Књижевне новине

· Ау, да би више

АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ новина“

| САДАШЊИ КУЛТУРНИ ТРЕНУТАК

МАКЕДОНИЈЕ

У тежњи да осветли сада жевних новина“ се обра институција ове републик носи на један од битних

иши културни тренутак СР Македоније, редакција „Књи.тила руководиоцима неких од најзначајнијих културних ге с молбом да одговоре на по једно питање које се одпроблема њихове установе.

Добили смо одговоре који

казуј. | указују на неке битне проблеме Македонске академије наука и уметности, Кул-

турно-просветне ' ћ р: у гр, Е заједнице Македоније, го ту ког секретаријата за култу

које су нам дали Блаже Конески, Томе

у редакцију. Анкету је

Скопског универзитета „Кирил и“ Метору и Радиотелевизије Скопје. Одговоре

Момировски, про др Десанка Миљовска и Матеја Матевски објрељујено Робер Ср. СЕДЛА

водио сарадник листа Душан

редом којим су приспели Јагликин. Редакција се, у

(ЛА Р . име читалаца ш у своје властито име, захваљује учесницима у анкети.

Македонска академија наука и уметности

Блаже Конески, председник

Македонске академије наука и уметности

ПИТАЊЕ: Који је најактуелнији задатак Македонске академије наука и уметности, на чијем се остварењу сада ради2

РАД ПО ДУГОРОЧНОМ ПЛАНУ

Македонска академија наука и уметности је 1968. године усвојила на својој скуши“ тини дугорочни план рада, у који су укључени неки научни пројекти од посебног значаја. Сада, после неколико година; улазимо у завршну фазу у реализацији неких од тих пројеката. Мислим ту нарочито на проучавање реона Малеша у Источној Македонији, као и на састављање једне еди“ ције од пет књага, посвећене Македонији, историји македонског народа и његовим достигнућима на подручју културе и уметности. Сматрам да ће у наредним месецима патање завршавања ових пројеката стајати пред нама на првом месту. Разуме се. да понекад није лако мобилисати сараднике и да то изискује много свакодневних напора.

Културно-просветна заједница Македоније

Томе Момировски, председник Културно-просветне заједнице

ПИТАЊЕ: Културно-просветна заједница Македоније је постигла видне резултате на пољу ширења културе. Реците нам нешто о пракси која је претходила овим резултатима и о битним начелима којих ћете се држати и у будућности2

НА ВРЕЛИМА КУЛТУРЕ ЧОВЕКА

Само револуционарна Партија могла је да прекине сан, уљуљкивање у илузије, емисију појмова без примене, диспаратне, једностране линије државног бирократизма и либерализма. Пресушила је година када се од радничке класе, од радног човека тражило да буде савезник а не равнопра" ван културни фактор, Изронила је коначно идеја о човеку, о друштвеној слободи, задат је ударац свему ономе што је отуђивало мноштво људи од културе.

Отпочет је процес који је дуг али ре алан, мукотрпан али поносан, рапав али реалан, тежак али охрабрујући сваким даном, На видику је идеја о људима који ће да управљају стварајући културу.

У средини у којој непрекидно радим, у којој сам стваралачки, етички и Арушт твено ангажован, најталентованије снате укључиле су се на платформи Савеза комуниста, који је револуционарно, на основу торког искуства и након многих мисти“ фикација, афирмисао друштвене функције слободе.

Култура на лицу места, од стваралачког чина до снажног расцвата, у траду и у се људи данас, ускоро сви,

били обухваћени културом — императив

је дана. На тој здравој и сваким даном чвршћој основи стоје неке измаглице. Две су карактеристичне; фетишизапија форми и тенденције преживелих остатака либерализма. . Процес који настаје у прожимању, у слободној размени рада, не сме да став; на оптуженичку клупу специфичан о1ва: ралачки рад, уметнички и инТаДНРРРАНА уопште, као и то да културни ПИ. 4 стварају фаму о угрожености. о ној атмосфери калкулирају они НИ 5 да виде шири Аруштвени, ПРЗРА Це туре већ лични или трупни, КОЈУ у окренути себи и свом стопентри и КАО“ турна средина зоот себе саме ПИ дућности мора да изврши АН4Н петка цију. Радује што на македонс Ер ном миљеу јача свест, све ИМЕ : као егзистенција културне ти. Либерализам као политички, Ен шки, уметничка, културни и СОЕ феномен који је годинама стварао М 1 странпутице и отуђења, покушава бе о тави метастазе јер је његов Орана И губио сокове живота. У њему су се зреле малограђани и догматичари, напионализо пи лажни маркслсти, грађански 0обо о ци, присталице елитизма и црно та а рократаје, вешти еквилибристи ној оло идеја и приватизације. У јасне види мана је снажном револуционарном критико:

дмнамизмом покренуо Савез комуниста, они настоје у обамрлом касу да унесу неверицу често кроз душебрижност, страх, тобож збот краткотрајности акције, кроз сејање инертности и психолошких прити-

· сака на којима се ту и.тамо ломи сензи-

билан и несигуран интелектуалац разапет У својим дилемама, који је подједнако и последица и микроб.

