Књижевне новине
БЕО РАД У КЊИЖЕВНОСТИ _
.
(Наставак са 3. стране)
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Песма Београду
Београде, граде Илира и Келта, балкански и славенски граде мили, широкотруди граћђапине света, живи и свакој се одупири сили.
Ти наш си Месеп и наш Сингидунум, наш Птуј и Преспа, Трогир и
Оревни Рас; слободари света у те се куну Корејац далски, сусед Арбанас.
Отворио си сваком широм врата,
а срца ост'о још песагледана, у прадавна браво са седам печата
У сенци кула, липа и платана.
„Дочекај старост река пи планета, планине, њиве, степе и саване, широкогруди траћанине света, песниче борбе, траде партизане.
Ти гнездо јулских и мартовских буна, огњиште пуно варница пи рана. ћуд имаш. огњеног бота Перуна а срце као у Страхинић-Бана,
Брзометка си вечно ти запета,
пи мач поваздан будан и опрезан, што плану чим ко, ма на крају света, насрне народу ком на част и дан.
Београде лепи, брдовити, лисни, Београде присни и недокучиви,
ц кад људи на Марс стигну, живи, стражари, чикај, под звездама кисни.
Дочекај старост река и планета, планине, њивс, степе и саване, широкотруди траћђанине света, песниче борбе, траде партизане.
ГУСТАВ КРКЛЕЦ Раковица
Како се врати занос с прољетним даном
кад изађемо у шуме, У поља плава,
из трада у коме живјесмо као под вулканом,
са страхом да нас не сатре огњена јава.
И нађемо се на сунцу, на отоку мира, У зеленилу лаком на ливади Раковице; хватамо ћуштера шаком, шеширом лептира, а уморним оком слиједимо радосне птице.
И простремо капут под високим, гвозденим стубом, слушајући како чудно звоне и брује антене. Читав свијет је у вези: путују мисли небеским рубом, а срце зна тек пут до срца драте жене.
И све је као у сну: чаробно,
бестјелесно. Из села се јавља гласно гиздави пијетао, а на дну срца постаје јасно и свијесно да је ово младости празник свијетао.
Пројури брзи влак из Ниша
у пријестолницу: на прозору уморни путник отире знојно чело;
другоме, стрелимице, читамо бриге на лицу, а трећи четка за улице градске свечано одијело.
Пројури брзи влак онамо, одакле се ' изгубисмо да бисмо пашли утјешне забораве ми, који много љубисмо и тубисмо ц као други славе, зажељесмо се прољетне травс.
Миришу жуте руже. Жуборе воде. . Друмови као ријеке теку у далека мора. Облаци круже. И бојс посљедње моде стварају преливе за раскош нових зора.
Како је дивно румену земљу орати
и копати поља и обронке винограда. Како је тешко морати, морати, морати бити робље разблудногт велеграда.
(Ој, пустимо данас узде жудњама, крвима.
заборавимо за тренут наше окрутно стољеће
и будимо међу радосним, међу првима,
које је опила трава и сунце и прољеће.
Нека нам занос попесу ове антене
на крилима звучним широм цијелога . свијета,
како су дивне прољетне шуме и жене,
и како па ливадама још увијек младост цвјета.
|
ИЗБОР 13 ПРОЗЕ Н ПОЕЗИЈЕ О БЕОГРАДУ, КлЛО и Уводни ТЕКСТ, УЗЕТИ СУ ИЗ РУКОПИСА „БЕОГРАДУ С ЉУБАВЉУ » МИЛОРАДА Р. БЛЕЧИБА КОЈИ БЕ УСКОРО ОБЈАВИТИ ИЗДАВАЧКА КУБА ИЗ БЕОГРАДА „СЛОВО ЉУБВЕ“
КВИЖЕВНЕНОМНЕ 4
БЛАЖЕ КОНЕСКИ
Калемегдан
Волим ово место под којим је Сава
у сумрачном часу кад се врева слеже. И као што воде ових речних става тако ц дух мој до спокојства сеже.
Са Калемегдана силазих ја често басамцима старим испод влажног свода на ово мирно предвечерње место, : где се чује шапат оних тихих вода,
Ал колико време и какво све мину од дана кад туда водише ме пути! Текла си ти, реко, у плаву даљину и младост једна да ја и не слутим.
И сво сад опет у сумрак долазим путељком знаним на обалу реке;
нешто ме сили да све тише слазим ко човек што тајне ослушкује ниске.
Свака се стопа гласи ту све више и као талас мој се живот слива. у ритму којим ширна река дише с дахом који мирно предвечерје снива.
И сам сам ко талас који лако хуче запљускује, шуми, ћути и пристаје па пако њега мрачни неврат вуче, суштину он своју ипак препознаје.
Ја течем и течем... И кораке своје ја чујем на жалу ко да у сну звоне, ја талас сам хладан капи што се роје и тонем полако ко што песма тоне.
