Књижевне новине
ИНТЕРБЈУ
Учити системат целог живота
Разговор са истакнутим научник ом, математичаром, академиком
Татомиром Анбелићем
АКАДЕМИК, професор Универзитета, ар |
Татомир Анђедић родио се 1903. у селу ечњу, код Чачка. Гимназију је зав 5
" у У завршио у Чачку. Студирао је астрономију и математику у Хајделбергу, а у Београд 55: 1928. диг Ман аи а
. дипломирао математичку групу нау ка. После завршетка студија, био је једно време професор у чувеној Другој "и шкој тимназији, а од 1931. је на Београдском универзитету, најпре на Филозофском, па после на Природно-математич“ком факултету, на којем је провео више "од четири деценије — све до преласка на рад у Математички институт у Београду. У току рада на Универзитету био је редовни професор, шеф. катедре — за ·_ механику, декан _ Природно-математичког
факултета, а данас је директор Математичког института. -
Научни рад професора Анђелића је вишестран им креће се од математике Ти механике до' историје и филозофије наука. Објавио је више од 80 радова, међу којима се највише истичу они из аналистичке механике. Написао је више сред' њошколских ми универзитетских уџбениска,га међу овим последњим прве уџбенике теорије вектора, тензорног рачуна и матричног рачуна код нас. Објавио је и велики број разних научних расправа и много популарних научних чланака; сарађивао на изради стручних речника (Ре'чник техничких термина, Математичка терминологија) и енциклопедија, и том као сарадник и као редактор.
Професор Анђелић је редовни . члан Српске академије наука и уметности, дописни члан Југославенске академије зна: ности и умјетности у Загребу и Међународне астронаутичке академије у Паризу, председник. је Савеза астронаџтичких и ракетних организација Југославије, председник. Друштва за историју и филозофију математичких и природних наука Србије, члан Међународне астронаутичке фе· дерације (чији је био ин потпредседник), члан Међународног комитета за историјску метеорологију итд. Активан је и у мно тим другим организацијама и установама, тако да је једно време био и члан Уређивачког одбора „Књижевних новина", а дуже време је члан издавачког савета „Галаксије" итд: Добио је више стручних он друштвених признања: Орден рада са првеном заставом, Орден заслуга за на "род са златном звездом и Седмојулску. награду за животно дело (1975) ита,
МИЛОШ ЈЕВТИБ:
=т Математика је за највећи "број људи, |
аиљдћ и због недовољно“ страсних професора: у школама, наука. са више тајни. Мо“ лимо Вас, да нам, ако је; могуће једпоставнијим језиком, објасните _ суштине, вредности, па и лепоте 'ове науке, којој сте посветили читав свој'оживот> У ствари, какву улогу математика, било у ком · виду; може да има у животу уопште иу животу сваког човека»
ТАТОМИР АНБЕЛИЋ:
"Не може сео математици казати ни“ "лита' нарочито, а још мање довољно само са неколико реченица. Говориги о. математици онако како се то ради у енцикло " педијама (сасвим је недовољно и не пружа уопште неко објашњење шта је мате"матика, Тачно је, како се обично каже, "да математика, изучава. величине, у најши рем смислу речи, и просторне облике, уло“ ређује' их. Али данас ' математика опери"не" са' готово «свим категоријама апстрак“ тних појмова и успева: да међу њима ус "нестави везе. О томе шта је математика и'а њеној улози у науци и арушту се "непрестано пише и писало се) и“ лосад, и 'то читаве књиге, али м тада су могли бити истакнути само неки аспекти њених садржаја. Јер, "математика 'се У послед“ " њих педесет година развила у 10] мери да'су створене њене нове хране и ЈЕ "нове методе, тако да данас један Чава. 1 "може да обухвати 'својим знањем | Ме ву математику. Можла је необично, али се' данас 'ни математичари понекад не 2. зумеју међу собом, јер је област а Ка ла огромна, да О је. један човек макар и прегледати. Њене примен ЊЕ "Све 'зеће.' Она се данас користи и 78 мо тае се до скора није ' примењивала, а пример, У биологији, Она све Рио На таје научна база свих наука, онак а ко је то још Роџер Бекон говорио + ћ пе веку: „Нес потишт 51 отима етапи 7
нем што“ значи чудо што
таетансат“, н моћу математике. " апстрактним
све сазнаје помо ге · "Математика 0опе с а стНИ творевинама наше свести,“ која, прав од конкретних представа, . стра па још више категорија акцијом, енерализацијом, аналогијама, . БА за 'Анализом, које су опда објект МА али чких операџија. Те творевине рез не одговарају „понекад ниједном к Мр сном предмету И немају очигледан, модел, јер су сачињег бина више ПОЈ не творевине што би хтели и
мова, нису ипак само, п и духа без везе са ЗА 7, у деалисти, већ на ОдрЕНЕ. ни начин одражавају по 4 ш Ја зе мам да продре! у зако 5 ма аладају Те творевине су предмет МИ матике у једина могућност да: се а она "у ону област прирозе која није дир
–— а-
доступна. нашим на јесте тврдио је
4 сторијски ХОД Без Ја
ИЕ ен јер ако математика Не до ~ ее у "ил 7 у : Е
не само од заједНИЧКИх 5. у
_ МИЛОШ ЈЕВТИЋ.
