Књижевне новине
Друштвени роман _
Ерих Кош: „ДОСИЈЕ ХРАБАК“; „Просвета“, Београд, 1971.
АКО СЕ СТЕПЕН заинтересованости једног писца за актуелне проблеме савременог света схвати као разлог за његово позитивно оцењивање — а у последње време се код нас све више тако схвата — онда се о новом роману Ериха Коша мора врло афирмативно говорити, Тема ове књиге су полицијска подозривост и сумњичења, а по поводима и по последицама подигнути до апсурдности, дакле оно што у нас није далека прошлост да не би изазивало им врло конкретне асоцијације, а што мора евоцирата одређене шире друштвене и политичке оквире чак и да писац није превише на томе инсистирао.
Роман има форму досијеа о истрази над човеком који је проглашен сумњивим зато што је пожелео да о ствари коју је сматрао важном и мпеодложном разговара са директором своје установе. Због те жеље протатонист романа, водоинсталатер Светислав Храбак, постаје мета моћне пол: цијске машгане, која ће детаљним испити вањима, прислушкивањима, провоцирањи“ ма, подметањима и психолошким тортура= ма о несрећном човеку сазнати, како каже један од шефова службе безбедности, много више него што сама жртва о себи зна, У „случај Храбак" бивају увучене многе личности и организације, а тиме се у атмосфери опште подозривости ми жеље да се буде што доследнији у оптуживању осумњиченог, откривају бескрајни сплетови и мрачни лавиринти карактеристичних манифестација савременог друштвеног живота, И кад, на крају, читав монтирана саучај достигне кулминацију у одлуци да Храбак буде ухапшен, испоставља се да је он желео да обавести свог директора о непосредној опасности која згради њихове установе прети од мина заосталих из рата. Зграда Генералне дирекције, како Кош означава ту високу установу, одлетеће у ваздух, заједно са Храбаком, Генералним днректором п припадницима службе безбедности, а тај симболични епилог даће сатиричним и алегоричним преокунацијама. снажније и прецизније усмерење. Поред осталог, тиме једна модерна варијанта кафкијанскот штимунга, апсурднијег од оног у „Процесу", добија логичну кулминацију и неминовно разрешење.
Несумњиве су претензије Ериха Коша, и овде доследног књижевној антажованости у најпозитивнијем смислу, да покаже и апсурдност и трагичне последице неповерења, бесмисленост логике па којој је свако крив док се не докаже супротно. Са мзванредним познавањем савремених друше твених и политичких форми и констелација, он мотивише помало исконструисану фабулу свога романа настојањем полицијских апарата, присутних и моћних у великом делу данашњег света, да се, стварањем „случајева“ п измишљањем непријатеља, ставе изнад легалних уставних м законских институција, по аналогија са лекарима који су утолико потребнији и цењенији уколико је болест опаснија. Оваква и нека друга. значења, са асоцијацијама које неминовно и прорачунато изазивају, најважнији су слој овот занимљивог романа, поред; осталог :1 због новине, јер се први пут у нашој послератној литератури о овој доскора табу-теми са знатнијом обухватношћу и уметничком дубином говори. Међутим, овај слој књиге, сатиричан по тенденцијама и углавном | алегоричан по литерарним средствима, није и једини значајан. „Досије Храбак“ је у истој мери, ако не и више, друштвени роман, са сутестивним атмосферама разних видова живота препознатљивог Београда и великим бројем животно истинитих и карактеристичтах ликова, бд којих су неки врло рељефни, а други само овлаш али мајстор. ски назначени. Ако је у „Аосијеу Храбак", можда, мање оне универзалности и опитости које су присутне у претходним Ко. шеевим романима, а што је неопходност свехе добре и чисте сатире, онда је то па-
КРИТИКА
ЕРИХ кош
МИРКО МАГАРАШЕВИЋ
докнађено богатством животне уверљивости и актуелношћу проблема који се покрећу. Определивши се за форму досијеа, дакле за стављање писца у привидну улогу личности која само сређује потпуно готов материјал, Ерих Кош је отворио себи врло захвалне могућности да разрешава мноте структурне и композиционе проблеме који се покаткад чине готово нерешивим. Тако, рецимо, садржај и логика полици) ског материјала, са једне стране, оправдавају хетерогеност и разноврсност извора података о јунаку романа, од биографских чињеница У документима и извештаја полицијских атената, па до онога што бележи магнетофонска трака и у најприватнијим човековим ситуацијама, али се, са друге стране, тиме ризиковало понављање причања сличних мам истих епизода. Ова опасност је у знатној мери избегнута и тиме што се концепцијом личности, друштвеним контекстом и распоредом епизода сугерирају релативности истине, права, праведности и кривице, Успешно је из бегнута и опасност да остављањео неизвесног епилога за крај књиге да форми, компезицији и садржају полицијског досијеа профил криминалистачке приче, што је могло да умањи структурну привилегованост друштвених значења. Искористивши, међутим, само неке елементе криминалис тичког жанра, Кош је у књизи „Досије Храбак" постигао, поред других значајикх
квалитета, динамичност и напетост — уУС лове и за популарнију зитђривост — што
није чест случај кад су у питању модерни сатирични и друштвени романи.
