Књижевне новине

НАРКОМАНИЈА И ДРУШТВО

Наставак са 9. стране

тисања у коме се е зидови између свесног и несвесног. Свест у тим стањима повољно прима разне материјале несвесвог које на тај начин постаје свесно.

На другом нивоу свести, који одговара ЖРројдовам аналитичком нивоу", особа под дејством дрога испитују свој „унутрашњи простор". Давно заборављена и потиснута искуства, јављају се слободно и некада веома живахно.

Трећи ниво свести представља етапу у којој се њено проширивање манифестује идентификацијом са еволуционим пра цесима човечанства. Личност доживљава. историјске догађаје, митове и ритуале из прошлости. Она може да доживи да је присутна у римским играма или грађењу пирамида, освајању Бастиље или сликању Сикстинске капеле. Она може да се идентификује са Прометејем, Едипом, Дон Жуаном или са било којом другом дичношћу. Тај, најдубљи, ниво психеделичног искуства представља облик, самотрансформације који се може поистоветити са веома тешким и мучним доживљавањима карактеристичним за схизофрену психозу. На срећу, веома мали број људи успева да га достигне. ·

Не упуштајући се у анализу питања: да ли је психеделична уметност и психеделично искуство нешто значајно за да љи развој уметности, нешто што ће до-

принети да се „вечита трагања за новим"

усмере у новом правцу који обећава треба посебно истаћи да узимање дрога из било каквих разлога и у било какве сврхе није нимало безазлена ствар. Медицински и психијатријски аспекти оваквих покушаја да се дође до нових сазнања немају никаквих оправдања, нити се могу толерисати са друштвеног становишта, Колико је младих људи, па чак и деце, од само једног узимања безначајно малих количина АСД и других психеделичних дрога, остало помућеног ума у различитом временском трајању, а некада и доживотно! Да не говоримо о томе да нека да само један покушај одласка у „вештачке рајеве' може да се заврши „ропством“ — физичком и психичком зависношћу од дроге. Многи су тако изгубили најплеменитије нити своје личности — а многи уметници вољу и стваралачки жар, поставши марионете „злих духова" који из тренутка у тренутак траже нови данак, ново подавање у коме се човек осећа ништавно.

Бодлер је оставио поуку која ће, верујем, бити вечито актуелна, поуку коју је исказао после проживљавања најтежих искушења која пред уметника и човека ставља дрога: „Беспосличар је хтео вештачки да уведе натприродно у свој живот и у своју мисао, но он је после све, и упркос све, случајне енергије својих сензација, остао исти тај човек али увећан, исти број повећан до врло високог ступња. Он је подјармљен, но на несрећу сам се подјармио. Хтео је да буде анђео, постао је животиња. Тренутно врло моћна, ака се као моћ може сматрати претерана сензибилност, без управљача који би се усмерио или искористио."

Душан Јагликин

Хашиш се зове воз 382 Катманду

Три питања и три одговора

НА ПРВО питање: ко растура дрогу КОА нас> одговор је јединствен: странци. Углавном, странци,

У странце треба обавезно убројати хипике, који у не малом броју прођу током године кроз нашу земљу. Друга категорија странаца која се евидентно бави протурањем и продајом дрога су „транзитни путници" са Блиског и Далеког истока, а међу њима посебно треба поменути Јорданце, Либанце и Турке, који су својим нескривеним ангажовањем сасвим заслужено скренули посебну пажњу на. ших служби па себе. (Прелистати било које наше новине уназад годину-две).

На друго питање: које врсте дрога се највише употребљавајуг Одговор је: уге лавном хашиш. Поред њега треба навести и поједина оредства која се могу добити и у нашим апотекама, а која посебним третманом у припреми и узимању могу да буду — дроге. Позната ЛСД пидуда код нас није прихваћена из веома простог разлога: превисока цена. Мпотреба марихуане спада у појединачне случајеве. И, коначно, треће питање: постоји ли тенденција пораста употреба дрога и ко је све употребљава»

На први део овог питања готово им да не треба давати одговор. Постоји тенденција пораста интересовања за дрогу. Да не би било неспоразума, треба утврдити две ствари: прво — подаци се односе ис кључиво на Београд, друго — сам број конзумената још није тако алармантан колико тенденција пораста и про ценат пораста. До.пре шест-седам година, проблем наркоманије готово није постојао. Углавном су били у питању појединачни случајеви. Данас је сасвим друга чије. Данас је реч о групама које су, уз пратњу одређеног ритуала и у присуству слређене филозофије, узеле маха У типрењу навике на употребу дроге и У шгоењу те филозофије.