МИ тако покоран ко пловећа. песма подижем се торе па обалу љубим. О време, што си таласавост свесна зар ми нешто узе и зар нешто тубим»
Не! Кораке ове у сумрачју јасну целу једну вечност ја ослушкујем ц не кажем: пусто, ти, младости, згасну
већ — живиш још, младости — довикујем.
А жалим што немам још спомена својих да те у свести још јаркије роде
од ломног ритма корачаја мојих
и од шапутања ове тихе воде.
Препевала Швета Котевска“
ДУШАН КОСТИЋ
Пјесма Београду П
Волио сам те, мој сломљени граде, пркосног срца — врела врелих ријечи; сањао твој пламен, твој бунт, барикаде, у ропцу муклом опог што се гњечи.
Дамаром твојим и моји су тукли, распињо у лук чежњу за слободом. Волио сам те и кад су ме вукли у собе мукле, подруме под сводом.
Волио сам те... а ти сад си нијем,
— зар да са ропцем наш. растанак буде2 На огњу твојем зар да се не гријем,
с људима твојим ис загрлим људе2
О, нисам хтио и ми нисмо хтјели да спаљен будеш, слишћен, зтажен, опет; ми нисмо хтјели пораз ни стјег бијели, ни живот ропски — гладни живот проклет!
Ти знаш ноћ ону пуну жеља, клика, на транспарентима ријечи које пале, ти знаш ход онај скорих побједника и ватре што су у очима сјале.
Не, нисмо хтјели, бијели мој траде, ни трозу љуту, ни мрак тужних вјећа, јер очи слуте свијстла водопаде,
јер љубав наша — љубав је без међа!
Па срце трепти, кликће: граде, бићеш већи и бољи, свјетлији и дражи,
без мрких лица, мемљивих тамница, мучења, трозе, издаја и лажи!...
Пјешивци, априла 1941.
ВАСКО ПОПА
Повратак у Београд
Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле
Умио сам лице у рајској реци Обрисао та о скуте сунцородице Надвијене над торњевима
Засадио сам очев штап У глину на обали Да међу врбама тролиста
Кренуо сам ка великој капији, Отвореној нада мном у зениту
Нисам знао спушта ли се бели гр.) Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте
Вратио сам се с пута 5 Да сазрело камење из завежљаја Овде на тргу разделим а
,
· Најактуелпији
АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
САДАШЊИ КУЛТУРНИ ТРЕНУТАК БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
У тежњи да осветли садашњи културни тренутак
СР Босне пи Херцеговине „Књижев“
културних, ин“
« пе“ у 1 с значајнијих не новине“ су се обратиле руководиоцима неких од најз Ј које се односи
ституција ове републике с молбом да о на један од битних проблема њихове установе. До закљ одговоре дра Едхема Чама, председника Академије Миленка Радошевића, секретара Културноттросвјетне водио сарадник листа Душан Јагликин. Редакција се, у име
дговоре на по једио питање
учења листа добили смо наука и умјетности БИХ и "заједнице БиХ. Апкету је читалаца и У своје
властито име, захваљује учесницима у анкети.
АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Др Едхем Чамо, прелседник Академије наука ни умјетности Босне и Херцеговине
ПИТАЊЕ: Који је најактуелнији задатак ваше Академије у овом тренутку2
РЕАЛИЗАЦИЈА СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНА АКАДЕМИЈЕ , .
задатак наше Академије у овом тренутку представља, свакако, реализација Средњорочног плана наше А. кадемије, који је по тематици и свему друтом у суштини врло комплекса дугороч“ ни план за који је животно заинтересована цијела босанскохерцеговачка друштвепо-политичка заједница, која је и пружила пуну подршку у смислу друштвеног верифицирања актуелности тема на којима ће Академија радити. Па ппак, ако се ради о издвајању најактуелнијих задатака у овом часу, онда истичемо рад на изради Историје народа Босне н Херцеговине, који већ
улази у завршну фазу, затим већ органи- · зован рад на припреми израде Историје.
књижевности Босне и Херцеговине, као и пеке друге послове на плану изучавања и освјетљавања културног насљеђа. народа
- Босне по Херцеговине. Томе додајемо и за ово подручје увијек актуелну проблемати-
ПАНОРАМА САРАЈЕВА
ку у оквиру балканолошких и лингвистичких испитивања, којима Академија такође посвећује особиту пажњу. Актуелност и ширина цјелокупне те активности условљава да Академија на реализацији тих послова ангажује, поред својих чланова, и бСројан кадар из других институција и организација у Републици, па и шире.
КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНА ЗАЈЕДНИЦА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Миленко Радошевић, секретар Културно-просвјетне заједнице
ПИТАЊЕ: Који су основни проблеми у раду Културно-просвјетне заједнице Босне и Херцеговине, на какве тешкоће наилазите и да ли имате подршку која вам је потребна2 РАД УСАГЛАШЕН СА ЦИЉЕВИМА ХРУШТВА
У одговору на анкету поћи ћу од посљед њег питања.