носи ништа ново, пошто оперише са апстрактним појмовима, онда је читаво интелектуално стваралаштво човечанства у сумњи. А то не може бити случај, јер благодарећи науци и техници, које се заснивају на математици, људи сад живе боље и дуже него и пре само једног века! Ово нипошто не значи да. се у математиџи,не може застранити, али је она, ипак, основа свег нашег знања и културе, јер савремени живот; је незамислив оез онота што је постигнуто помоћу науке ин технике, а иза тога стоји математика!
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
_ Ваше име У јавности се једнако везу. је, поред математике, и за астронаутику. Да ли је озај век — заиста. — космички век Која ће открића овог века, осим историјског значења, задржати _ трајну а КаоНосЕ пи у сазнањима будућих време на:
; ТАТОМИР АНБЕЛИЋ:
Као научни радник који је предавао теоријску (рационалну) механику, и то разне њене гране, а и данас предаје астродинамику и који је радио научно у тој области, био сам наравно заинтересован и за такозвану „астронаутику, која. се не да замислити без механике, као ни без многих других наука. Неки млађи ин.
жењери — „ентузијасти су ме, како се то:
каже, заврбовали пре око двадесет то: дина, да се.укључим у рад нашег југословенског астронаутичког м ракетног АРУштва, које је било неки центар иницијатива за научни рад у овој области, Тако сам и ја учествовао, мање у извођењу конкретних пројеката, а више у теоријском раду и разним манифестацијама, у вези са космичким подухватима. Очигледно је да је овај век — век продора човека у космос мн под -астронаутиком треба разумети скуп свих оних научних дисциплина и трана технике (а њих је пуно), које или доприносе развоју ракетне технике п омогућују летове у ме Бупланетни простор или користе овај простор за разна истраживања, па чак и за стварање нове технологије. То је, без сумање, реална вредност која ће не само остати за сва времена, већ ће се и даље развијати. Само то није једино откриће од значаја нашег века — има их више, да поменем само нуклеарну енергију, синтетичке материјале и њихово коришћење
ИТА. : . Педра одлив = ! :%
,
Човек је већ на Месецу. Засад, он на њему гостује. Која данашња сазнања о Месецу омогућују нове истине о космосу2... Да ли ће, макар У даљој перспективи, људи- стварно моћи живети на Месецу2 Хоће ли тај човек, човек у месе чевим условима живота, успети да задржи све особине земаљског човека2
ТАТОМИР АНБЕЛИЋ:
Без сваке је сумње да ће нам сазнања о Месецу п његовој природи помоћи да употцунимо наша знања у, најмању руку о нашем“ међупланетарном _ систему,
али материјали донети са Месеца као и
' разна. мерења извршена нису још. подро-
бно испитани; очекују се, занимљиви резултати, мада не сензационални!
Што се тиче питања хоће ли људи образовати неке пасеобине на Месепу у бу дућности, ја сам сигуран да хоће, јер ће 'Месечева. средина, својим вакуумом и мањом гравитацијом, олакшати извесне те хнолошке процесе, а недостатак атмосфере омогућити несметано посматрање ко смоса. Међутим, тамо ће се морати створити такви услови. да човек може — да живи и да се нипошто не прилагођава. таМОЛИМ условима до те мере да то изазове одређене промене његовог ортаниз ма и онемогући му повраток, на Земљу, јер Земља 'му „мора остати“ база. . Дакле, он треба да задржи особине земаљског човека, Неки: „месечари" неће се стварати!
