Књижевне новине
| КУЛТУРА У СВЕТУ — САВРЕМЕНА ЗАПАДНОНЕМАЧКА КЊИЖЕВНОСТ
сретне еетее ки ппнадманњт а НД паљсааљимкдарап
о +
Оштрачи ножева и песници
Ханс Магнус Енценсбергер
„МОЈА ПЕСМА је мој нож": то значи да се она у природи не појављује, као што се појављују скакавац и гранит. Она је артефакт, вештачки _ производ, технички продукт у грчком смисау (техника долази од грчког !Сећпе), према томе употребни предмет. Али зашто баш нож2 Зашто не котарица, шешир, машина алатљика2. То није лако схватити. Песме се не праве у Солинтену. Оне нису од нерђајућег челика. Оне се од ножева разликују по свом материјалу, начину производње и функји. Готфрид Бен, чија је естетика двадесет и пет година по свом настајању постала у Немачкој владајуће, опште прихваћено учење, у два своја централна списа у „Уметности и моћи" из 1934, н у „Свету израза" из 1949, поставио је захтев да се уметнички материја „држи на хладном". О којем материјалу је реч Материјал ножара је гвожђе. Шта се миСАМ под „уметничким материјалом“, то је. канда мање јасно. Код Бена стоји: „Носилац уметности,.. живи само са својим унутрашњим материјалом, за њега сабира утиске у себе, то јест увлачи их унутра, дубоко, све док не додирне свој материјал и не узнемири га, нагонећи та тако да се испразни.“ То је све. Сувише мало, како изгледа, да би се отклонила свака сумња у погледу онога што се налази на наковњу ковача стихова. “ Ризиковаћу да постанем нешто јаснији, пошто немам воље да заснивам неку нову естетику, пошто само желим да одгтоворим на једно једноставно питање, Материјал ствараоца песме је у првом и последњем реду језик. А. да ли | језик заиста једини материјал песме2 на: овој тачки дозволићу себи да у игру унесем један појам који ће вероватно бити дочекан општим гунђањем, чак ни подрутљивим урлањем: с појам предмета. И предмет, дабоме, препотопски, одавно из моде изашли предмет је неопходан материјал поезије. Кад правим неки стих, не могу говорити а да не говорим о нечему. И:то нешто, баш као и језик који о томе говори, јесте тај материјал.
Моји предмети, предмети моје песме, врели су: предмети — никаквих других ви. ше и нема, јер ја, као и свако, живим у свету „кључале пене“. Врело је, овако схваћено, чак и оно што пише у „Франкфуртским општим новинама“, које се, наравно, из све снаге труде да темперирају своје предмете, како елита Савезне Републике пе би опекла језик. На који начин би требало „држати на хладном“ шиму, Будимпешту и — или макар само саобраћај на раскрсници или шу-бокс у првој крчми — тешко је увидети. __Језик који затичем, међутим, није ни хладан ни врео. Он је млак. Он остаје млак, тако ми се бар чини, и у устима оних закаснелих посвећеника у „Свет из раза“ који не познају предмете и који се ограничавају на то да оно што немају да кажу — формулишу по правилима Бенове естетике. (0 тој температури вили '„Откровење Јованово", 3, 16.). Шта чиним са мла» ким језиком који затичем, да бих га натерао да проговори Приносим та својим предметима. Он се одмах почне загревати. Ов је добар спроводник топлоте. Он сместа одражава стање онога што затиче, Последица је спонтано самопаљење, песма
_ неку руку сагорева. „Уметничка матери. је" се усијава, текст се распламсава, њетова енергија се ослобађа, и на тај начин не настаје никаква стабилна, или, да уз мемо Бенов израз, „завештања вредна тво-
