Књижевне новине

ОДЕВАЊЕ И МОДА КАО __

ИЗРАЗ ПСИХИЧКОГ РАЗВОЈА

Ар ВОЈИН МАТИЋ

НАИВНО је мислити да је одевање настало у циљу заштите од климатских непогода и Да између хладноће и покривања тела постоји проста узрочност. Пример Индијанаца Јужне Америке, који живе полуголи у снегу, Док им се пахуљице топе на кожи, изненадио је Европу, и показао да су узрочни односи код одевања нешто друкчији. Прагматичка логика савременог — човека, мако сложена, није у стању да сагледа својеврсну логику оваквог понашања.

Савремени човек не облачи се логично, као што наивно претпостављамо, него претежно угледајући се на другога. Логика њетова понашања је логика идентификације, и као и они Индијанци, и савремени човек спреман је да зебе, да се кваси н пол несе много муке само да не би био обучен умимо света", нето онако као други људи који изазивају њихово допадање и одобравање.

Кратак извод из динамичне „Ја психоАотије“ омогућиће нам да сагледамо најважније механизме који су довели До по. требе облачења и још и Данас управљају његовим променама.

Психички механизми

Наше Ја везује своје нагонске потребе за поједине особе, које динамичка психолотија назива објектом љубави, и тим изражава чињеницу да сва жива бића за Ја ни су подједнако важна. Постоје привилеговане особе, — најпре су то родитељи, а касније неки други појединци, — које постају наши узори, и добијају способности да на нас изузетно делују. Објекти љубави инвестицијом претварају се у узоре, а потреба да се угледамо на њих, да будемо Као они, постаје основна полуга васпитања и преображаја. Потреба. за идентификацијом је најпри митивнији психички механизам. Други важан механизам је померање, који омогућава да се постепено један део инвестиција пренесе са првих објеката љубави на друге. И, најзад, механизам пројекције Аоводи до тога да у објекту љубави откривамо и такве мисли, осећања и жеље које им ми про. писујемо. . .

И данас још депа показују пролазну по требу да инвестирају животиње својим тежњама, дакле некакав анимизам, У давној прошлости као што знамо из историје п етнологије, а траг свега сачувао се по у да снама ц вилинским _ причама, примитивни човек је исто тако преносио своје инвестиције у неке животиње, које су у његовим очи.

ма на тај начин добијале људске особине. Тој привилегованој животињи са људским особинама, или тзв, тотем-животињи, због пројекције свемоћи, указивана је нарочита почаст и обожавана је као предак и заштитник племена пошто се у њу пројицирају и љубавне и агресивне тежње, она штити и помаже, али је и опасна и склона да казни сваку непослушност.

Постепеним изменама у Ја, а нарочито развојем „суда реалности", који спољну стварност одваја од унутрашњих жеља, осећања и мисли, човек постаје свестан да и сам располаже способностима које је раније приписивао неком свемоћном бићу. Човек све више постаје свестан себе и способан да себе посматра као објекат.

Прва одећа

Најпримитивнија и најраспрострањенија одећа покривала је полни орган, У Африци је живело, како извештава Фробениус, ловачко племе које је иначе ишло сасвим голо, али су његови мушкарци, када би полазили у лов, покривали свој полни орган. Ловци се излажу опасностима у лову, а опасност Казне усредсређује се на орган који оплођава, што је био искључиви домен дејства. митског бића. Постајући свестан своје функције у оплоћђењу, човек је доживљава као неку недозвољену побуну, нешто за шта може бити кажњен од митског бића.

Митска бића постају најранији узори попашања, Жеље, које се у њих пројицирају, претварају се у њихове сопствене жеље, према којима се припадници племена морају понашати, И за целокупни живот, и за одевање, они представљају образац, а истовремено према њима се ствара, као према сваком 06јекту љубави, компликован однос: човек не само да усваја њихове жеље, него се према њима агресивно односи и покушава колективно Да им наметне своју вољу, односно да од њих изнуди или измоли све што је зајесдници потребно,

У свом спољњем изгледу, међутим, биће једног племена има и својих других карактеристика, са којим се саплеменици идентификују. На познатим преисторијским пећинским цртежима врачева може се видети како су се људи, већ према томе коју су животињу за тотем усвојили, почели китити роговима, дубима, кљуном, перјем итд, Људско кићење, то „додавање себи", појачало је самопоузда ње и смањило страх, Подухват је на тај не чин бивао успешнији, па је настало стање ко.

