Књижевне новине

Из једног Аневника

Драги мој Уо!

Мој једини пријатељу.

На овом свету није тешко бити први. Потребно је само да човек буде што ближе истини, а за то је довољно да пружи корак више од осталих. Алп, на жалост, веома је мало храбрих. Тако живи и даље чекају своју истину збијени у једну систематску гомилу. Они који нису у томили не. припадају том систему. Они који су се истрчали испред система не припадају живима. На истину се и даље чека.

Истину човек може да добије, доживи или дочека на најразличити је начине. Истина може да дође чо веку у виду плате, може да му 40 ће у виду признања, у виду одликовања, може да стигне из рата по коначно може да почива у миру. Они којима је истина стигла у виду плате — отишлн су на рад у пностранство, они којима је стигла у виду признања — признање им је довољно. (Истине су се одрекли.) Они који су је добили у виду ОДАПковања, носе је о празницима — одичних дана је крију, онима којима је стигла из рата, стигла је као сваки инвалид. Најлакше је истини да почива у миру. Али, на жалост, тле истина почива у миру — мир дуго трајати неће. .

Велике истине се рађају у великим главама, а мале истине у малим и у великим главама. Само је немогуће да се, велике истине роде у маавм тлавама, нити је могуће да се роди тако велика глава да би била у стању да схвати највеће истине.

Велика је глава био Маркс, мој Мо, али није потпуно обухватио највећу истину. Нешто је заборавио, а нешто је пропустио. Заборавио је да рђав народ одвоји од добрих вођа. Заборавио је дл тауп народ лиши паметних воћа. Један народ се понео као вандалски, хулигански, хохштаплерски, варварски, издајнички на род. Коначно — као народ без па мети. Паметне вође су схватиле ла народ не познаје паметне принц пе, Вође су остале верне својим паметним принпинима. Народ је остао без својих принципа. Један Принцим је међу њима већ умро. Од Аругог

Принципа. паметни су на време на-

правили Палаха, Тако је истина из торела, мој пријатељу. Почива У миру. Маркс је заборавио на право сваке владе „да распусти непослу“ шан народ и изабере себи неки АРУ" ти. Бољи.“

То је оно, мој Уо, што је- Маркс заборавио. Оно што је Маркс пропустио почело је на реци Мсури. Но, то и није: тако велико 310, Оно што је он пропустио паметни ут ће већ ла надокнаде. Много је веће зло када се у главама тих људи зачне мала истина. Онда глава зврји тупља. Онда се празнина сусреће на сваком кораку.

Истина је дрво коме плод открива тајну корења. Истина је плод коме семе осмишљава постојање. Истина је семе које земљи ЖУАМ. Истина је земља која рађа дрво. Истина је да дрво са старим лишћем У својим врховима нерадо даје плодове. Истина је да све док пе отпадну стари плодови, све док се не откине м последњи увели лист, дрво неће да процвета. Истина је жена док је жеља. Истина је жеља док је нова. Старе жеље младима нису истине. Истина је да је река старија Од свота корита п „глава од књиге. Свитање открива истине које је скривао

мрак. Свитање којс долази са ЈУ“,

тром. Јутро које ће доћи са сутра“

шњим даном. . г У то сутра почивају све људске

наде. |. | У то сутра које је вечно.

Душан Јагликим

СМРТНИЧЕ, добри човече, тебе су преварили; родио си се да би живео, а живиш да би умро! Сићушан си, безначајан, невин и краткотрајан као инсект, као скакавац. Правиш само један скок, скок од мајчине до земљи“ не утробе, и у том скоку је смисао твог постојања. Постојиш, дакле, али у ваздуху.

Никада те нисам срео на насловним страницама, а баш редовно пратим штампу, нећу те на њима ни срести чак и кад умреш, јер, те насловне странице су и за смрт ре зервисане.

Све на овом свету је резервисано: спа-

ваћа кола, купен прве и друге класе, жене,

Аржавне границе, осмеси, велике беле куће, мајмуни, пси, светске монете, дворови, мировне конференције, конгреси, последња реч, олговор, ономатопеја говора, право на бесмртност. Све!

Они који на време не уплате резерваци“ ју, не могу се ни слободном гробу надати.

Они који то на време учине постају бесмртни.

Смртницима не остаје ништа!

Смртниши постоје само зато да би бесмртиици били на већој цени.

Смртници су декор, сценографија, руља која, попут застава пи транспарената, украшава свечани тренутак, Свечани тренутак

; ДДи

Смртнику с љубав

МИЛЕНКО ВУЧЕТИЋ

Смртници су створени да праве грешке, како би бесмртници имали шта да ис прављају.