1 Културно-просвјетна заједница
Да ли ; има подршку која
Босне ин Херцеговине јој је потребна
Питање изискује два одговора.
1. Културно-просвјетна заједница БиХ је добила изузетну подршку репуоличких форума на којима су о њима вођени разтовори. На сједници Извршног одбора РК ССРН БиХ је, поред осталог, наглашено да је „... Социјалистички савез заинтересован за рад и дјеловање културно-просвјетних заједница као иницијатора и координатора најразличитијих културних акција“, те „...на ове асоцијације треба гле. дати као на специфичне облике дјеловања. Социјалистичког савеза у области културне акције“, Напомињем да ће се у најскоријем времену о културно-просвјетним заједницама расправљати и у ЦК СК БиХ. Да ова афирмативна страна одговора на питање не би остала неаргументована, по. служићу се једним примјером. У 1972. години Културно-просвјетна заједница БиХ је добила за 120, више средстава него у 1971. Потребно је знати да сума повећања превазилази суму дотадашњег укупног буџета Заједнице.
2. Сасвим је природно да подршка За једници није у цјелини таква каква јој је потребна. Мислим да такву подршку нема нико, чак ни оне институције за које нам се понекад учини да су „повлашћене“. Увпјек више желимо од онога што се у датој прилици може, И то је, по моме митљењу. добро. Такве тежње нас подстичу да буде мо стално ангажовани, да се стално бори.
лржај и квалитет ублици, садржај обим Мо и "сагласности са по-
ј ање саг.
нашег дјеловања буду У ости с : требама нашег друштва им, посеоно, са ње товим циљевима.
у Друго питање односи се на проблеме у тешкоће у раду Заједпице. Најкра ле реч
но, њих има веома мпого. Међутим, 2 нису такви да се не би могли савладати. То се добро види на примјеру како се рјешава питање финансирања _ а. просвјетне зајемнице БиХ. Проблем фина
сирања и даље постоји, али се он ипак рјешава. Овдје бих дао једину своју напомену о томе да понекад нешто изгледа да је проблем, чак велики, а У суштини то мо же бити и предност. У остваривању хуманистичких циљева самоуправног друштва и културне политике Репуолике, културнопросвјетне заједнице имају сасвим одређено мјесто. Одмах да нагласим: ни најваж није ни неважно. Да би биле у стању 0остваривати улогу иницијатора и координатора на дјелу и да, тако рећи, свакодневно имају потпун преглед свих акција које се у једној средини покрећу или воде, пун увид у све што се ради Од припрема до завршетка једне акције, и да би, свака У својој средини, могле да постану угледне заједнице ових културних институција, 3аједнице народа и народности у комуни, оне би морале да имају пи извјесна сред
ства. Небирократски карактер ових организација чини, а то пракса понегде већи показује, да су та средства по правилу ве ома мала у односу на обим п важност задатака које им је друштво повјерило, на масовност акција које координирају, на квалитет и ентузијазам испољен у раду и на бројне додире које у току године ос. тварују са познатим и непознатим људима и многим културним, образовним, привред ним и другим организацијама. Постоји ми шљење да ово представља пе малу пред ност културно-просвјетних заједница над онима који располажу великим друштвеним средствима са циљем да обезбиједе ова кву или онакву расподјелу п над културним установама које их добијају у релативно ве ликим износима. По том мишљењу (условно речено) положај беспарице омогућује кул турно-просвјетним заједницама да се без тих препрека и предрасуда боре за самоуправну суштину развоја самоуправних односа у својим срединама. Као такве, а за разлику од неких „стабилних“ установа, оне не могу постојати и дјеловати изван и мимо оних који их чине, који се у њима удружују, који им дају п садржаје и облике рада и виталност у стварању и реализацији заједничког програма култур не акције. Оне у дијалог не улазе са мање или више израженим самозадовољством, оптерећењима и ограничењима која објек тивно притискују „факторе који благо дијеле“, а која су, изгледа, неизбјежна им у ситуацији када је заступљена чак висока разина демократичности коју институцио нализам максимално може досећи. Да ли су они који у томе виде не проблем него предност у праву или не — требало би пажљиво испитати.
Већу тешкоћу од поменуте представља чињеница да подршка _ дата заједницама или КПЗ БиХ често није утицала на њихов квалитетно нов положај. У многим општинама се подршка дата Културно-про свјетној заједници Босне и Херцеговине осјетила мало или нимало. Комуна чини базу за рад и развој КПЗ БиХ п уколико се културно-просвјетне заједнице општина бу ду даље развијале и јачале, утолико ће и КПЗ БиХ постајати све значајнији – чинтлац у културном и друштвеном животу Ре публике и СФРЈ. У вертикалној повезано: сти републичке заједнице са општинским организацијама налази се корјен њеног ви талитета и на томе трајном задатку би тре бало још више и озбиљније радити.
Има и других већих и мањих, или, како ви рекосте, „основних“ тешкоћа и пробле ма, али на све њих гледамо као на неопходне пратиље једног позитивног и дина мичног развоја.