је је, вероватно, пружало сигурност која. је значила нешто више од простог утопљавање. Бескрајно моћни заштитник племена, осим тога, није се смео вређати употребом одеће која би могла код њега изазвати бес и која би га могла одвратити од пружања неопхолне помоћи, што би значило пропаст за све. Облачење кожа значило је, на почетку, јелну такву идентификацију. Мако постоји разлика између ритуалног облачења врача који је био представник више силе, и осталих чланова племена, појавила се и тепденција, прво код оних који су им најближи, па све даље, ла се постепено преузимају извесни детаљи облачења, |

Наша кожа

Други подстицај за облачење долази из тела. .

Површина нашег тела, коју одећа покрива, у овом процесу игра нарочито значајну улогу и физиолошки, али и психолошки. У развоју свесног Ја, које постепено преузима улогу несвесног нагонског понашања животиње, човек почиње да инвестира и сопствено тело нагонским тежњама, па на тај начини постаје, у односу према објектима, свестан и свога постојања и делања. Пут формпираља Ја иде од такозваног океанског осећања (Е. Брна) преко издвајања, сепарације-индивидуализације (В. Капк), до формирања инапвидмалног Ја. Одвајање се прво врши између „пра-ја", п „пра-објекта", а тек касније п према осталим људима у заједници,

Инвестицијом коже, тело добија нове потребе за додиривањем, миловањем, између осталог и за облачењем, али се истовремено појављују и агресивне потребе.

Сепарација-индивидуализација граница човековог телесног Ја стриктно сене подудара са нашим физиолошким покривачем, нашом кожом, Постоји оно што Мимсој назива ин термедијарном зоном, у којој предмети који нас окружавају припадају, истовремено или наизменично, п нашем телесном Ја и споља шињем свету. У првом реду овамо спада одећа, али им читав низ предмета и алата, за које смо интимно везани, као што је новчаник, накит, кључеви, али и штап, наочари и друго. Уптсој овамо убраја п такозване прелазне објекте код деце, као што су неки пешкир или играчка са којом оно обично спава. Везивање нагонских тежњи за површину чини Аа се човек телесно добро осећа, да има, осенатве заравља иочврстине, али “оно ствара -м'

врогене зоне и потребе да. се'мазањем, купа“,

Флупдна архитектура

ПЕБА РИСТИЋ

У ОПШТЕМ СМИСАУ архитектура се физички рашчлањује на разне физичке мо. Аификације, које тумаче одговарајуће, ра“ пионадне дисциплине физике. Тек у послед: ње време се уобичајило да се архитектуром сматра само оно што се тумачи статиком, тј. оношто стојиприковано за земљу тежи ном гравитације. Напротив, већ Нојев ковчег је више символ уточишта и преживљава ња катаклизме пеголи најутврђенији град или _ највећа _ пирамида. Грађевине као објекти уточишта у суштини су покретне — динамичне, статика је само специјални случај динамике кад је кретање равно ну. ан. Чувена је беседа светог Јована Златоустог из времена врло развијене статичке ар“ хитектуре; с свети Јован на једном месту каже: „Нека бесни бура нека бију таласи, Лађе Христове никад неће потонути", мислећи тиме пе само на хришћанске заједнице већ и на цркву као грађевину, која џло. ви по мору, односно флуиду. И само главнотело, или део грађевине у класичном смислу, назива се и дан-данас на свим језицима света "брод". Према томе, у општијем смислу грађевина је брод у мору флуида, а специјалан случај, ако даље развијамо ову логику, је не само када је кретање рав но нули, него када то море, пошто је кретање равно нули, очврсне и постане земља. У крајњој линији, ни сама Земља није чвр“ ста, и она је само један охлађен згуснути фауид —- магма која је подложна ерозији, земљотресима. Земљина кора се такође таласа, набира, дроби, слива, насипа н таложи ерозијом. По неким теоријама чак и читави континенти пливају и путују. Овако на из глед чврста земљина кора је у ствари само једантрен у валовима њеног таласања. Статика ове наше, статичне, архитектуре одавно се разјашњује, ту као пода нема тајни. На архитгктонским факултетима се зато учи статика, али се не учи динамика,