Смртници морају да се одрекну свих права, да би права бесмртника била већа. Према свецу и тропар!

Смртницима је глава увек у торби, а бесмртници је немају. Мислим на торбу.

Смртници беру бостан, а бесмртници га једу. |

Смртницима је дозвољено да виде мноте ствари које бесмртници ураде.

Смртници имају право да се диве, одушевљавају, онесвешћују од среће, падају ничице, захваљују, заклињу, радују и славе!

Смртници немају право да вређају бесмртнике, јер ни бесмртници не би вређали њих да су на њиховом месту.

Смртници могу да се побуне. Против

РН · сеое.

Смртници могу да дитну и револуцију, и да је добију, али, добијено морају да предају бесмртницима као рођендански поклон.

Смртнипима је пружено све што су бесмртници одбацили!

Тако је то мој смртниче, добри човече, мој имењаче. Ми смо на једној, они су на другој страни. Засад се само гледамо. Ко зна како ће бити сутра. Можда се нећемо гледати, Једно је, ипак, сигурно: и они ће, као и ми, умрети.

Али, ми им ни у смрт нећемо веровати,

Ила ги ћи

бесмртних, наравно. ЗАМЕ

ПОШТО САМ у складу са најновијим препорукама свима у очи смело и отворено рекао шта мислим, већ сатима сам седео на састанку колектива, попушио две кутије „Мораве", пола блока исцртао разним шарама и, не прикривајући зевање, слушао битку речима која се свом жестином управо водила.

Посматрајући генералног директора како непристрасно дели правду, и његовог помоћника који је све ош трије примедбе на рад управе зачас претварао у безазлену шалу, паде ми

на ум једна причица коју сам од:

мах записао. =

— Слушај, — рече једног дана наследни кнез Балдур фон Хох-Штаплер својој. дворској будали — и сам знаш какво је стање у мојој кнежевини: кметови, уместо да обрађују земљу, буне се на све стране, цеховски мајстори такође нешто спремају, дворјани се нешто много сашаптавају, а сам бог зна шта рптери сме.

ају..• 8 ~ Знам, па шта — уздахну тобож ња будала, под чијом се маском скри. вао један од најумнијих људи кнежевине, али који је све своје способно-

ФЕДОР ШЕШУН

сти ставио у службу наследног кнеза. — Како: шта!.,. Време је да пре. дузмеш нешто, да се људи смире!

— А шта би то требало да предузмем2 — зашкиљи очима човек | под шиљатом капом, пуном трепетљика. — Хајде, молим те, бар преда мном не изигравај будалу која у оваквом случају не зна шта треба да уради. Људи су незадовољни... Треба, дакле, прстом да покажеш оног кога ће они да сматрају виновником своје невоље, и да га беспоштедно наружиш. Мене ћеш, наравно, пот-, пуно да изоставиш из ове итре, шта више, приказаћеш ствар тако као да ја појма немам о свему томе.

— Добро, шта онда треба да урадим2 — замисли се дворска будала м седе на место које је одувек обезбеђе но за све дворске будале: на први степеник до престола.

— Пре свега — узе да објашњава наследни кнез Бал фон ХохШтаплер — кметовима објасни да их дворјани, мимо мог знања, душмански пскоришћавају и да су зато они једини кривци за њихову беду.

— Мајн гот! — лупи се по челу дворска будала. — Како се тога ни сам досетио! ... Даље знам и сам.

РАТКО ОРОЗОВИЋ

дорРими

И у својој земљи се мо

Одлично се разумемо, С

1 | Ком партија, ком опанци:

Кад кажем истину увек

Имају социјализам У гаћама!

И проститутке падају за домовину!

же прећи преко границе! амо не знам у чему!

помислим на последице!

Увек ми лдупају, или одозго, или одоздо!

· Своју прошлост 6

Животиње се уче на примерима људи!

рисао гумама аутомобила!

јер онп су бесмртни,

— Да чујем — осмехну се кнез радознало и удобно се намести на престолу.

— Кад то обавим, идем право дворјанима да их убедим да су кметови преиспољне ленштине које само гледају како да упропасте њихова имања.

— Добро, а како ћеш са ритерима и цеховским мајсторима2

— Мајсторе ћу лако уверити да их ритери сматрају својим слугама и да ниподаштавају њихове рукотворине, а ритере да им мајстори из ината праве слабе оклопе и штитове, и да је то једини разлог што слабо пролазе на витешким турнирима.

