Књижевне новине

ИЗ СТАРОГ војаичког АЛБУМА

ВОЛИТЕ ЛИ униформе2 Све униформе нису исте, разликују се по боји, кроју, знацима, одликовањима. деца воле униформе, деца се ' играју униформама док се њихови очеви играју оружјем. Деца не знају шта све униформе значе, родитељи знају кад их и зашто облаче. Али, деца су радознала, умеју да изненаде својим питањима и да збуне онда кад 10 најмање очекује њихов тата, депо униформисан и упарарен и прописно војнички накинбурен свим дрангулијама ко. је спадају у опрему савремених ратника... Чада престаје хармонија заједничког и наив-

| 'ног играња. Деца воле да се играју и фото-

| сима, породичним успоменама, старинским албумима. Тате уживају у томе да сав свој живот, а нарочито онај његов војнички део, 'овековече на фотосима. Тако настају дОмаће породичне фототеке, које стварају и брижљиво негују све тате света,

Још као дете играо сам се таквим албу'мима, моји прсти највише би се заустављади на фотосима који приказују суре војничине са исуканим сабљетинама и дугачким брцима, са пушчетинама и поцепаним ши њелима. Заволео сам те слике мнако, нисам ни знао шта значе. Касније су ми објаснили и мој је понос, а и углед међу децом која. нису имала такве фотосе, силно порастао: ·мој тата у рату, мој тата у заробљеништву, мојих тата засут цвећем као ослободилац,

Б- "мог тату испраћају мађарске жене и деца · са сузама у очима јер им се није светио за •зходела њихових мужева и очева у злоглас сном логору у Болдогасоњу...

- Мој је тата био не само ратник него и "витез. Остављао је за собом и сузе, додуше, алн сузе радоснице, сузе због растанка. Ја 'сам због тога поносан ча свога тату... "кад тод сам се сетио мађарске деце, ја им нисам завидео због онога што су њихове тате радиле у Горњем Милановцу док је "мој тата чамио у Болдогасоњу. И мађарска деца су имала тате, али та деца, нимало "својом кривицом, нису могла бити поносна. својим татама као ја мојим... Можда њихове тате нису фотографисале оно што су градиле по Србији» Можда њихова деца никад нису сазнала шта су им тате радиле по Гокупираним земљама» ја нисам имао при-лике да им то кажем, а и да сам имао, не бих могао то учинити. Нека мисле добро о

' ' својим татама, можда ће им та лаж помоћи да и сами буду бољи од својих тата... Али "неке. тате) воле да се сликају, шта ћемо са-ањима кад им фотоси добу У РУКУ њихове деце.

Не бих волео : та, али ни да откријем свога тате...

да сам у кожи таквих татакве фотосе КОД

ЈЕДАН САВЕТ ШЕАКОЈ ОРУЖАНОЈ СИЛИ

Па ХМ ово опако време | је, у неким тренуцима и џ неким ситуаци_ јама, боље и не родити се. Али кад сте се већ родили, најбоље је да никад не будете тата, или бар да не будете тата који је, У неким тренуцима, у неким деценијама овог "времена, морао бити на неким местима. · Замислите каква је то огавна ствар бити

СОВЈЕТСКЕ ТРМИЛЕ КОЈЕ СУ ОКУПИРАЛЕ

џ коме живимо често

„ЗЛАТНИ ПРАТ"

рођен у овом веку и као младић, самом чињеницом што сте тада и тада рођени, што подлежете војној обавези, што је војска организација која се не шали, што је сва сила закона у служби те организације кад прогања оне који јој се не одазивају, што сте 1956. године упућени из Москве на војну службу у Будимпешту, 1966. или 1967. позвани из Канзаса или Вирџиније „на одслУжење војног рока" у Вијетнам, а августа прошле године дошли из Лењинграда право џ Праг!

Шта да радите» Како сте могли да. избегнете срамну улогу која вам је тамо била. додељена» Неки су дезертирали, неки су пуцали у ваздух, најмањи број се убио или отказао послушност. Ви остали, неспособни за отказивање послушности, покушајте, за рад своје деце и свога потомства, да учините једно: ни за живу главу не дозволите да вас фотографишу. Не остављајте иза себе никакав докуменат о себи, ни по коју цену, ако не желите да доживите да вас се деца стиде и екскомунипирају вас из сво“ га рода и своје духовне заједнице као што је Хрушчов екскомуницирао Стаљина а Мао Це Тун" — Хрушчова.

