Књижевне новине

више 5

ЗА НОВО к ЧИТАЊЕ ПЕТЕФИЈА у

Наставак са 3. стране

ња да се из Петефија искључи песник, поета романтичне несигурности, појачаности, блискости природи, чак и његов песимистички поглед на свет, и да се сачува један чисто политички Петефи, што је у крајњој линији исто такво кривотвор-

ство поезије и песника, а исто толико ште-,

тно као и тенденција с коју критикује Берђ Лукач.

Не постоји, дакле, „чисти“ Петефи, ни чисто политички, нити чисто песнички. Јер ни Берђ Лукач се не позива на Адијеву студију као да она, насупрот Булаијевој школи, гради од Петефија. политичара, јер делу „Петефи без компромиса“ није то циљ, већ управо обрнуто, упозорава на то да је начин гледања Ендре Адија комплексан, значи подједнако води рачуна о политичким и песничким критеријумима, рехабилитујући песника Петефија. Дакле, Петефи није песник — револуције, чак није ни партизан револуције, него револуционар песник, а специфичан садржај овога појма постаје истински разумљив кад размотримо историју Мађарске године 1848. и 1849, кад знамо да се Петефи супротстављао увек и свакоме, Кошуту и Сечењију, често и до минантном јавном расположењу, био у опозицији, а својим становиштима давао је маха, и то најчешће у стиховима, поетским средствима. Ово последње треба нарочито нагласити. Једна истинска велика. песма неће се одрећи, рецимо, ни својих орфичких карактеристика зарад политичке поруке, као што се зарад политично сти неће одрећи ни личних и људских сметњи и брига. Песму ће сачувати за песму, а за то време је пламени стуб: ревоаупионар песник. Због тога се може рећи да не постоји „чист“ Петефи, мада га друти, с нешто напора, управо због тога и у зимају за „чистог“, али то становиште може бити само рачун, јер овако изведену чистоту увек усмеравају ка једној или ка другој страни... .

Његова поезија као ни цео њетов поетски свет немају чист образац, не постоји један сталан модел на који би се могла свести, или модел из чије перспективе би било видљиво функционисање целе Петефијеве поезије; ова поезија нема ни чисто унутрашњих нити чисто спољашњих питања. Јер као што доминација идиле, слике из природе, хумористичног портрета, жанр-слике, народне песме у првом раздобљу његове поезије није чисто спонтано, интуитивно испољавање човека из народа који ужива у животу и радостима — док га, наравно, живот често гази — него, уз изградњу једне врсте плебејске поетике, у крајњој линији поетска припрема за његов „доцнији“ републиканизам; зато је у праву Берб Лукач кад не види како би се могао раздвојити јамб и мађарски ритам од песниковог републиканизма. И као што у другом периоду, кад у ње товој поезији доминира песма из јавног живота, не пише чисто политичке, подстре кавајуће и одушевљене песме У,којима агитује да се повешају краљеви и нодстиче револуцију, него пише најлепша дела. Љубавне лирике и као што то показује пример песме „Ево јесени, опет је ту , та да: се орфички круг његове поезије додирује са европским савременицима за које тешко да је и могао знати. Због тога су Петефијева поезија и Петефијева појава тако комплексни и сложени, због тога се не да свести на један једини образац, модел, на начелно-теоретско одређење, или сасвим на једну једину искључиву УЛОГУ.

Опет смо се вратили на питање улоге. Односно, сад можемо рећи прилично јЈасно да кад говоримо о Петефијевој улози онда не мислимо на улогу глумца им опсенара, а немамо никаквог разлога да асо“ цирамо на Дидроов парадокс о глумцу. Јер се критеријум уживљавања не може "истраживати у Петефијевој улози. Не због тога з1ито једноставно овде није реч о ужи вљавању. Из тога следи да ма колико да је за нас привлачно држање Петефија револуционара који не прихвата компромисе и ма колико да је важан песников живот, паралелни моменти биографије и пе-

сама, ми — доцнији читаоци — једва да

можемо и мислити о понашању и биографији, ми мислимо о његовој поезији, о о ној поезији која захвата из речника историјског матерњег језика и никада не о"могућава једнострану везаност песме, Дакле, историја је прекорачила Петефијев начин држања и до нашег доба створила. неколико револуционарних типова и на тај "начин истовремено учинила да и Петефијева биографија буде слична толиким друтим, често богатијим и потпунијим биографијама песника и револуционара, али није превазишла Петефијеву поезију, Петефијев песнички језик, укус и значење Џетефијевих песама.

Поезија је остала будућим поколењима, а о њој Берђ Лукач говори, између осталог, у једном другом интервјуу у којем, поводом релација мађарска књижевност — светска књижевност, анализира задатке мађарске историје књижевности: „Треба водити рачуна о стварном положају мађарске књижевности којој у свет ској књижевности припада тако знатна улога (треба се сетити Чоконаија, Петефија, Адија и Атиле Јожефа), што није незнатан уметнички допринос. Ми ту немамо чега да се стидимо, чак ни онда ако се ова дела не могу превести на стране језике: мирно можемо да погледамо у очи сопственој историјској судбини“.

# Стопедесетогодишњица може бити потодан тренутак ако нас подстакне да се обрачунамо с легендама, митовима око Петефија и читавим низом једнострано“ сти, али још важније може бити понов по читање Петефијеве поезије, и то ослобођено деценијама гтомиланих наноса књижевне историје која нема увек часне намере, ослобођено. од свега онога што је до наших дана спречавало могућности

читања ове поезије.

Превео с мађарског Сава Бабић

Десимир Благојевић 2

И шчекиђање сјаја

Из свег грла,

неумрла, кад затрубе

- м похрле

ангел-птице, тад ми лице вазда љубе, вазда грле ПТИЦЕ ВРЛЕ...