12

сем у неким додатним, небитним гранама, када се проучава ветар или брзи саобраћај на путевима и мостовима. Статика је, у ства ри, наука која силе, обично представљене стрелицама, векторима, рачунски или графички ставља у равнотежу. Динамика је то исто. Ја ћу овде покушати да ставим у равнотежу извесне динамичко-урбанистич кохархитектонске силе, тражећи нову равно тежу и њене корене како бисмо лакше могли да пратимо извесне нове процесе у архитектури. Иако је, наиме, утврђено да се архитекта занимао, не само градњом зграда већ и градњом бродова, котурача, катапулта,

· топова и разних направа, занимањима која

данас изгледају доста чудно. Ново време поново тражи од архитеката овакву разновр-

Лепен(кн/ Кир /

„ће моћи

сност, јер, један нов процес захвата архи тектуру.

Аналогно спајању намештаја са зидовима у згради, што је резултат интегрисања раш члањених компонената нових функција у животу и архитектури, који општи развитак технике доводи до упрошћења, исти такав процес, као што је овај ентеријерски, догаћа се пи у екстеријеру архитектуре. Наиме, спаја се зграда са урбанизмом. Раније су,

рецимо, __ ормани, лавори и пећи, били одвојени делови 0 зидова који су могли да се понесу са собом — при-

ликом сељења, данас су се ормани претворили у зидане плакаре, лавори у лавабое, а пећи у радијаторе. Овоме предстоји велики процес у екстеријеру; улице и друмови по“ стаће јединствени делови са зградом и не да се каже тде почиње друм а где зграда, лифтови ће бити бесконачне тра-

ке-елеватори, телефони ми телевизори већ да-

нас постоје. Они су, у ствари, већ очигледан спој урбанизма са архитектуром и статике са динамиком. Ови токови треба скоро да до веду до неслућених промена. Наиме све ово се још одвија круто механички. Статички, динамика се спроводи недоследно, помоћу чврстих механичких делова механизама. Урбанизам је још у веку точка, полуге, стрме равни и котурача. Међутим, динамика тражи и динамичне флундне материјале, а не круте материјале. Мислим да је век точка на издисају. Точак се све више замењује млазом, не само у млазним авионима, већ и у малом приземном саобраћају постоје такозвани ваздушни јастуци на којима лебде оверкрафти и железнице на једној шини,

а све ово има везе и са пнеуматичким чеки- .

ћима и хидрауличним кочницама и дизалицама. Није далеко тренутак када ће н бесконачне траке бити бесконачни ваздушни јастуци, М

И сама архитектура већ је „омекшала". Постоје и такозване пнеуматичке конструкције, од напетих платна велике хале, простори и магацини које не одржава статика крутих конструкција већ притисак флунда, било да се ради о притиску ваздуха ер кондишна у некој изложбеној хали, или притиску рас треситог или течног материјала у неком матацину или силосу. Постоје и такозвано лебдеће конструкције, архитектура која витџе не стоји у ваздуху и на земљи, већ плива у мору ман бестежинском стању у интер

њем, облачењем, бојењем, шминкањем и Арутим средствима посвећује пажња својој кожи.

Две паралелне потребе настају на лај начин истовремено: идентификација са узором и потребе површине коже, и оне су у станом међусобном односу. Човек је одувек био дубоко уверен у своју физичку истоветност са митским бићем, чак по кад је опо било же вотиња, па је примио п његове особине понашања. М зависности ол односе према узору и се би, одевање има тенденцију да час више, час мање покрива срогене зоне; оне се често ки. те а понекад се сакривају до те мере да ту. бе своју карактеристику Ако узмемо област полних органа можемо рећи да су ерогене зоне врло различите у разним културама, да су. различито везане нагонским тежњама, у зависности од начина пружања пете; лодириваља, Љљубљења, а парочито од обичаја да мајка, као што је показала М. Мла, носи деге уз себе током првих година,

И експерименти са мајмунима, које је из вео ЊЖарло, показују од колико је важности, за каснији развој сексуалности, кожни контакт младунчета са мајком.

