената затећи ћемо познату збуњеност, и пар гласова у хору како иза паравана. прете: „Децо, мир!" Ако је тако (а сви знамо да јесте) онда је то искуство које смо већ: имали
у (као свако, свако друго) које ћемо поново и поново ;
имати.
Ако је тако, онда чекајмо други понедељак да. нам се у влажној соби 'и јутарњој кафани,
протекла недеља објасни:
нисмо разумели догаћај, ни радио-комад,
ни претњу порезника нисмо разумели.
јер све је то сувише повезано,
а Ми смо ове недеље уморни, од прошле: захуктали строј пискавом сиреном нас 3062. И док набусити контролор шкиљећи прозива,
сваки од нас мамурно каже; „ТУ САМУ
ПОГЛЕД НА НОЋНА РАСПАДАЊА
Раша Ливада
сред града
месец очи тризе
кроз олеандер
људи су наишли на. последње речи пустили су зграде да гласније говоре ! полудели су од месечанице . прозори скупљају марке | мушкарца су коленом дотакли лежај рекоше: већ је данас
старци гледаше у икону
насмејал Исусе
двоје су на улици били искрени помирили су, се са супротностима
уочили бесмисао у покретима.
препустили су се једно другом
побегоше од сопствене крви
никада више нису умрли
неуморна тишина скањера
бића су свела очи
понеког зуби боле
у другом раду — пуцњи (неког се то тиче) адвокати, дакле, пробудише се ' . замислите после поноћи
рећи: ће њихове прстеноване жене
(у новинама слика крвавих чизама.
и вест о ратницима који су јели кисело млеко у паузи смрти)
тако је све ангажовано и поред фикиије мира поливачи и млекари и све остале запаске првих будних ноћи нестадоше у не знању у нмитању; шта јутром чинити
Пропустили смо још једанпут
могућност да осванемо
у наредном столећу
али вриштала би онда незадо вољене жене и обавезе на паркет или асфалт
који би уплашено жмиркали
ПРОТЕСТ МОГА ЈА Џебдет Куртагић
Ја нијесам облак у панталонама И можда немам права на. протест Ја сам себи антологија
Ало
Моје је Ја мени полиција
И кажем
Мртвачнице су пуне
до јуче живих
Улице пуне до јуче мртвих Илузије сад ником нијесу потредне Као што су ми прсти
жути 00 дувана
Моја чула сутако ·
жуто офарбана
Ја не кажем
Ало
Ало ОУН
Ја на то немам права
Кад пушим свеједно ми је
је ли то дуван хашиш или трава Ја вам то нећу рећи
у мојим очима постоји
довољно и без ријечи
Од жуте мрље до отвора оке Нота протеста растегнута
У мојим водопадима у срцу капље Запад — Исток
Под мојим ноктима радиоактивна прашина Вјечито слово табу свима Калибар 45
Меци у зубима
Шутим и глув сам
и нијем и слијеп
5 побијеђујем
Протестујем
Срба Борђевић
Власник сам, виле у Сутомору Петособног. стана у Београду Каже ми ћелави политичар, борац од четрдесеттрве, Сада милионер по занимању и надамном се наткриљује Да експерименте своје са социјализмом уз зараду добру, изводи. Пре рата хапшен сам и мучен, У Аушвицу гасовима трован, и код Сутјеске са Савом обруч пробијах Док бомбе су пљуштале по тепиху крвавом. И у какво пророчанство сад да верујем, Земљу. окусих кад затресе се Страховитим треском, кад небо се расцепи И брда покренуше силовитом претњом, А гробови испретураше ко прашина Снаожном виком с неба. И нек се Крваве руке убице очисте крзном зеца Уз скакање у кревету астматичног. железничара. Камата у банци расте као трбух труднице Док љубавне погледе један другом добацујемо Ноте испод стола намерно додирујемо И притом уз смешак, извињавамо. Пингвин, Стара. шепалица, бивши морски калетан У царству птичијем, Што нам се клажаше под кинеским зидом Гледа како своју лепезу у Паризу док - Молијера игра, Марина Влади, прстима полако глади.
(Одломак)
Н