Чедомир Мирковић
Поезија нашег времена
Мирко Магарашевић: „ПОВОРКЕ ТРОУГЛА 1999"; „Просвета“, Београд, 1971.
УМ ПРВОЈ збирци објављеној 1969, под насловом „Потоци за. вучије и друте очи“ Мирко Магарашевић је био модерни баснописац и моралист који, говорећи о животињама, има на уму све окрутности људског света, Сада, у „Поворкама тротла 1999" он је изврони сатиричар, чији је поетски језик сложен и тежак, али У основи необично ефикасан, Апресивни наТон карактеристичан за животињско царство присутан је и у савременим друштвеним заједницама, где једни људи играју улогу хајкача, а други, "многобројнији улогу беспомоћних жртава. Магарашевић пева својим глечерски леденим, али и продорним гласом о модерним организацијама чији су гломазни механизми лишили људску јединку њених најдубљих обележја сводећи је на послушно биће, Он има пред очима свет труоости, преваре, пасиља, атомских претњи и уцена, накострешен па. све оно што покушава да се отме општим стандардима живљења и мишљења, Песник утврђује поредак ствари без икаквог самозаваравања, али исто тако и одбија да та прихвати као оправдан, Сва убитачна снага његове ироније потиче баш из тог независног става, из те жеље да се пркоси владавини силе у светским размерама. Мада на изглед у постском свету друте збирке влада нека врста социјалног дарвинизма (у првој. збирци описаног. језиком басне), истина је у томе да Магарашевић брани, макар и на саркастичан пачин, угрожену индивидуу,
М савременој епохи преовлађују охолост, безобзирност и одбацивање сваке
мере које се јавља као последица једног изопаченог хуманизма, Верујући да су надмоћна у односу на сва претходна, савремена друштва, горда због научног напретка, мисле да тајне и препреке више и не постоје, Песник, међутим, упозорава: „Тамо
уде престаје памћење мере/ претеривање почиње“, А претеривање се показује У жељи да се људи подвргну технолошком рационализму управљача како би се њима. могло лакше манипулисати, Најбоље песме м Магарашевићевој књизи исмевају баш ову заст рашујућу универзалну манипулацију човеком, У његовим сликама, симболима н алузијама има нечег орведовског,, Свет техничког савршенства, политичког насиља, конформизма, комерцијализације свих вредности, нетрпељивости и труоог наметања појединачних истина за опште истине, приказан је и исмејан овде на методичан начин, Сам песник помиње у ЈеАној белешци америчког социолога, Рајта, Милса, но м без овога очигледна је сличност између антиконформистичких идеја. младог песника м оних социолога и филозофа који иступају у име угроженог човска притиснутог бирократским машинеријама индустријски развијеног, а политички и духовно све више униформисаног света, У његовим јетким речима препознајемо ставове данашње интелектуалне омладине која не прихвата конформизам старијих као своју животну филозофију, Упркос идеолошким разликама данас се формира тип _ Маркузеовог _ „једнодимензионалног човека“, послушног, убаченог у сложени механизам производње им потрошње, све мање способног за, самостално размишља-; ње и делање, Омладина се на све стране" буни против овог најопаснијег вида оту-, ђења. Песник запажа како „убитачне чељусти псторије/тихо мељу наше лубање", док „ратотворци између мапе и страшћу пуњених груди бљују семе осуђено па сутрашњи кошмар“, Посматрајући „збрајање модних демагогија на светском сајмишту“, он згађено примећује да су „преморене уши засићене фекалијама. разнобојних речи“, Владајуће идеологије Истока и Запада су се укочиле и замрзле претворивши се у систем обавезних истина, У низу песама Мирка Магарашевића наћи ћемо изванредне пероифлаже догматске мисли, Песников однос према догми је вишеструк, Док у неким песмама суморно признаје њену победу, у другима он, привидно прихватајући догматски начин мишљења, развија та до апсурдних крајности, У неколико својих песама, можда најбољих, Матарашевић исмева у живом разговорном топу, младалачки пркосно, изазивачки и весело узалудне претензије свих могућних склеротичних идеја на општељудско важење, Мирко Магарашевић је песник градске визије и градског сензибилитета, чије се теме пи техника писања могу лако препознати у млађој српској поезији, Има код њега песама са љубавним и митолошким мотивима, са метафизичким темама, али