Импонира. што је књижевна средина у Македонији, у којој је било највише разводњености, инертности и другог заостаЈања, за неколико месеци створила јединствену кохезију и отпочела процес јединства и диференцијације на основама револуционарног континуитета Савеза комуниста. Књижевници су дали достојан при:

- лог који је вредан пажње.

Културни радници Македоније, на врелима новог буђења, прилично су антажовани у трајним културним акцијама на лицу места које значе фактичку идентификацију социјализације културе; једин“ ство културног живота града им села, да се што је могуће брже избришу бледи квадрати на културној мапи републике, да се изађе из затвореног крута врха, да се прионе стварном културном раду у народу који је одвајао п одваја велики део од скромног националног дохотка. Значајно је то, да није све ово наметнуто, није продукт политичког пратиска већ свест о функцији, о циљевима културе, о њеним виталним пнтересима, као што је био виталан интерес национална слобода и рав: ноправност који су на примеру Македоније доказ националне равноправности у зајед: нишл југословенских народа.

Уместо једностране политизације појединаца и калкулације са поснима, данас се испољава друштвена функција културе. Све више стваралаца природно улази У самоуправни процес који добија у врелности, али који може да атрофира ако се фетишизирају форме и ако се заборави на трајни људски лик и људску суштину културе — да је она резултат људског рада и вредност директно упућена човеку без потребе за чиновничким посредницима.

Скопски универзитет „Кирил и Методиј“

Професор др Стеван Габер, ректор Универзитета

ПИТАЊЕ: Који су, у склопу општих кретања у друштву и култури, неки битни задаци пред којима стоји Скопски универ: зитет2

ПРЕНОШЕЊЕ НАУКЕ КРОЗ СПЕКТРЕ МАРКСИСТИЧКИХ ОСНОВА

У актуалној ситуацији Универзитета „Кирил и Методиј“ два питања заузимају централно место. То су: 1. идејно-идеолошко преиспитивање задатака Универзитета и 2. стање у вези са његовим реорганизовањем и реформирањем, Ова два питања могу да се третирају заједно, односно јединствено, особито зато што без идејно-идеолошког аспекта наставно-научног процеса, . нема

СА ИЗЛОЖБЕ ЧЛАНОВА ДРУШТВА СЛОВЕНАЧКИХ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА — ГОРАЗД СОТЛЕР; „КОМПАНИЈА 1"

ПАНОРАМА СКОПЉА

ни озбиљног реформирања, али је због потреба да се истражују продубљено, препоручљиво да се анализују одвојено.

Овде се, због краткоће простора, задржавамо само на првом питању: идејно-иде олошко преиспитивање задатака Универзитета. За разлику од последњих неколико година, после доста живих дискусија, везаних за статус марксистичке науке и марксистичких студија, — у последње време, особито од почетка ове школске · године, стање се углавном средило. Ангажованост самоуправних тела Универзитета и факултета, с једне, и организовани наступ Центра за марксистичке студије, с друге стране, помогли су да настава ове материје добије свој нормални ток. Постигнути су први значајни резултати у стандардизацији наставе. Доста прецизно је концептован карактер тих студија заједно са њиховим димензионирањем; остварени су доста сигурни кораци у консолидацији наставног кадра; преузете су мере за проширивање организационих и научних домена ових студија.

Значајан је факат да је овај подухват, уместо пароле и кампање, у свом остваривању све више добијао ону садржину, која и има смисла у границама генералне функције универзитета. Уочена је потреба да ова материја практично постане природан п придружан елеменат како у научно-стручном формирању кадрова, тако и у њиховом идејно-етичком и друштвено. идеолошком прилажењу проблемима животне средине и своје струке. Будући да је реч о функцији, која се остварује једипствено кроз процесе и одстрањивање многобројних наслага рутинско-догматске и де вијантне. природе, — носиоцима ових подухвата остаје даља ангажованост, критич

ност, идеолошка сензибилност. и систем-

ско-организационо продубљивање захвата.

Наука и образовање се остварују јединствено кроз креативност човека и кроз његову људску одређеност. Због тога, ширење и преношење науке кроз спектре њених марксистичких основа, пре свега преко организоване идејности универзитета, намеће и тражи неке конкретне преду. слове.

Позитивно образовање и васпитање било у којој струци, немогући су ван позиција историјски нужно одређеног носиоца прогреса, ван позиција радничке класе и радног човека уопште. Али, уколико се свест о неопходности ове позиције објективно не изражава као лично самоубеђење и лични однос према сопственом раду учесника наставно-научног процеса, одмах долази у питање марксистичка култура професора м студената а и ефекат њиховог рада у општем прогресу.

