Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 2

О тежинп јабне речи

редстојећа летња пауза Уредништву „Књижевних повина" допоси предах као извесно олакшање, Радили смо у отежаним условима, фактички 'без подртке издавача, али трудили смо се да не дозволимо да се та ситуација одрази на квалитет листа. Ме-

ђутим, и поред чињенице да су читасди нашем листу ука-,

зали поверење (стабилан тираж, све чвршћи писани одзиви на предлоге у нашим новинама), о неком посебном задовољству не може бити ни речи. Избегавајући сваку примисао на могућни сепзационализам, секташки однос према проблемима, покушај прављења капитала на слабостима које нас све погађају или, пак, удобан положај циничног посматрача који муке бележи, али у њима не учествује, желели смо да критичку реч ставимо у функцију поправљања тешких напрслина зграде данашњег југословенског дру-: штва. Следећи такав концепт, нисмо се устезали да објавимо текстове у којима се помињу одређена имена, у којима се тражи она већ фамозиа „конкретна одговорност". Сем у једном случају (и не рачунајући поједине необразложене паушалне нападе), одговор на ту критичку реч био је равнодушан мук или деформисан ехо исте те речи.

ако, на пример, У прошлом броју, међу осталим прилозима, објавили смо текст Динка Давидова о стању у којем се налазе фрушкогорски манасстири. У питању је одличан пример којим се огољују два пола исте културне политике, тачније једног примитивног концепта аисторијске актуелности културе. На једвој страни, нехатан, скандалозно равнодушан однос према културном благу и духовноисторијској традицији, а на другој, коришћење свих средстава — од политичких (читај: демагошких) до економских — којима може да се стимулише производња новокомпонованих вреднота културне индустрије само ако то служи апологији тренутне политике и ојачавању постојећег распореда политичке моћи. Нису, разуме се, фрушкогорски манастири пропали за време снимања мамутског „транспорта“, нити су за њихово пропадање одговорни једино данашњи политичари. Одговорни су, можда још више, и они, још присутни или заборављени, који су у поратним годинама примитивизам, па и вандализам према културном благу проглашавали класном врлином. Има, што се тога тиче, и у ближој и у даљој прошлости неупоредиво већих криваца за наше укупно данашње стање, Нису, такође, само фрушкогорски манастири примери лошег односа према традицији, Пропадају, У име лоше схваћене националне толеранције, и други споменици културе, али зато финансијер — друштво — готово увек има разумевања за сваки облик споменика (фабрике, хотели, скупе књиге, филмови) некој локалној, феудалној политичкој величини која се винула у врху републичке или федералне моћи. Међутим, постоји и друга страна проблема. Могућно је да се неки достојанственик у црквеној хијерархији зарадовао због објављивања критичког става Динка Давидова. Нека нам опрости ако није, али намеће се и једно неизбежно питање: нису ли, у извеспом смислу, парадоксални планови да се данас подижу нове цркве, нове богомоље, а да труну, препуштени бризи осиромашене државе, осведочени културноисторијски споменици2 Није ли чудно да се новац верника даје за нове живописе, а да нема средстава да се сачувају стари2 Нипошто нису ретки случајеви да је управо држава показивала и показује максималну бригу за споменике духовне културе, При томе, наравно, од дужности не треба правити врлину, али ни недужно чекање и повремено јадиковање није нека нарочита особина.

оследњих година, јавно мњење у Југославији до-

живело је дубоке, рекли бисмо, позитивне про-

_ мене. Ипак, тешко је отети се утиску да изне-

надна бујица критичког говора не појевтинује одговорну; позвану и аргументовану критичку реч. Дојучерашњи забавни листови „за целу породицу" данас, уместо уобичајених „црних хроника", објављују критичке анализе и

У овом броју цртежи Милице Којчић

„беспоштедне" нападе на девијантне појаве у систему и око њега. Ако су за кризу политичког ауторитета криви ови који су га сами довели у питање, дакле, политичари који већ годинама систематски — лошом политиком — раде против себе, бојати се да ће за кризу критичког ауторитета бити крива инфлација критичке речи и својеврсна вредносна „ураниловка". Истина, демократска атмосфера као своју претпоставку има слободу јавног говора, али није баш свако трућање и приватно ћаскање достојно јавног говора, није баш свака интригантска пикантерија историјска истина без које не можемо да живимо. Све су чешће тежње да овај или онај друг, овај или онај заступник неког парцијалног интереса има монопол над истином. У општој вици, тај друг или заступник можда и може неког да убе-