У експерименту су мајмуни одгајани без мајке. Направљене су им две мајке од жице, заправо два труба обриса одраслих мајмуни. ца: једна је била пресвучена текстилом, а Аруга је остала пепресвучена по на месту Дојки имале цуцле повезане са флашама за млско, тако да је свако мајмунче, без неког те. лесног контакта, могло да сиса према својој потреби, У страху, међутим, би се окупљаду око крпене мајке, а показивали су потребу ла се међу собом збијају п додирују кожом, тако да их је експериментатор назвао „заједно-заједно" мајмунима, Кад су поодрасли, по. чели су да кидају текстил са крпене мајке и да та вуку за собом, као што мнота деца, пре спавања, узимају свој пешкир или крпену лутку. |

Покфривање тела, временом, није више са мо враћање и идентификапија кићењем, него постаје и унутрашња потреба, а јављају се и утилитарни разлози. Али и старије форме често се задржавају и чине потку потребе за одевањем, нарочито код младих људи, који су обично различито психички организовани од својих родитеља,

Налазећи се у обично мање диференцираној интермедијарној зони, одело у великој мерни доприноси пашем телесном осећању и, ако нам не одговара, оно често квари расположење. (Наставиће се)

нкимлретвО

планетарном простору. Овде бих навео само Катаволоса са његовим фантастичним само. стварајућим лебдећим „флаупдним конструкцијама" у мору, и архитектуру готово већ остварених вештачких земљиних _ сателита, међупланетарних станица.

Сва ова нова буквална флупдна таласа“ ња навела су ме да простудирам и фаундно енергетску равнотежу неких стабилних кав сичних цивилизација, као вежбу за боље разумевање ових нових "фаупдних" таласања,

Анализирајући ловачку културу Лепенског Вира може лако да се закључи да је њена фаундно-енергетско-урбанистичка равиотежа, у кружењу тока Лепенског Вира. Наиме, када би један ловац ове кул туре кренуо у риболов чамцем он не би мо рао да се замара веслањем, довољно би му било да се са гребена Лепенског Вира, који је, у ствари, и проузроковач овога вира, пусти у матицу, вир ће га кружно однети 4 км низводно и затим сам вратити у миран Азман под гребеном са кога је пошао. Ову технику упражњавају и дан-данас рибари са Дунава. Дакле, флуидно-енергетска равнотежа Лепенског Вира налази се у затвореној кружној петљи вира распона 4 километра, Такође, ни у самом ентеријеру архитектуре Лепенског Вира наилазимо на главни стуб стожер о којије окачено вратило-полуга које се спирално окреће да би се ражап нама као и одмакао од ватре.

Анализујући даље распрострањенију н да леко већу речно-флуидну пивилизацију као што је древни Египат на Нилу, можемо да констатујемо и неслућено шире размере ове урбанистичко-саобраћајне равнотеже. Бро дови у Египту саобраћали су низводно, про“ сто ношени речном струјом, а враћали су се разапетих једара ношени ветром, пасатнма. Овај циклус енергетске равнотеже, која има као извор сунце, добро је познат у ме теорологији. пр а ка анализовања флупаних Пру а требало би даље наставити, јер онн Могу да нам отворе погледе у нову фауна пу еру, у буквално новој атмосфери, на кра Ју ове ере која је саобраћајно-архитектонско-урбанистички, катаклизмом _ саобраћај“ пих несрећа доведена до бесмисла. :

(Ово је дес из елабората на тему „Архитектура мн 5 “а ; | . 5 смебода са којом учествујем на фестивалу „Штајерске о ~ "„ „Т. Т јессип", октобра месеца ове године у Грацу у Аустрији)