— Није лоше, само то још није све, Овако ћеш створити две велике противничке групе: ритере и двор. јане против кметова и цеховских мајстора. Једног дана и први и други могу да се уједине, и ето ти белаја!

— Знам. Зато ћу кметовима до шапнути да им мајстори праве лоше мотике, плугове и остали пољопривредни алат, а мајсторима да им кме тови прескупо продају храну и тако живе на њихов рачун. Што се ритера. тиче, њима ћу предочити да двор“ јани сплеткаре против њих, а двор. јанима да се ритери спремају да им буздованом разбију главу.

— Сјајно! — кликну кнез и за довољно протрља руке. — Ритерима додај још и то да се дворјани, док се они бију против неверника, неш“ то много мотају око госпи њиховог срца, а дворјанима да ритери својим јунаштвом стичу превелику наклоност дворских дама,

— Одлично! — сложи се будала. — Најзад, свима појединачно строго поверљиво казаћу да си ти баш на њиховој страни... Али...

— Шта; алиг — узнемири се кнез.

— Све ово лако ћу да спровдем у дело, то је у реду. Али то неће поправити лоше стање у кнежевини.

— Наравно да неће, будало једна = одлакну кнезу — али та они ви. ше неће примећивати, јер ће бити ису више заузети међусобним оптуживањем!... +

— Баш човеку падну на памет свакојаке глупости — помислио сам читајући по други пут ову причилу м, ко зна због чега, тек, осмехнуо сам се, али мрачно.

Краљица пећи

Неда 7. август ВУЈИЦА РЕШИН ТУЦИЋ

Стара је туга, из луга, Што птици сломи живци. Стара је, у датум, шара Кад постали смо кривци. Запали цигарету, на своја медна уста. Пољуби ме, у раме, да не останеш пуста. У сандук неће стати ни пола наше | зиме. Била је сумрачна ноћ, Кад требала си доћ, Чекао сам те, дуго, Кроз окна гледао, тужно. С обзиром да те нема, Све сам убрисо спужвом! Твоје су ципеле зелене, Твоја је сукња трао. Ако ме будеш тражила отишао сам право! Нећу те видети, више, кад у ВЦ од. лазиш, хитно. Своју сам прошлос“, драга, искасапио бритвом2 Тууу-тууу! Одоше, покрај Бола, лађе што превозе Хвар! У једном, таквом, чамцу ми седели смо, на прамцу. Јесен се мува! Јесен се у каталоге пшње! Авион! Ено га! Авиони! Окрећи педале. Лет! Лет! Одох на онај свет.

ЗАСТАВЕ СУ ИСПЕГЛАНЕ

Заставе су испеглане, ко ће их носитиг

У недељу народни збор.

Може ли се пи код куће2

Нисмо стигли да се оперемо,

Зуби су нам прљави,

Стомаци неиспрани.

Мозак је важан, другови!

Југословенска јесења лутрија,

Подивљале премије!

Шта да радимо са двадесет милиона2

Куда са парама, куда са. људима),

Жене се тркају кроз парфимерије.

Заставе су испеглане,

Ко ће их носити2

ДОЈИЉЕ СМРТИ

Сисе су мале, сисе се њишу, длаке се Пале, бедра уздишу, Уздише сало, уздише крв, шуња 06 Месом гладни црв.

Крваве бриге читају књиге, Кожа. се зарозала. скроз,

Те жене слатке, те среће кратке, Последњи чекају 603!

Уста шкљоцају, јастуци вриште, слатки

Су љубавни сни,

Бубрези цврче, табани грокћу,

Весели сад су сви!

Ракија, вино, печење, пудинг, Музика црева што пева, Скрушена кичма јутро отвара, Смрт под кревет у пола девет!

Цури та чорба, жустра. је борба, Гласна се срећа врти,

Сисе су мале, сисе су мале, Напред!

Дојиље смрти!

Пародија ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Шта причају бубе

Од букава до дуба, од липе чак до трске, читав свита буба

за мном усрдно језди. Нимало нису дрске, а носе чудне вести: „овде или на звезди дивљу лозу ће срести некакво младо дрво, на домак злога пања.

То прича као прво весела буба мања мени и цвету жутом што хитро слази путом, на позив цветних бића, од којих свако сања

о посети љутића,

А друга буба, дебља, замера старцу ћуку што ни у дану лепом не мари за поднебља, но ћук се хлади репом и одговара „куку!"'

Пародирао Лав Захаров

15