Омладина од 15 до 25 година, то је о4говор на други део овог питања, у најви-

НАРКОМАНИЈА И ДРУШТВО

НАВКОМАНИЈА И ДВУШТВО НАВКОМАНИЈА И ДРУШТВО

МОЖДА И ОНИ ПУТУЈУ ЗА КАТМАНДУ, АЛИ БОЉЕ ОПРЕМЉЕНИ ОД НАРКОМАНА

ше случајева потпада под утицај ове манифестације зла. Постоје индиције да су то деца углавном имућнијих родитеља, али овај податак треба свакако узети са резервом, јер су међу овим младим наркоманима _ примећена и деца неуспелих бракова и деца „пролетерске" класе. Пораст међу овом старосном категоријом, у односу на раније године, је најуочљивији. Неки новински извештаји товоре о томе како је у Београду и Загребу регистровано само по педесетак случајева перманентних конзумената наркотичних сред става. Податак се, међутим, чини нетачан.

Коначно, ако елиминишемо_ поихофизичку рањивост индивидуе која _ узима рогу, упитајмо се: на који се други начин манифестује ово зл02 Који елеменат је најпримарнији као појавни облик те рањивости2 Одговор је: криминал. Класични криминал, и о томе говоре извештаји свих полиција у овету које се баве овим проблемом и, из године у годину, све алармантнија упозорења. Интерпола. То су обично најбескрупулознији крими“ налци. У недостатку дроге, на коју су гоминама навикавани, ови не презају ни пред најмонструознијим захватима, М так вим тренуцима њихово биће је лишено најелементарнијих људских вредности. Не достатак дроте и страх од дугорочнијег хишавања, претвара их у једну савршену заочиначку машинерију, немоћну да схва ти ни шта се дешава око њих ни у њима.

Разговор у башти

СА ЗАКАШЊЕЊЕМ од једног сата, дошли ау на заказано место. Било их је тројица. Отишли смо у једну башту, празну пре подневну башту једне познате беотрадске кафане. Ја сам тражио да буду искрени. Они исто то. Сложили омо се. У првом тренутку, претпостављао сам да је потребно да опишем _ ситуацију У којој смо се нашли шас четворица када смо сели. Некако ми се сада чини да је то неизводљиво, па стога морам да им 'уступим реч:

__ Зовите ме Миле. Имам двадесет м три године. Дрогу употребљавам, узимам, па тако... Преко пет година. Први пут то је било на дочеку нове 1965. године, и било је: оке!!! Од тада, наравно — редов. но, Иначе ја сам песник. Пишем песме.

__ Ја сам Зоран. Ја мање употребљавам, мање, мање. Тако — три године, им верујте да је добро што сте предузели акцију. Људи стварно треда, капиралте, да схвате праву слику. Капирате, то је сасвим безопаоно. Хаш, то нема везе, нема навике, 10, разуметег

Зоран има двадесет и једну _— годину, Миле двадесет и три. И један и други су ми обећали да ће ми донети своје радове које су остварили под „трип'-ом. И Зоран, као и Миле, носи тамне наочаре.

Трећи је био само неми сведок свега ште се дешава. Он их је довео. То су његови другови. Он себе не рачуна у наркомане. По неокрњеном здрављу којим 0 дише — у праву је.

ЗОРАН: Видите, људи ТОЛИКО То уЗимају у свету да то више не може да се узима за зло. То више не треба да се узима за 310. Има у Америци један научник, ја више не могу да му се сетим имена,

који то тврди, који то брани, разумете ли2 Питање је само времена када ће се то легализовати, јер заиста нема потреба то бранити, схватате2

МИЛЕ: Ево, дозволите, Ја сам то случајно, кажем вам. Било је то на дочеку шезлесет пете. Један мој пријатељ је употребљавао прелудин, али то није важно, и замолио ме је да му купим у апотеци. Ја сам узео и — пробам. Било је оке! Видите, ако хоћемо поштено, ја могу и без тога, мислим без хаша, јер — то не може да пређе у навику. То не може.