ски
ТАТОМИР АНБЕЛИЋ
Ако Ваше речи, присуство човека У свемиру, значи „да ли-има људи још негде у космосу" — онда је на то немогуће сад одговорити. Чак и ако се питање постави; да ли постоји неки други развијени свет, нека друга цивилизација, ма и не била иста као ова наша на Земљиг –- може се само рећи да је то вероватно, али досад није још могло бити поуздано утврђено, јер се савременим техничким средствима још не може успоставити ни: каква комуникација са таквим евентуал-
_ним цивилизацијама. Иначе, заиста само
фантастика може да тврди да ће човек још у току овог века да реши основне тајне космоса, Јер, без обзира на нагли развој науке, без обзира на чињеницу да се открива све више н више нових тајни, ве може се очекивати да ће се све главне тајне моћи открити у току овот века.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Ви сте, у својој многостраној активности, веома много учинили, и за стручни, научни и популарни живот математике, као и других наука. Какве. су обавезе научника2. У којој мери његова делатност треба да се темељи на потребама животаз Да ли и даље постоји такозвани кабинетски научник, који изолован књигама, може да се не осврће на стварностр Заправо, каква је одговорност научника за време у коме. живи>
ТАТОМИР АНБЕЛИЋ:
Може се слобадно рећи да су обавезе сваког научника. јод._оних највећих __ АО
оних најскромнијих, да предано раде на
науци — правој науци, а пне неким квазинаучним концеппшијама, које. нагињу "ми. стици и мрачњаштву. То значи, сваки научник треба и' мора доприносити развоју науке и, уколико то поштено ради, он је обавио своју улогу према људској заједници и времену у коме живи, чак и онда кад није направио никакво велико от криће. Сигурно је да он својим радом доприноси да до великих и значајних откри-
Ба дође. Основно је да се мора знати и.
шта је права наука, а о томе се мора во“ днти на. великим шкозама много рачуна ла не дође ло застрањивања. и лутања п задржавања развоја.
Свакако: да рад научника мора да се заснива на потребама живота, али не са. мо оним потребама за његову голу ани малну егзистенцију већ и за његов раз вој као човека. Осим тога, добро се треба чевати од пдентификовања интереса им по. треба. живота · само са ' решавањем кон“ кретних задатака које живот непосредио поставља пред нас, Посебно је опасно из бетавоти оне добре научне теме и пројекте чија се' примена не види · пеносредно. Историја друштвеног развоја нас је нау-
чела да су поједини проналасци, чија. је
· предност у одређеном тренутку била без-
намајна, касније послужили као. основа за " решење битних питања живота 2љу' ли, На пример, проналазак микроскопа у 17 веку је “зато време 'бно безначајан бацање новиа и труда у ветар, а. касније,
у 19. веку, 'микроског је омотућпо про-
налазак микроорганизама и пенрениевнн сузбијање инфективних болести
Не знам шта тачно мислите под „кабинет ски научник“. Ако мислите на човека који у свом радном кабинету или лабораторији ради и постиже значајне научне ре зултате, онда је добро, ако такви кабинетски научници постоје. Не могу сви људи подједнако да се отворе према околини и да на њу непосредно утичу и уче ствују у разним практичним подухватима. · и су они који су отворени према околини, али ни они други нису без значаја. На пример, Ајнштајн, који је створио велике ствари, између осталог дао правилно тумачење фотолћеличног ефекта и Брауновог кретања, био је кабинетски научник и лош предавач! Био је изрази. ти теоретичар и кад га је нека новинарка упитала: „Где је Ваша лабораторија, професоре2", одговорио је: „Моја лабораторија,.то је моја глава "! — оловка!"
