Књижевне новине

УЗТРЕДНЕ. ЗАБЕЛЕШКЕ

Ерих Кош

ЧЕСТО СЕ ЖАЛИМО да нас писце критичари оштро критикују са личних разлога. Грешимо! Много је незгодније и опасније кад нас критичари хвале са личних разаота. Првима и онако не верујемо, док смо другима склони да поклањамо пуно поверење. 2.

Критика је као живи песак. Што се више од ње отимамо, све дубље у њу тонемо.

Од свих критичара који су се бавили њиме, М. М. је извршио на њега најкориснији и најпресудвији утицај. Научио га је да се широким „фломастером“ много брже и ефикасније бришу редови но обичним пером. •

Критичар је човек који књигу узима. У руке. То је основно, а све остало је акцесорно у дефиницији.

Критичари као нека врста књижевних дегустатора2 Критичари као судије за прекршаје2 Критичари као саобраћајци на раскрсницама» Или — критичари као планери, урбанисти, који просецају нове матистрале! 6.

Површни уредници читају текстове са. мо очима, савесни мислима, заинтересовани осећањима, опрезни и опортунисти маказама. 7.

Ма колико се неки писин хвалили или били хваљени да су лакописци, мало који истински пише лако, а ако то ипак чини, онда то ради само на штету своју и сво. га дела.

Важније је знати чиме је неко писац остао, но како је то и у којем тренутку постао. Или, важније је (и теже, разуме се) писац остати, но писаџ постати.

Не треба потцењивати писце па површно читати оно што пишу и олако схватати оно што казују. Али не ваља ни прецењивати их, па и у понекад сасвим случајним њиховим поступцима,. изразима или чак и омашкама, по сваку цену тражити неки скривени дубљи смисао и свесну намеру, аугурски ријући по утробама њихових дела и прекапајући по цревцима њихових реченица.

102 21 вувовва ниси

Ништа учтивије и притворније од песника који песме први пут доноси у редакцију часописа. Ништа надменије и дрскије од њега кад их доноси други пут.

Најбоље је учити од свих, не угледајући се ни на кога.

12.

Сатира је израз свести о злу. А свест о зау је израз жеље за добрим.

13.

Питају ме: шта сатира може у нашем времену

Мало, рекао бих. Некад смо се трзали и на најмањи убод критике и бесно реаговали; сад, пошто смо се саживели са. нашим манама колико и са критикама на њих, као њиховим неизбежним саставним делом, сатиру и кад је најоштрија готово да више и не примећујемо. Плашим се да нас из моралног мртвила у које смо запали могу пробудити само крупни потреси, мното силнији од оних које може да изазове и најјача књига.

14.

Често се каже: за оцену критике важно је утврдити на каквим се позипијама налази онај који критички пише. Рекао бих да је пресудније и важније утврдити на каквим се позицијама налази оно што је написано. Оно што важи за сваки пакао вреди и за књижевни; и у њему су добрим жељама и племенитим намерама поплочани путеви. Читаоци о позицијама писаца могу, уосталом, да суде само на основу оног што је написано и понуђено им као лектира.

Битно је за сваког писца, а за сатиричара 'поготово, да има око за стварне мане и недостатке једног времена и друштва, а од много мање важности (за литературу првенствено) чиме се он при писању руководи. Јер, и опип који воле и они који мрзе могу видети или превидети нечије мане, као што их са истих разлога — из љубави или из мржње — могу саопштити или прећутати, 15;

Позитивнин јунак више је у романтичним областима вере и надања но у реалистичком царству искуства. У ствари, он је она мера у нама према којој све друге критикујемо.

16.

ХМ реченици, као и у живогу, обично је најважније оно што долази после али или међутим.

17.

На представи Милеровог комада „Поглед с моста" јунакиња у једном тренутку завршне сцене каже отприлике; „Бог ће то најбоље уредити!" Тачно! Бог једини. уме да разреши животне драме; писци позоришвих комада. их најчешће управо У последњим, завршним сценама, упропашћавају. –

Разлика између старије и новије драме. или антидраме је у томе што прва почиње од почетка и тера даље, до јунакове смрти, а друга најчешће тече обрнутим смером, од јунакове смрти па до, готово, његовог рођења. |

Прва је од веће користи глумцима. Они који погину у првом, другом или трећем чину могу да скину костим и шминку, оду кући и легну да спавају док сироти гледаоци морају да седе у позоришту како би видели шта ће се десити на крају комада. И Е

Друга је кориснија гледаоцима. Одмах, на самом почетку, кажу им шта се на крају десило. И док једни глумци морају да играју до краја комада, гледаоци, ако већ не могу да оду кући, слободни су бар да дремају у својим фотељама сигурни да ће својим познаницима моћи да испричају шта се у комаду десило.