ЗОРАН: Од хашиша нема опасности. Да се стекне навика, разумете2 А заштог Зато што је лакша концентрација, и то се мора легализовати. Крајње је време да о тој потреби људи добију праву слику о авему. А зашто Зато што мора, што је то у ствари прави човеков улазак у жи“ вот. Ту се постиже очишћење, Он пуши да би дошао до некаквих сазнања која су у сваком случају корисна, разуметег Да се опусти. Људи то треба да употребљавају, јер је то прави начин очвршћења човекове личности, док, наравно, не уђе потпуно у живот. Људи то је погредно, схватите! То је прави начин,

МИЛЕ: И једини прави,

— А када већ уђе у живот, потребно напустити дрогу2

МИЛЕ: Наравно.

ЗОРАН: Апсолутно. Видите, то се остав ља кад потпуно сазри човекова личност, Човек мора да влада својим животом потпуно. Да буде слободан. '

МИЛЕ: Ја сам био на Истоку. Ишао сам и видео како ти људи савршено владају својим животима. Они постижу такву концентрацију, о којој ми не можемо да замислимо. То је заиста нешто страш“ но, каква је то концентрација... '

ЗОРАН: Да. О томе пише један амерички научник, само ја не могу да се сетим.. Један амерички научник...

МИЛЕ: То је таква концентрација, али они верују у реннкарнацију и постижу то што је нама на овом ступњу „немогуће. Ми то зовемо „улазак у прави живот", им то је неопходно сваком _ човеку. Друго, врло је важан елеменат музика. Неки чак и пишу, а неки се фиксирају из снобизма, а то није у реду. Треба потпуно прихватити концентрацију и видети какве се ту све могућности пружају. У то треба веровати. Био сам на Истоку. А сада је то постало онобизам. Нарочито код малолетника. .

— Да ли ви сматрате да употреба ха-

да ли је

шиша може да остави непожељне трагове

на људско здрављег Да ли осећате нешто на себи2

ЗОРАН: Е,то ћу ја да вам објаоним, Видити, то могу да употребљавају само праве, јаке људске личности. Слабићи ту пропадају. То је само за јаке личности, Само они. По мудоко здравље у том случају нема никакве опасности и то је тачно. То је потребно здравој личности, А хаш увек можете да оставите. Не знам са другим дрогама какав је случај, али хаш нема везе са тим. А пропадају. Тачно је да пропадају, али су то слабе личности и то није за њих, капирате2 Ја не знам да је нека јака личност пропала. То је просто немогуће, У питању је једна вера, јел схватате ви то2 Ја знам неке силеџије које су то биле, били

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ ЦУ

су и проблем и кажњавали ду их, али су после узимања из њих изашле потпуно нове, очишћене личности. Они су други људи, мирни су, повучени и никог не 'узнемиравају. Ми никоме не сметамо, јер владамо собом. То су сазнања каква је немогуће схватити, јел схватате. Ми смо заиста једна нова генерација која уноси и дубав међу људе и нама се све то сви ђа са нашом политиком, Ми нисмо за убијање. Ми мрзимо рат. . МИЛЕ: У Америци наши људи одбијају да носе пушку, они неће, а то Ј5 опет позитивно, (Миле под „наши људи подразумева (наркомане. Прим. аут.). Ја сам био на Истоку. Тачно је: тамо се тла дује, али нема везе — они владају својим животима и међу нама влада право друтарство. Неописиво. Ми задње делимо. то је зато што они имају једну праву филозофију која верује у реинкарнацију о којој ми немамо појма, схватате2

__ Хоћете ли опет да илете на Исток: Да ли се стварно спремате на један такав

тут2 МУ ВОРАН: Обавезно. Чим будемо скупили материјална оредства...

МИЛЕ: Свакако, овакако. Многи Од нас ће отићи на Исток. У Катманду. То је други менталитет људи. Њихова филозофија је филозофија живота. Они савршено владају собом. Они немају много, али то није важно. Новаца! Важно је ве лико другарство које влада међу нама. Право другарство.