Ако вам се ипак деси незгода да се као војник затекнете У туђој земљи где сте не пожељни, и да се изложите фотографским камсрама, онда добро отворите очи, пазите на сваки детаљ, на све што на вама и ОА вас може да ухвати камера. У ствари, У. том случају ви сте у истој ситуацији у којој и осумњичени коме орган кривичног тоњења, почињући принудан разговор са ЊИМ, 310кобно скрене пажњу: Од овог тренутка пазите зпта говорите, јер свака изговорена реч може бити на суду употребљена. противу вас. Војниче! Од тренутка кад сте ступили нН0том на туђе тле, сваки сачувани податак о вашем боравку у окупираној земљи може једног дана бити искоришћен противу вас. Исти је случај и са вама, незнани војниче са фотографије, сваки делаљ те фотографије може бити искоришћен противу вас 04 стране суда историје. .

Ако се неопрезно насмејете, то може значити да ликујете над потлаченим становништвом у чијој се земљи налазите противу његове воље. Ако _окачите фото-апарат 0 свој врат и са наивном, смерном и искреном, радозналошћу разгледате прашкни 08 рок, то ће деловати цинично. Солдатеска, која је отела, Пражанима слободу, бави се у слободним часовима туризмом, док Пражани све своје време проводе У кукњави над изгубљеном слободом! »

· Бескрајпо сам срећан што нисам имао. и себи вашу униформу лета тоскодњег 1966. тодине ...

ЗЛА СУДБИНА ВОЈНИЧКОГ ПОЗИВА

И војници су људи, м војници имају же не, децу, пријатеље, па срећнији. међу њи ма и — унуке. Војници се, не дај боже, не баве само ратовањем или освајањем и пљачком туђих територија, него се и жене, оснивају породице, рађају децу, воде поштен мирнодопски живот као и сви остали људи који ви метка нису испалили у свом животу. Мако доста путују, и сељакају се, нарочито по туђој земљи, војници нису беску! 5 воле они и те како да се устале на једном месту, да се увреже у тле, да се одомаће, да стекну и одрже пријатељства, да се АрУ

ЧЖИВАЈУ У БАРОКНИМ ЛЕПОТАМА ТРАДА

...

ЕТ ВАРИЈАЦИЈА _

; на тему врело прашко пролеће 68.

ЗОРАН ГЛУШЧЕВИЋ

же са мирним и нератоборним грађанима, да уживају углед и поверење, добар гласу својој околини.

Незгоде породичног живота једног активног или бившег војника почињу онда кад деца или унуци стану да им постављају незгодна питања. Ниједан војник ни за живу главу не признаје да је професионални убица, унесрећитељ других људи, рушитељ туђих домова, тлачитељ туђих слобода. У свим земљама и свим државама света негује се гтлорификација домаће војске, у свим

званичним историјама увек је туђа војска

та којој се нриписују зверства, свирепост и неправичност, и увек је сопствена војска обавијена ореолом људскости, витештва, хе ројства, племенитости и врлости.

Али ако је у државним и националним размерама витешки мит о. националној војсци готово неразрушива фикција, у индивидуалним случајевима долази понекад до тратичних расплета и растакања војне митоманије. Тешко војсци која не успе да прикрије трагове свота нечовештва на туђој територији! Мма једна појава коју досад психолози нису успели да објасне: крвник не само да ужива у неделу и жртви, него тражи да сачува трајну успомену на своје злодело. Захваљујући тој патолошкој склоно. сти, историја савремених ратова и оку пација и недела препуна. је најаутентичнијих сведочанстава. Ма како изгледала њетова жртва и његово насиље, ма у чему се састојало, насилник воли да се са њом наслика.

Зар имамо једну фотографију четничког кољатта који стоји ногом. на грлу своје жртве2 Зар се један Немац фотографисао поред стрељаних талаца2 Зар је иједан окупаторски војник, ма које силе и ма у којем тренутку, пропустио прилику да се фотографише у земљи коју је окупирао Клупче патолошких страсти размотава се и у супротном правцу: жртве су везане за места сво. јих мучења као и крвници за места, својих недела. Зар се један заробљеник фотографисао у заробљеничком латеру У којем је гладоваој Зар је један логораш сачувао неку ситницу као усиомену на фабрику смрти чијем је уништењу измакао»

ЗАПАМТИТЕ ОВА ЛИЦА:

Запамтите добро лица са ових Фртоса. Одсените овај фотос и сачувајте та: Можда ће се ова иста лица појавити сутра и У вашој земљи, само без униформе, у цивилу, као наивни туристи који уживају у лепотама ваше земље, вашег града. Не верујте им, будите опрезни, подозриви, ако треба и лукави! Можда они друкчије делују кад навуку цивихна одела2 Можда су онда снисходљиви, увиђавни, благочестиви» Цивилно одело оплемењује!