ноката, као о нечем произвољном што ме бе“ низех6 "не тиче. Последица је манипулисан пад температуре: иронија, вишезначност, хладан хумор, контролисан нижи .1' '— то су песничка средства за расхлађивање. Производ ће, чим дође У додир са ускључалом алношћу, заштиштати и експлодирати. Ни ту не настаје нека. отпорна, употребљива творевина. · "Температура _ предмета измиче нашој контроли. Што се тиче језика, дакле онога међу „уметничким материјалима" на који писац песама може непосредно утицати, ја предлажем следећи поступак: језик треба. водити кроз целу скалу температуре, од крајње врелине до екстремне хладноће, и то. по могућству више пута. Уз то је потребно стално мењање патоса. Језик треба. подвргавати непрекидној проби, између хиперболе и наговештаја, претеривања и андерстејтмента, излива и ироније, беснила и кристализације, између крајње близине ужареном гвожђу предмета и крајњег удаљавања од њега, све до хладног пола свести. Да би се успоставила ова крајње чулна, нимало апстрактна дијалектика, дозвољена. су и нужна сва формална средства. Оно што се том приликом покида, смрзне, сагори у згУру неупотребљиво је. Што преостане, што је довољно пута пролазило кроз ватру и довољно пута бидо каљено, биће довољно тврдо, чврсто,
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 9
| | |
ХАНС МАГНУС ЕНЦЕНСБЕРГЕР
отпорно, да би се одржало бар неко време. Истина, на њему ће остати пуно трагова процеса којем има да захвали за своје настајање. Песме нису чисти производи. Оне показују трагове израде и трагове некадатињег, садашњег или будућег коришћења: огреботине, пукотине, мрље. Као шешири или оружје, оне могу зарђати, излизати се и запрљати, не губећи своју употребљивост. Напротив: тиме својим корисницима постају присније, драже, сличније. Штетна је представа да су песме нарочито племенити предмети и да их треба штедети. Њима није место под стакленим звонима и у витринама. Кад остаре или се похабају, мотућно их је бацити и заменити новима, као делове одеће. Добре песме су дуговечне и могу до извесног степена постати Аостојне поштовања. Али нису ни бесмртне ни вечите, баш као што то није ни неко старо дрво или неки нож којим се љузнтило у камено доба.
„Моја песма је мој нож" — али она није погодна да се њоме љуште кромпири, За-шта је она погодна, за шта се може употребити2 Произвођач песме на то питање може само привремено одговорити, нгиме тако што ће предухитрити корисника, који у сваком случају има последњу реч. Кад би било онако како ја хоћу — иу оној мери у којој јесте како ја хоћу —, задатак песме је да показује стања ствари која се не могу показати другим, УГОлНИијим средстима, стања за чије показивање екрани, уводни чланци и индустријски. сајмови нису довољни. Показујући стања ствари песме могу да их мењају и да стварату нова. Песме, дакле, нису потрошна добра, нето производна средства, помоћу којих читаоцу може поћи за руком да производи истину. Пошто су песме коначне, ограничене, континтентне, помоћу њих се могу производити само коначне, ограничеме, контиктентне истине. Поезија 1е стота процес споразумевања човека са собом самим и о себи самом, процес који се на када не може примирити.
Ништа не вреди показивати неко стање ствари, ако нико не гледа. Истина се може производити само онда кад је присутан више но један човек. Стога песме морају бити неком упућене, за неког написане, У најмању руку, морају рачунати са тим да дођу другима пред очи или до Ушију. Нема говорења које би било апсоаутно. Као што се ножеви разликују ОД шетира, а ови од котарица, будући да својим корисницима једном сугеришу убадање, а једном стављање на главу и олнотење, тако свака песма своме читаолу сотерише друкчије читање. Песме без геста не постоје. Песме могу стављати предлоте, могу подбуњивати, анализирати, трдити, претити, мамити, спомињати, викати осоћивати, бранити, оптуживати, ласкати, захтевати, цвилети, исмевати, подрутивати се, дражити, хвалити, расправљати, клипати, питати, саслушавати, упућивати, истражи вати, претеривати, беснети, кикотати се. Оне могу прихватити сваки гест осим једног јединог: да не мисле ни на шта и ни на, кога, да буду језик по себи и блажене у: себи самима. Свакако, да би се обратила пажња на оно што треба да се покаже, пе сме морају бити лепе, Њихово читање мора бити задовољство. Пошто већина стања ствари која треба показати има тетобну природу, и задовољство са којим чи-
· тамо песму мора по правилу бити тегобно.