Тамни!

Благо дирнут сном, зар већ тражиш мене2

Клици пламни, ко вас посла у мој дом,

и у кеца и у коловоре,

КА у ; у простака,

у гејака,“ у мог рође...!. . Ако. дође, ако дође...“

_ Тук на, лук, била земља Геџилук, | била земља Хаџилук...

И ОРАЧУ И КОСАЧУ Ако 0056... Ла нек дове: | | | | ' | | |

ПОД ОКРИЉЕ, | У мог рође'

| “

| А У ПЛАЧУ нека тлође.., “вук.

| — ПЛОДНОСТ, БИЉЕ... г"

Птица нас врла из сна, прену, док тајна наша у том трену . ходаше стазом туђег праскозорја:

„знадеш ли шта то цвркут њезин

И ЗА ЖЕДНОГ, ЗА ПРВЕНЦА...

Ми' имасмо тврдог јемца:

јавља» | — Бисерна, да л су то негдашња дватри цветка старог венца; славља, — и са надом и без премца ди с Њеног писмо ми студенца..

2 очевим Сунцем из далеког торја ... 2".

Заћута. Ал зрно дробно пану на стазу чија тајна врело шану: Јо из кљуна: расу птица прву зору, |

БРОЈ НА ПРСТЕ

за плодност руку, из земаљског.

клици пламни!

Тамни!

СТАТУЕТА

НОЋУ ШЕТА

ОКО ЦВЕТА

— ДА ГА ЗБРИНЕ. А ЧИМ ШИНЕ

после лета... На крилу беле одоре љубав плаха , и о цвету у старом сонету: прозору сненом; продрхте сеном чун благи и зоре,

и Сунцу нуди пламен из кондира...“ Огњен петлу |

било после, било пре

ПОД ОКРИЉЕ, иди-доћи, М

| санак глођи, | ПА МУ | пођитрођи: |

— БЛАГОСТ. МИЉЕ... — баш се, бато, мре..:! |

Где сте, где сте где ме јесте: код галије»

Где ме јесте, где ме није нову зору ИШЧЕКИВАЊЕ СЈАЈА: БАШ СЕ ЛОМЕ

ковач лије

— пале се им зооре 7 поно | и у Гору ДА УДОМЕ РЕ: он је носи... . г САН ,.. . И . ·.. Коси, коси „тека ме на,дну белог језера | а на роси У а И би дан; ко победоносног јелена! „~ у 3 ' | 5 заб. 'аће с ! Птица; | (Тако Ње твоји невера листаће сенокоси...! 1 1 троје. · | утопити се у чуду зелена.) Е | бројаница: Х Е и ноћ прва: »„Осмехом залиј све туге СВАКОМ ВЕРНОМ, | несаница; |

и сва јутрења, јер то су чеда јесења безумно сјајне дуге ...!“

НА ВЕНЧАЊУ ДУША ДОК ТЕ ОГАЊ КУША...

с ходочашћ _ЛАКОВЕРНОМ__ “сићан-мрва, “ и об |

"и НЕВЕРНОМ... слона | а код. храшћа что - а "клече (И сред снова, усред јаве | душа црва...

| тебе тазе, тебе даве | | те сподобе, све без главе.) ) |

И за птицу |

с истог стабла, с истих грана,

— душа души огњем дана, родна да је, просијана...

Душа души да је сана; певна да је до пеана,

с исте груде опевана, с исте реке кап бездана,

— душа души са свих страна, Душа копни, душа чили:

лицем лицу окајана;

с исте душе, са усана; с истог цвета, истих рана,

— да је души с океана душа сјатна, устрептана...

| МИЛО ДИМИТРИЈЕВИЋ: „САМ“

КЉИЖЕВИЕ НОВИНЕ

Ау, Томо: били ; | верни • , | ил неверни,

то су зверке

нововерке, | И · ВЕЧЕ , с она | РЊИ МЕНИ КАЖУ КРАЦИ,., крокодили... | Што јутро профућка,

шта шапћу вечерњи зраци, то поноћ промућкса

прагу драги, земљи мили, и у мешину баци.

рећи ће вам (што би крили!) | “ а а аЈУ крокодили... Ал бројанице у руци стоје па ЛА и прсти већ се не боје

по и ноћас зрна да броје,

И ништа, веруј, није (... И сред снова, усред јаве ако се о моје

тебе газе, тебе даве ил око бројанице било чије те сиодобе, све без главе...) и твој прст обавије.

ј И ништа, веруј, није : ако ти звезду крије петао тако ирн, | | оног што теби шане, оног што

аи ари = и и априла никаје санке а

— земља давна Геџилук. ... И тук. нани, |

и лук врадни ; ' | у , И ништа, веруј. није

ботомдани . ..

БЕЗУТЕШНИ. СМЕЛИ!

Ал сад — стани: ЗЕМЉА, НЕБО: ТДЕ ВАМ ЛУША ЖЕЛИ)

твоји дани, Шири очи. дижи веве:

а ваљани, | У Лнеини нема краја, нема међе! | ко на грани + . · » . 1. . . . . . . » - | у Твоме роду. твоме здопвљу ј

ИЛ САРАНИ ти не нађе ЗЕМЉУ ПЛАВЉУ...)

ИЛИ СВИБИ!

о. н ли се отуд хук, ЈЕ а Е МЕ а ] | ту ле сена А Мог Наслов за ове одломке из књите | ЛОБРОЛОШ. 1 7 непријављен. _____|- ДИЦА (1923—1963) у ствари је утук на песму у ђ „ММОКСНВАЊЕ _ ЗЛА" "на „КАРНЕВАЛА — АНБЕ5 главом вук, ЛА" (1930) | · |

нека кундак он тад глође..