19,

Код нас се, изгледа, све може купити — сем новца, А у робној привреди једино је он на цени,

20.

Какво је то време у коме се питамо: зашто су људи према нама љубазни>

21,

Светогрђе се може извршити не само пљујући на олтар, већ и полажући пред слику сотоне цвеће. Или премазујући на сотониној слици његове папке, реп или рогове. 22,

Будале су много опасније од покварењака. Ови други за своје пакости морају бар да бирају праву прилику и погодан тренутак. Будалама је увек право време: они се никад и ничим не осећају ограничени, 23.

Добри су људи они који без потребе не чине зло. 24.

Пријатељи се губе много лакше но непријатељи. 25.

Да је младост најлепше доба живота казују обично само — старији људи. 26.

Каже се: „Човек учи док је жив!" Мотло се то исто рећи и на овај начин: „Човек се (пошто стално учи) вара док је жив!"

27.

Каже се: „Само се једном умире!" Е па у томе и јесте невоља. Кад би сег неколико пута могло умрети било би то људима мното лакше чинити,

28. Е рш' 4 — тиоге!“)

жу Први део „Узгредних забележака" оваа је у бр. 375 (10. октобар 1970).

ТРАТОМ НАЂАПАТИ КУКАЦА

Имре Шафрањ

ТЕШКО МИ ЈЕ да пишем о Теби, Петере Нађапати Кукацу. Само делове твога живота знам, и делове твога уметничког дела.

Жеивео си, Радио. Опијао си се на мртво овде у Тополи, Бајши, ИБошу... Пио си на салашима и малао салаш, газду, младог газду и целу породицу: с децом, кравама, теладима. душтио си вино у крчмама и за то сликао крчмарима лабудове на језеру, жетву, део улице... У пецарама си искапљивао топау громовачу и сликао казанџијама... Расуо си слике. Плаћали су ти пићем и лепом речју. Потребно ти је било и пиће, и лепа реч ти је веома била потребна, Баш као и мазарије.

Запитах у трафици: -

— Да ли бисте ми казали где СКаНУЈе отац оног покојног сликара Нађапатија: Хтео бих с њиме да поразговарам о њего. вом сину.

— Кукац Петер-бачиг Не знам где би. сте га могли проваћи — Одговори трафикант — али видите ли онога човека код грађевине 2 | . оћ

— Видим. у 1

— Он би могао да вам прича о плац и

Човек који је причао о Теби седео је у малом кавезу, руковао је зидарским дифтом хотела у изградњи. |

Штета је, молим вас, што је потонуо у пићу. Али знате како је! Код нас је свет тврд на парама, али радо понуди човеку две-три чашице. И Петер би попио цену слика. Тако је, јадник, и адао. Еј, што је славан човек могао да де!

Наместише бетонско корито на дизали“ цу. Човек који је говорио о Теби помери напред ручицу, каиш који је зацвилео

екиде нам реченице... “ — Е“ славан човек могао да буде. Чак је и спахија, не једном, слао по њега хинтов.

— Где могу да нађем тог спахијуг

— 0, тде је то, молим вас! Умро је. Спаму живи

хилук био па та нема! Жена

нетде у Суботици, — Да ли јој знате име2 — Е, богме, ја се више не. сећам.

— Колико ја звам, Петеров отац је још

жив. Хеелео бих да разговарам с њим. — Можете та пронаћи.

сваки дан.

пре подне, јер стари воли

поподне већ.. много, МИ мало му шкоди,

Жеена која се сећала,

Гура колица Скупља старо гвожђе. Али ако у е да разговарате с њим, зауставите га хоћете А али а . па знате! Старцу не треба

Тебе била је у

гостионици, Пред њом је била чашица ракије. Чекала је аутобус. Рече ми да се не би смела заклети али чини јој се да је чак једном демонстративно седела поред тебе у трећем разреду „грађанске".

— Што демонстративно; — упитах,

— Због тога — одговори (не љути се што ћу записати) — што му је глава била, крастава а лице грозно бубуљичаво, и зато јер није волео да се пере. И зато што су му се деца ругала.