Али познаћете их по ходу! Њима цивилно одело не пристаје, деловаће као да није за њих скројено: покојник је био већи! Они газе тешким ходом као да на ногама носе негве а не плитке ципеле. У њиховој појави има нечег незграпног као да су дошли са друге планете. Они се улицом крећу несигурно као да су тек малочас изашли из тенкова. Њихови покрети су аутоматизовани

иако изгледају до крајности нехајни. Они јесу људи, жива бића, али — диригована. кад се смеју, и кад фотографишу, и кад радознало гледају, и кад се диве, и кад праве оке покрете руком — ни на шта их то не обавезује: Вејећ 15: Вејећ)! Кад им нареде, своју урођену доброћудност и лица оких осмеха замениће мргодношћу суре униформе која сабија рогове, у врећу сваком ко јој се не повинује. То што су пре тога доЗВОЛИЛИ да постанете сведоци њихових људских тренутака, што сте их сагледали и видели као људе, не обавезује их на људскост кад стигне наредба из команде. И они који су са вама, обучени у цивилу, били љубазни, непосредни, искрени и неконтролисано људски, враћени у униформе, постаће немилосрдни спроводиоци грубе силе. Запамтите лица са ових фотоса!

Можда ће вам једном затребати. Можда

ће се вама, или вашој деци, пружити при.

лика да им једном погледате право у лице; лице у лице! Ако буду могли да издрже ваш поглед и да одговоре на ваша питања: сад ће већ бити у цивилу, сура униформа биће далека прошлост и за њих. Одавно су одслужили своје, прешли у цивилство, заборавили и да су били војници. Али ви не заборавите да их упитате: шта су радили У

"Прату августа 1968. године»

ШТА СУ РАДИЛИ У ПРАГУ;

Млади људи, виса овог и сличних фотоса. Нимало вам не завидимо! Када се једног дана буде изнова градило пријатељство између народа, пријатељство без идеолошког терора и насилних посредника, слободни људи широм свега запитаће вас: данисте 66. или 68. били у Вијетнаму, да нисте 68. или 69. били у Прагу2 Најгоре ће бити ако вам та питања поставе ваша деца или ваши унуци. Тешко вама ако се утврди да сте тих дана заводили ред у Сајгону или у Прату, овако искићени, угојени, улипкани, свежи, мргодни или пасмејани, са фото-апаратима у руци м строго знатижељним изразом на лицу! Ништа вас неће моћи да искупи У очима слободних људи.

Шта сте тамо радили Дивили се будистичким пагодама, прашком бароку или најстаријем словгнеком универзитетуг Можда. сте били само на одсуствуг Насилан 60равак у туђој земљи за вас је био награда за добро обављање војне службе Да ли знате какав је немир унео у прашке житеље бат ваших чизама по прашким улицама2 Ваши погледи скрнаве лепоту једног трада. чија је трагедија у немоћи да вам се војнички одупре.

Ваше присуство открива нам трагичну заблуду сваке високо култивисане наџије. Тешко ономе ко се исувише уздаје у културу као у моћ комуникације, у реч као средство отклањања неспоразума, у искреност као у једину залогу историјске егзистенције. Ваше уљудне униформе и мзагланцане чизме говоре о немоћи људског духа да се једино духом одупре сили,

Учопорили сте се, јер би вас појединачно разбило зрачење ове културе. Док се крећете у томилама, у добро поскованим кохортама, кохезија ваше идеолошке стеге јача је од сваког другог утиска којем бисте као појединац можда и подлегли. Ваши политичари знају шта раде: добро су изучили Баволдску науку владавине над људским ду: шама. Овако, опасности за вас нема: све што бисте да видите, чујете, осетите претходно пролази кроз идеолошке филтре који имају чудесну моћ: да бело учине црним, да аи сан о социјализму претворе у издају Маркса, тежњу за слосодом — У империјалистичку заверу, право на само сталност — у буржоаску заблуду. Ви сте У нацред лишени напора да мислите, да раз мишљате, да се предомишљуте, да се коле. бате, да одабирате, да се одлучујете.

М ваше име све је унапред одлучено: остаје само да притиснете на ороз!