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Универзитет је, од давнина, једна од оних институција чија је улога у друше тву увек била значајна. Слично је и са Академијом наука и многим институтима и другим сличним установама. Мисли те ли, друже Анђелићу, да ове институције довољно утичу, рецимо, и на формира“ ње и усмеравање младих генерација, привредни развој п друге друштвене токове» Такође, колико су ове институције отворене за друштво и његове потребе»
ТАТОМИР АНБЕЛИЋ:
Ван сваке је сумње да наши универзитети одгајају добре стручњаке, без којих се не може замислити ни привредни раз вој, ни друштвени ток. Да је то на заиста највишем светском нивоу, сведочи она, иначе жалосна, чињеница да наши кадрови, школовани на нашим универзитетима, налазе одмах запослење — не само у при. вреди најразвијенијих земаља света, већ и, Као научни радници и професори универзитета у најпознатијим светским центрима. И наше академије наука су поче. ле, у последње време, да активније учествују у пројектима и да помажу и привреди и великим итколама, и друштву топ. ште.
Међутим, ако је реч о правилном усмеравању младих тенерација на студије онога што је друштву најпотребније и најважније, или онога у чему смо још дефицитарни, то чини ми се, пе зависи од универзитета, а још мање од академи ја — то иде мимо њих, јер друштво има своје критеријуме за избор професија, На жалост, често конјунктурност посла ИЛИ, просто, мода, доведе младе до избора про. фесије. Тако смо сведоци оне неразумне навале на поједине смерове студија, иако су стручњаци потребнији у Аругом сме ру. Признајем да не знам шта би требало предузети да се то промени. Једна од ме. ра, која се већ примењује, свакако је стимендирање, али се то после сврши некако сувише либерално. Прво, неко заврши студије, па после неће да ради за ус танову или предузеће који су та стипен-
дирали, већ оде негде другае, па чак ну ·
иностранство.
Чини ми се да су универзитети, па М академије, већ отворени према друштву у могућим оквирима и да све више џчествују у задовољавању његових потреба. Уколико то још џијес савршено, то је последица неустановљених механизама за те везе и споро прилагођавање _ разним реформама, Осим тога, често долази и до извесних неслагања, што, на пример, ин“ дустрија жели понекад да наставу ори. јентише и сувише у смисАУ свакодневно корисне примене, да занемари фундаменталну науку, а то ис може да се прихвати,
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Наука и такоззани обичан, човек нос. тоје више паралелно, него узајамно. Већина просечних људи само су савременица, заправо спољни посматрачи научних дос.“ тигнућа свога доба. У њихов живот: наука данас најчешће улази неким од својих успутних, конкретних резултата, У виду некаквог дугмета које треба само притис“ „нути — па. да „чудо" почне. Да ли, орумее. Анђелићу, постоји начин да се наука више и шире уведе у укупан живот сва ког човека — кака би му свет опо јаснији и како би имао ситис 00 тог живота»
ТАТОМИР АНЂЕЛИЋ:
„Буран развој науке и технике за по следњих педесет година (товори се да 0л свих научника у историји људског друштва 900 је живело и живи У последњих пбла века) довео је до тога да не само „обичан човек", како Ви кажете, већ ни школован човек не може више лако ла се снађе у овом данашњем животу. То значи да је у наш живот ушло толико нових техничких тековина и да Је толико нових научних термина постало саставни део нашег живота да често човек, и врло школован, не може да разуме сваку вест у новинама! Све већи је јаз између поје диних струка и према томе класична теорија о „општем образовању“ које се сти“ "че у школи је превазиђена. Јер, прво, сад се не може научити довољно само у току школовања ла бисмо били оријентисани “ свету око пас и да бисмо та разумели, а с друге стране сваки лан навиру нове чињенице које човек такође мора знати ла би се одржао У животу! На ипимер, шта врели дити велики уметимнк, ако се не знала мокрим рукама по греба дОдИривати прекилач струје у купатилу ИТА итд. у Према томе, остаје пнам оно.ило. сам већ рекао говорећи о популаризацији пау“ ке и технике: мора се систематски учити __ читав живот и створити одређене фор“ ме за то поред, наравно, најјачих „орува као што су радно, телевизија и штампа. Међутим, у мето време обавеза и одговор“ ност ових средстава постаје тиме зуатно већа.
" (Ралгорор, опао одјавхен 7 скраћеном удмику, ми“
"лаван (је у џелини на Другом програму, Ралјо“Беог: 4 | Ек 4
ради.) . | 14
Џо љети “= + ...
"