оно што је највредније и најоригиналније у збирци, то су, чини ми се, песме сатирично интониране, Аутор избегава јевтине досетке и непосредне реакције на догађаје, Он пастоји да заузме узвишеније филозофско становиште одакле ће моћи да посматра збивања смирено, непристрасно, али и обухватније, Песник интелектуалне ироније, Магарашевић је истовремено и непосредан и језгровит, бритке речи која. разара, Не увек, на жалост, Понекад имамо утисак да он просто намерно хоће да своју реч потопи у езотеричну реторику и да јој да пошто-пото метафизичке димензије. Нарочито у првом уводном, прозном, поглављу, а мн у неколико песама, запажа се тежња ка непотребном затамњивању смисла,
Ако Магарашевића, међутим, посматрамо п оцењујемо по-његовим најуспелијим стиховима, онда морамо признати да је посреди стваралац особеног израза и оригиналног става који живо осећа модерни градски пејзаж, Одбацујући лирски субјективизам и опевање српског средњовековља, два изразита песничка тока данас, он креће својим путем и доспева до области у нашој савременој поезији неистражених, Магарашевић упија идеје, хтења и жудње савремене интелектуалне“ омладине и критичке концепције прогресивних мислилаца. У збирци „Поворке троугла 1999" преовлађује, као позитивно животно г литерарно настојање, антиконформистички бунт исказан разуђеним поетским: језиком,
Павле Зорић 5
|
Србољуб Митић Лична | кар ша
Дратом проф. Рашку Димитријевићу
„Прегледајте; да не буде меправле, ирекледајте ја сам прав у томе." ___„Да се правдам, моја ће ме уста осу“ дити; да сам добар, показаће се да сам неваљао.“ „Не дао Бог да пристанем да иматс право: докле дишем, нећу отступити,“ 9 и 27)
(Стари завет: Књига о Јову, тл. 6,
Џас и зломе опростио сам мени мзалуд ножем на све што ме клаше Тех јед на уста кад јоргован маше у очима се Србија зелени
Узалуд ножем ма све што ме клаше
Црни алкохол на дну цриг чаше И црни сни ме прогањају зверје Даномице ми кости У иверје Дробшше мисли неке пустонашиг
И ирни сни ме прогањају зверје
То мене |маме врата у безмерје Ума прогнаног у таму пратајнот Да се између руменог и плавог Развејем У шрно и немушто перје
Ума прогнаног у таму пратајног
На паучини међ часног и срамног Између жита и љутог пепела Презреног тела усијаног чела Између јаснога и непојамног
Између жита и љутог пепела
На гувну мрасње опакога села =, Одродник селски селу веран пасје Грлис шљиве јасење и храстје Био ко лептир ко пас и ко пчела
Одродник селски селу веран пасје
Доброту хтео мржњи у сагласје Од траве хтео силу да измолим
АЛ венчао се са каменом голим
У трње заљубљен. отрезнут класјем
(0 траве хтео силу да измолим
Кога би л мого и како да молим Коме да кажем сунце сам пијано У часу овом кад све је прерано У себи самом собом рањен болим
Коме да кажем сунце сам пијапо
Ја који сам сг сродио са раном
Од мен без боли ни песма мелемна | Сунце вид пије крв тмина подземна.
Чему л небеса свилена нада мном
0д мен без боли ни песма мелемна
Око кости ми сура трулеж земна Руке ми плаве и нокти ми плави То као да смрт ме у име љубави Топи у ткиво сиво као мемла
Руке. ми плаве и покти ми плави
Нешто ме давно у чрнило зази
Давно ме нешто укуном окова
Неке зле тице нека црна слова
На небу као на модрој застави «
Давно ме нешто укуном окова.
Тлава ми тешка као од олова Ноге ми као од трулог дрвета Као да писам од овога света Лепотом саздан лепотом отрован
Ноге ми као од трулог дрвета
Ломи то мене болест нека. клета Твари. незнане ушле ми у месо Лепотом зидам разиђујем бесом Верник без бота црква без кубета
Твари незнанес ушле ми у месо
Са жутом пројом и са ирном песмом Ишао као с товаром камења Сејао црна и златна знамења Небесима. бескрајним земљом тесном
Ишао као с товаром камења
Праведник одис путем сагрешења Груб од друмова леп од странпутила Гнојаве душе а смејнота лица.
Наду радио бежо од спасења
Груб од друмова леп. од странпутица
Леш је смрдљива тешка пијаница У оку паун у рукама ножи
Хтео сам да се у свесвет умножим Остао самаи црн слеп ко кртица
У оку пдун у рукама пожи
На себе затру своје кости ложим Уместо да спавам украј снене Млаве Дао да пле ц вране ме давс
Божјак и босјак под небом "ебожјим
Уместо да спавам украј снене Млаве.
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 5