УМ другој варијанти дата, ова размишљања доводе до закључка да је продор у свет науке незамислив из позиције „научног неутрализма“. Било на какав начин и у каквом степену да се манифестује „научна неутралност“, она објективно изражава својеврсну ангажованост. За своју научну област, научник је дужан добро да познаје одговарајућу димензију егзактно: сти марксизма. Другим "речима, схватање специфичности марксистичке гносеолошкометодолошке структунраности сопствене науке предуслов је служења прогресу и одбране прогреса у остваривању задатака универзитета.

Да би се избегле разне грађанске и би-

·_ рократске девијације, ову компоненту уни-

верзитетског рада не смемо заборавити. Аужни смо према њој савесније, организованије, систематскије м одтоворније да се поставимо. Ново друштво и процеси кроз које се оно остварује, не могу се природно развијати ако идејно нису стандардизовани у свести њихових носилаца.

Републички

секретаријат за културу СР Македоније

Др Десанка Миљовска, секретар Републичког секретаријата за културу

ПИТАЊЕ: Који проблеми доминирају у раду вашег Секретаријата у овом моменту2 САМОУПРАВНО . ОРГАНИЗОВАЊЕ _ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

Конститупрање самоуправних интересних заједница културе, Које је у току, представља један од основних пунктова

ангажирања Републичког секретаријата за културу Македоније у овом тренутку. Ре: публичкам, законом о интересним самоугравним заједницама културе утврдили смо обавезу оснивања општинских и републичке заједнице културе, За разлику од решења у неким другим републикама, наша републичка заједница није изведена из општинских заједница, већ ће се она кон: ституисати на пранципу непосредног избора делегата из сваке територијално-политичке заједнице, као и оних установа које својом делатношћу покривају целу Репубмаку. Тако ће, сматрамо, непосредније доћи“ до изражаја шире друштвене потребе у култури, односно обезбедиће се сталнији им редовнији контакта и циркулација такозваних републичких » институцаја и заинтересованих у општинама и

основним организацијама удруженог рада. '

Задаци пред којима ћемо се наћи уто: лико су сложенији што морамо „прескочити" једно искуство које су остале републике са постојећим заједницама културе добале. Међутим, следећи и то њихово искуство, настојаћемо да избегнемо опас: ност, да нам се у новам односима репродукује досадашња буџетска или фондовска пракса и менталитет који је она собом носила.

Фазу у којој се налазимо карактерише и активност око формарања иницијативних одбора и усвајање самоуправних спо разума о оснивању самоуправних интересних заједница. Наше ангажирање је ус мерено у правцу настојања да се у сфери културе доследно примене уставна решења као и ставови пз писма Извршног бпроа ЦК СКЈ. Можемо рећи да смо у

том духу законски.регулирали скоро.сва

подручја културног деловања и на тим основама · изградили јединствени · систем друштвеног утицаја у области културе. Посебно желим истаћи да је недавно Извршно веће усвојлло и Народном собрању послало. Нацрт — закона о заштити Охридског и ЛПреспанског језера чиме отпочиње одуживање једног дуга који је

пред наш Секретаријат поставила маке-,

донска јавност и Народно собрање.

У овом моменту наш Секретаријат је ангажиран _ око реализације неколико значајних захвата. То је пре свега окрупњавање филмске производње, њене реортанизације и већ утврђене програмске

"оријентације на дужи период, засноване

на сазнањима до којих смо дошли после критичке анализе стања у овој области. УМ завршној фази се налази и програм превођења и издавања светске класичне уметничке литературе, као и литературе југословенских народа на македонском језику, а у припреми је'и програм прево

'Ђења дела из области друштвених наука,

који ће се реализовати у периоду од 7 година. Овај ће захват, без сумње, обогатити нашу издавачку продукцију и представљаће основу за једну конкретнију програмску интеграцију македонских из давача, који су ових дана основали џ сво је удружење на новим уставним принципима. На крају желим истаћи и настојања Републмачког секретаријата на плану оживљавања и интензивирања међурепубличке културне сарадње, Мислим да смо на најбољем путу да искористимо све могућности које нам стоје на располатању ми да остваримо такав систем комуникације и сарадње који ће свима нама омогућити да се боље упознамо и сарађујемо у свим доменама културног деловања. То ће нас још више зближити и обогатити, а самим тим и још чвршће повезати у нашим заједничким интересима и стремљењима У

изградњи _самоуправног социјаластичког друштва. . Овим нашим заједничким циљевима

свакако доприноси а сарадња коју смо остварили као секретаријат и на међурепубличком плану, настојећи да што је могуће боље и успешније остваримо усаг лашавање у законодавној делатности по свим питањима од заједничког интереса. Мислим да смо доста тога урадили, али да се пред нас поставља још доста питања а проблема који траже перманентно договарање и усаглашавање, нарочито у погледу неких јединственах системских решења којима тежимо, без обзира на неке спецафичности везане за рад и деловање појединих културних институција и орга низација.

Наставак на 4. страни

Като 5

| 55].