Ова жена је тако топло, просто тепају“ Би, говорила о Теби, и да си Ти то чуо, ни ти се не би на њу наљутио. Па волео си је. Волео, јер ти није плазила језик као остали. Волео, јер те није исмејавала кад би се клатарио пред великом црном таблом а професор узалуд питао, ниси умео ни да бекнеш. Имао си осамнаест година и ниси хтео да личиш на оне који ти се ругају. Крмељиве и балаве мазе од дванаест и тринаест година! Ти си знао нешто друго! Нико није знао тако да црта. Професор цртања ни с ким није хтео да се одмери у пићу, једино с Тобом.

Волео си ту девојчицу јер те не би издала кад би из тебе баздило вино и кад би се посрћући између редова клупа вра“

СТЕВА БОГДАНОВИЋ: ЛИЦЕ БР, 1

Бао на своје место. Њену ужину си јео из усрдности, да би је код куће похвалили ради апетита, и бранио си је Кад би заратила с дечацима а рална срећа јој окренула леђа.

На прстима једне руке мотао си да побројиш ко се приближио Теби као човек човеку те школске године. А међу овима је била девојчица која је доносила тако укусну ужину у ту грозну школу.

За кафанским столом жена се опрашта од сећања на тебе.

— Више бих волела — каже — да ти све ово нисам ја испричала. Да је овде Петер, исто би овако причао.

Одох до старе чарде аутобусом. Фекетићким. Дебели кондуктер је непрекидно понављао да чарда више није стара чарда, а пошто га је радозналост толико изгарала, баш зато му нисам хтео рећи да идем Твојим трагом.

Зграда је још цела. Врата механе зазидана. Али твоја слика виси у гањку. Веома је смела, гдегде се сљуштила боја, али и данас је то ипак слика. Чак једна од најбољих! |

Љоуди знају за Тебе. Причају да си живео међу њима, Малко су ти и завидеди: јео си и пио, добијао преноћиште за слике кудгод би кренуо, Човек који је

држао чарду управо је био Тополи. А жена његова у — суботичкој о:

С њима нисам могао да говорим 0 у Али слика, она виси у гањку. Девојка монголских очију обрисала је с ње прашину да бих је боље видео. Ено, и бицикл је прислоњен уз багрем, и чезе су спремне за пут. Онај човек у прелуку је точио пиће, је ди2 Ауто јури с моста, Међу облацима још и сад грми двокрилац, Јест. Овакав аутомобил, овакве двоколице и овакав авион су превозили тада Човека када је изграђен међународни пут а Ти био сведок. Еј, какве би бајословне ракете данас моловао!

Оставих за собом хмељиште. Затим салаш ограђен живицом. (До старих дудова који оивичавају пут протеже се лепо детелиниште.) Још два-три, корака, две-три мисли и свратићу у други салаш код оне младе штуме. И тамо си оставио слике за собом, (Ако се дуго задржим у овим пределима, чини ми се да до краја треба да следим твој пут, стара скит

ницо!) · у

Звиждук воза. На хоризонту шишти композипија _ олдоцнелог _ међународног брзог воза који вуче локомотива налик на играчку. За њом клопарају вагони као кутије шибица; један, два, три, четири! Пети је већи, Сигурно кола за спавање. Волео бих да запитам Тебе: јеси ли пљуцкао за возовима, Ти који си био господ бог овога салашарског света, јер си га изнова стварао на својим сликама ипо

своме обрезу2

—_ титана

Пред салашем лоза пузавица још увек живи. Листови жути, црвени као рђба, мркоцрвени... У подруму ври вино...

У дворишту, кад сам ти поменуо име, као да сам изговорио тајанствени знак; отворени погледи су ме поздравили као блиског познаника.

— Слику желите да погледатег Што је ПЕТЕР сликао2 Извол'те. Ево је.

Одиста је слика била тамо окачена. Изнад постеље. Два горња угла пробушена — шилом ваљда — провучен канапи тако је слика окачена.

И овде, баш као и у чарди, изнад крошњи багремова кружи твој двокрилни аероплан као млин за кафу, а доле око салаша мирно пасе стока. Овде је и сада тако. Чак и венац од цигаља изнад. прозора окречен је у цигљацрвену боју каом онда када си Ти овуда скитарао.