ЗОРАН: А овде је, молим вас, ако не коме случајно у војној књижици пише „наркоман", он «не може да се запосли. Њега неће узети на посао, а овамо социјалистичка омо земља. Па то је срамота, орамота ... Требало би да знате да у Америци најчистије хипике рачунају у праве социјалисте. Видите, сеансе2! То је лаж наше штампе. Нема сеанси. Најбоље је узимати дрогу између три м четири сата ујутро. Тад је најбоље. Изаћи у природу им посматрати, на пример, пзлазак сунца. То, такве идеје долазе да је то невероватно. Сваки наш оуарет после, завршава се дубоком филозофијом у дискусијама које водимо 0 природи. То је невероватно. Живот треба филозофски схватити. Један амерички научник, ја сам заборавио како се зове, човек лепо каже: људска помсвест је ангажована у свакодневном животу са десет посто, а она има четири степена. Остала три степена људима су непознати. Е, њих треба пробудити. То је огромно богапство људске природе, а на жалост — неискоришћено. У трипљу, ТРИП је енглески: путовање, и када смо у њему то још називамо: „време истине", долазе идеје. Све истине изворно добијате. Разумете ли2 Телепатски их осећате... Ми смо здрави. Свако има своју девојку.

Његов монолог нагло је прекинуо Ми ле, који је већ био повукао први дим.

Растали смо се уз обострана обећања. Нико од нас нема разлога да их не одржи. Моји саговорници су тражили таран“ тије да остану потпуно анонимни. А када. је реч о њиховом обећању (да донесу своје песме и цртеже које су остварили док. је трајало „време истине"), до закљу чења листа — нису их донели. ~

А сузбијање наркоманије»

ПОКУШАЈМО да нађемо одговор на пи тање које се само по себи намеће: зашто, ми поред евидентираних случајева и документованих доказа о лицима која ужи вају дрогу, рад служби које се баве сузбијањем појаве наркоманије, није сфикасан, не даје неке опишљивије резултате2 Не морамо ни далеко ни дубоко да тражимо одговор.

ЧЛАН 208 Кривичног законика м Закочика о кривичном поступку гласи:

1. Ко неовлашћено производи, прераБује, продаје, или на други начин стави у промет или ради продаје купује или преноси опијум, кокаин, морфијум, или аруге опојне дроге или отрове казниће се затвором најмање три месеца.

2. Ако је дело из става |. овог члана извршено од стране више лица која оу се удружила за вршење оваквих дела, учинилац ће се казнити затвором најма ње шест месеци.

3. Опојне дроге, односно отрови, као и оредства за њихово справљање одузеће се.

0 уживаоцима — ни речи.

Да ли је потребно, и коме је потребно товорити да оу једини прави растурачи дрота сами наркомани. Они стварају потребу, они шире, уз помоћ своје „филозофије“, навику на дроге, у сво јим јутрењима пили повечерјима, Сем акт шверцовања, справљања, продаје по слич но, спада у домен обичног „класичнот" криминала. Органи јавног реда немају никаве законске основе да приведу изМ ашше слободе лице које је под дејством дроте и које као такво може марно да се шета улицама „у другом свету". Замислите једног милиционара-позорнитка, јел ног од оних који дежурају Кнез Миханловом улицом, који, приметивши неког како „нафиксиран улази у живот", једино што може да уради у том тренутку, једино на шта. има право, то је да му приђе и каже: „Немој тако. То није зараво за тебе. Остани овде. Немој да идеш у други свет, то је срамота". Баш тако. Ни на шта више нема право. Ако је већ тако, а јесте, онда укинимо и алко-тест за возаче, Иди је то нешто другог Нафик опрани наркоман не може да пзазове но орећу слично пијаном возачу» Он не може својим понашањем да изазове, потпуно разумљиво, пубертетско дивљење околине из које ће, сасвим сигурно, следеће вечери већ да буде репрутован нов „полетарац'а Или није потребно предвиђата из мену законских прописа, једноставно зато што је број оних који у овом тренутку уживају дрогу „по глави становника" утешно мали2