Писци песама се од других људи не разаикују у већој мери него ли ножари или шеширџије. Они морају познавати важна стања ствари и бити кадри да их покажу. Неко посебно посвећење им за то не припада. Не види се зашто би њихова слава требало да надмаши славу шеширџија, њихово достојанство да засени достојанство оштрача ножева, њихова смртност или бесмртност да се разликује од смртности или бесмртности неког писмоноше. А ни њихова душевна узбуђења не заслужују неко нарочито интересовање, Јаросне песнике не треба опењивати ни повољније ни неповољније од љубазних, и не постоји никакав повод да трагична душевна стања претлостављамо неустрашивој жељи за смејањем. Спокојно, дакле, препустимо писпе песама њиховим осећањима. Песме су све заједно неосетљиве, као ножеви: употреб"љиво или неупотребљиво, то је питање које постављам себи кад нешто напишем. На њега одговорити није увек лако, а ретко повољно. Истина, ко га и поставља2 Већина писаца песама уопште и не жели да унапред зна шта производи, за кога и зашто. Није ни чудо што се њихов, што се наш позив тако смешно омаловажава или тако свечано преуважава. „Начинио је нешто употребљиво": ова, највиша похвала ретко пада у део писцу песама. Но зато се ножару или оштрачу ножева може десити да им нека одушевљена муштерија каже: „Овај нож је права песма" — па га окреће да' блиста под сунцем.
ЛЕЛФИН
Криста Рајниг
ТО НЕМА смисла, рече чувар, за спортске резултате је престар, криминалне романе је све ишчитао, а у шаху губим при сваком потезу. Ја просто нисам противник за њега. Директор зоолошког врта се наже над базен и рече: Па шта још можемо учинити за вас, драги мојг Делфин склопи Критику чистог ума и рече зевајући: Да су време и простор априорни, то ми је мајка певушила као гонеталицу док сам је још сисао. Одговор је гласио: ствар по себи није могућно сазнати. — Да ли бисте хтели да сликате2 упита директор, шимпанзова изложба је била велики успех. Онда не бих хтео да сликам, рече делфин, јер што можда и одтовара за шимпанза, не приличи делфину. — Да ли бисте можда хтели да заснујете неки нови филозофски систем» — Делфин рече: Дајте ми двадесет и четири сата рока, да размислим. Сутрадан директор упита: Па, јесте ли размислили о ономе2 — Још и много више, дошао сам до циља, рече делфин, рођена је метафилозофија; да немате случајно у џепу кован новац од пет марака2 Делфин се пропе из воде, дочека пару и заврте је попут планете, па рече: Све досадашње филозофеме је могућно свести на четири. Прво: ових пет марака је пет марака и ништа друго до пет марака. Друго: ових пет марака није пет марака и. нешто је сасвим друго од пет марака, Треће: ових пет марака је пет марака и није пе! марака. Обоје истовремено. Четврто: ових пет марака је пет марака и није пет марака. Обоје истовремено и ни једно ни друго, него два новчића од пет марака једнако је новчаници од десет марака, јер то је капитал пи може се укаматити, Пето! Метафилозофија: ако је пет једнако десет, један је једнако два. Ако је један једнако два, један више један је једнако два, али је и једнако три, али је и једнако четири, а онда је и један једнако четири, а према томе један више један је једнако пет једнако шест једнако седам и тако даље, повинујући се принуди индукционог зак» ључка један више један је једнако бесконачно. Један мање један је, дакле, како један тако и нула тако и минус један, један више један мање један је, дакле, једнако нула и једнако један и једнако два, према томе један више један је једнако један мање један једнако нула једнако један једнако бесконачно, Један је једнако бесконачно. Ја сам делфин. Ја сам један. Ја сам бесконачан. Ја сам бог. Делфин прогута пет марака и потону у воду. После 06Аукције директору су вратили новац.
к
КРИСТА РАЈНИГ (Кејти), рођена 1926. Била радница, 1953 — 1937. студирала у Источном Берлину историју уметности. Од 1957. до 1963. радила м једном источноберлинском музеју, а од 1964. живи у Минхену, Збирке песама: „Камење са Финистера" (1960), „Песме" (1963). Проза: „Орион је изашао из куће" (1968) — из ове збирке је узета приповетка „Аелфин". Написала је и већи број ра дио-драма. Добитница књижевне награде града Бреме» на (1964) н, за радио-драму „Акваријум“, награде
удружења ослепелих у рату (1967).