На питање да ли је слика напродај, сувоњава салашарка ми одговори:

— Ма како напродај2 ТО ЈЕ НАШ САЛАШ !!! — Затим је додала шалећи се:

— Један син ће добити салаш а дру: ти слику! Е

У дворишту дечаци су оправљали моторбицикл. Пси ни ланули нису. Ни кад сам долазио на салаш, нити при одласку.

Као да су знали да сам због Тебе овде,

Друга жена која Тебе никада неће заборавити, стави преда ме фићок ракије. Тебе су одавно појели црви, а ова те жена још и сада назива кумом. Ниједно од нас не може Тебе да упита што ли је пукла она шамарчина на сред среде корза2 Тебе су се од тада плашиле шипарице и далеко те заобилазиле када си тетурао тро-

. тоаром из једне крчме у другу.

Данас сам био Италији.

Шта ли је хтео да начини од тебе твој мепена2 Сликара мадона2

Не знам докле си био у земљи талијанској, не знам ни шта си видео, шта научио. Али сам ја од Тебе научио како треба издржати, остати упорно и својеглаво при својој истини.

Ниси се ни осврнуо на покровитеља који је после твог излета у Италију како се говорило — „дигао руке од Тебе".

Салаши те се нису одрекли. Просто те видим у близини салаша: фантастичном фактуром набацујеш ситне мрље боје. На туткалисаној „декли" таласа се — море жита. По ленији цвета пољско цвеће. Чак и зими: твоја сувоњава прилика шћућурена на столичици, поред куће Нађапатијевих. У поплавелој згрченој руци четкица. Сликаш млин. .

Е ПА БАШ ЗАТО!

Видео сам и онај твој аутопортрет где си намоловао „пугачу"“ с јелним крајем у бурету кадарке а другим у твојим устима. Седиш на земљи испред два бурета. На једном пише кадарка а на другом

дознао да си иту

бермет. Седиш испред буради. Млад. Мртав. Пијан. Један Шиганин ти свира на уво.

Немој се срдити што преписујем твој запис оловком с наличја аутопортрета с бурадима. Израчунао си колико износи материјал за две слике. Наручилац је вероватно проконтролисао рачун јер је у збиру: исправљено двадесет филера.

Ево записа:

позадина —

1 коса тамномрка

очи — мрке

кошуља — бела

кравата — пурпур

шаренило — светли пурпур

мантил — тамномрк

П коса — кестењаста

очи — мрке

кошуља 2 декле 1.50 филе а цинквајс 30 Ћ У 3 турска црвена 20 зУ париска плава 20 Њ лимун жута 20 : 2 пемзлице . 60 » црна 10 Б тамно зелена 30

3.50 филера

Никада нећу сазнати да ли си добио предујам од три пенге и педесет филера да би насликао ону фигуру с пурпурном краватомфјер је незавршена белешка под римско два, Прекинута је код кошуље,

Прекинула се белешка исто као и твој живот под налетима леденог ветра на путу Топола — Бајша.

У јарку.

Сви крчмари Тополе, Бајше и Ибоша су тих дана тихо говорили: „Ех, и Петер је завршио",

Ништа више се није говорило о Теби.

Лако би било бацити одговорност, с две-три фразе, на доба што ти је „дело "остало крње; р

А да ли је остало крње2

Ко је одговоран што је твој живот потонуо у прашину, запао у блато, прекривен равнодушношћуг и Можда је баш овако постао одиста велики, ненарушен ,,. З.

Пре пет година, на изложби војвођанских сликара Мађара, на Палићу, изложиан смо две твоје слике. У каталогу изложбе под бројем једанаест записано је:

НаБапати — Кукац, Петер, сликар, РВоБен око 1910, у Бачкој Тополи. Један од најизворнијих талената, Примитивним и снажним захватом овековечио пределе и типове Бачке, Под трагичним _околностимадумро у Бачкој Тополи 1942. у

]. Пабирчари (уље), 70 х 50, Антал Лукач, Б. Топола ;

32. Газла с породицом, 63 х 52, Пал; Катона, Б. Топола па

Од тада се опет интшта не чује о Теби.

Уметничка колонија Бачка Топола планира изложбу твојих прикупљених дела,

Жао ми је што те убило пиће пре времена, а како би лепо било да се поводом петотодиштиње Уметничке колоније · куцнемо. Јелном. Двапут. Трипут, ;

Безброј пута, | А уау Превео Сава БАБИЋ

КЊИНОНЕНОНЕ 7

„| 5] ка ли 5