КРИСТА РАЈНИГ
Ханс Магнус Енценсбергер
ПРЕДЛОГ ЗА
РЕФОРМУ КРИВИЧНОГ ПРАВА
због ремећења које угрожава државу, У кривичној спрези са тешким горосечким отпором, казниће се. ко злонамерно прикрива предмете за. ' улепшавање јавних путева, ко наведе неку жену да дозволи обљубу ' : или у њој побуди неку другу заблуду 5 ко омета надзирање телефонских с - постројења ко са предумишљајем производи сахарин.
ко изостави употребу извесних формула ; при заклињењу ко је без одобрења надлежних власти. “Ба „>: боловао од сифилиса ко по воденим путевима оставља предмете
ко је одсутан дуже од три Ра ЛАНА | ана
ко) на железничкој станици примењујући . · одсецање скрати један важан уд неком службеном лицу ко се лати да обучава летаче ко оснива пензионе фондове за удовице ко носи ордење у смањеном формату
ко после савесног испитивања извргне
у у власт руглу ко узима учешћа у завери
ко на пуговању скрене са правца
со тврди неку чињеницу
ко зживотињу мушкога пола употреби за · осемењавање
ко није себи обезбедио приходе ко злобно престане да извршава по“ роња ко угрожава ударну снагу
ко оштети неки симбол суверенитета ко се преда ленствовању
ко грби установе
ко жели да промени свој смер
ко се буни речју и делом ко образује гомилу
со пружа отпор
ко се сместа не удаљи
ко без претходног знања. власти или ради своје користи или са предумишљајем или као скитница или да би изазвао блудно општење или служећи се потуљеним пре ћуткивањем или" уз новчану надокнаду или свесно или путем претње неком опипљивом недаћом или грубо или грубо немарно или немарно или пакосно или нелрилично или на основу правних прописа или сасвим или делимично или на посећеним местима. или уз коришћење лакомислености или после брижљивог процењивања или уз општу опасност или путем ширења грамофонских плоча или на горе наведен начин. или неовлашћено или јавно или помоћу ујдурми пили пред масом људи или на мо рал им пристојност вређалући начин или у намери ба угрози опстојавање савезне републике или са одређеним циљем или на подстрек трећих лица чли као коловоћа или као скривени подбадач или са наме ром да диже возове у ваздух или против савести или са удруженим снагама или ради задовољења полног нагона чли као немац или на други начин
изазове или отклони
или почне или пропусти
или проузрокује или отежа.
или врши или омета
или предузме или обавља или произведе За 1 у или почини
или потпомаже ИЛМ осујећује
или потпомаже И осујећује
или потпомаже И НЕ осујећује.
или осујећује И НЕ потпомаже
или НИТИ потпомаже НИТИ осујећујг неки поступак ила радњу или чин.
тојединости ће прецизирати савезна влада.
(извор: КАЗНЕНИ ЗАКОНИК, 32. издање)
КРУГ ОСЦИЛАЦИЈА
· Круг осцилација. Двадесет људи сгупа на челични мост, која може да носи две
хиљаде људи; они подешавају свој ход
тако да погоде резонантну фреквенцију моста. Гбихове механичке силе су безначајне у поређењу са чврстином конструкције; али осцилације које преносе на мост појачавају сама себе повратним дејством; може се.предвидети тренутак кад ће се
_ мост срушити.
Х
ХАНС МАГНУС | ЕНЦЕНСБЕРГЕР | (Епхепзђегрег), рођен 1929. Студирао књижевност, лингвистику им филозофију, промовирао 1955. радом о Клемансу Брентану. „Издавач часописа о „Кигорисће Живи у Норвешкој м Западном Берлину. Главна дела: Збирке песама „Одбрана вукова" (1957), „Домаћи језик" (1960); „Песме", „Наставак песме" (1962), „Писмо за слепе" (1964); есеји „Појединости"' (1952), „Политика им злочин" (1964), „Немачка, Немачка између осталог" (1967) Есеј „Оштрачи ножева" узет је из збирке „Моја песма је мој нож", коју је издао. Ханс Бендер 1955. и у којој двадесетак немачких тнесника излаже погледе на сопствену поезију. :
пар