ди, али већ прво смиривање вике показаће да монопол:

над истином има — истина. Ко зна, можда ће, у ближој или даљој будућности, неки неумољиво објективан историчар и судија наших нарави и нашег живота као врхунску

мнтелектуалну врлину нашег доба прогласити — господст-

вено ћутање, . Уз овај број

летњем двоброју листа објављујемо дванаест ст-

рана које смо у радној верзији назвали „немачки

блок". Избором прилога, желели смо да пока-

жемо како поједини истакнути Немци гледају на своју историјску судбину. Не желећи да коментаришемо Реганово поклоњење есесовским гробовима, о томе доносимо

текстове немачких аутора. Коначно, из огромне. количине ·

грађе која се може наћи о свим аспектима новије немачке историје, овим шартим избором желели смо да читао цима предочима једну „лекцију о Немачкој", да парафразирамо једног од аутора у избору, лекцију коју су у стању да нам дају сами немачки аутори. Желимо, такође, да скренемо пажњу читаоцима да се прилогом у овом двоброју завршава рубрика „Књижевне чињенице" Николе Кољевића. Најпостојанији сарадник листа, претрпео је свашта — од коректорских грешака до премештања рубрике са странице на страницу. Ништа за то, надамо се. Постојаност се, уосталом, и проверава у тешким ситуацијама. Престанком једне рубрике, добили смо Николу Кољевића, верујемо, за све друге рубрике у листу. и

М. ПЕРИШИЋ

Скупштина УКС

У недељу 16. јуна одржана је ХУ1 делегатска Скупштина Удружења књижевника Србије. Претрпан дневни ред, жеља за чувањем комоције и приватности недељног поподнева, или нешто треће — тек, делегатски кворум непрекидно је био на доњој опасној ивици. Рекло би се по слободној процени да је у сали Удружења књижевника Србије било више гостију и посматрача него учесника — делегата.

Подносећи извештај у име Председништва Удружења, Јанко Вујиновић није само набрајао оно што је урађено, није само констатовао број састанака, већ је давао и оцене појединих акција (0 јануарском саветовању, о културној политици или о учешћу представника УКС на новосадском Конгресу књижевника Југославије, на пример). Ако се његове оцене прихвате — а усвајањем извештаја делегати су их прихватили — могло би да се закључи да се Удружење књижевника Србије сврстало у ред угледних, утицајних и јавно признатних друштвених организација. Таква оцена, међутим, у обрнутој је сразмери са појединачним. извештајима секција УКС (ако изузмемо београдску, али о њеном специфичном положају у „предсобљу“ УКС већ смо писали). Испада: Председништво ради и то веома добро, а секције су, углавном, нека врста фикције. Делегати нишке секције (која има статус правног лица и, очигледно, своје изворе финансирања) нису сматрали за потребно ни да се појаве на Скупштини.

Стамбена комисија УКС поднела је језгровит извештај: ниједан! По-

" једини чланови Удружења, изгледа,

имаће још дуго великих тешкоћа да прихвате нову литерарну врсту кућну књижевност. ( Председавајући Скупштине Удружења, Миодраг Булатовић, у свом дужем излагању бавио се искључиво стратегијским питањима књижевничке организације, али је у свом познатом стилу представио и лоше

ОК5 ЏРАЏЕМЈЕ КМЛЗЕММКА 5АВЈЕ

АЗЗОСЈАТПОМ БЕЗ ЕСАМАЈМ5 ОЕ ЗЕАВЈЕ 11000 ВЕОБНАО, Егапсџвка 7

Теебол: (011) 7 62628 ке

забраних, са сумњивим бројем гласова, за два подпредседника били изабрани Љубиша Јеремић и Миодраг Перишић. Читав избор подсећао је на старе добре дане књижевног фолклора већ виђеног у ведријим неделегатским годинама.

Скупштини је продочено писмо које је члан УКС Милан Младеновић упутио са издржавања казне У Падинској Скели. У подужем писму, Младеновић оптужује Миодрага Булатовића да му је као председник УКС знатно одмогао у тражењу јавне и приципијелне подршке УКС током суђења, као и представнике УКС који на новосадском Конгресу нису поменули његов случај, Износећи своје осећање _ невиности, Младеновић се Скупштини обратио са захтевом да га подржи у мол би Врховном суду да му се врате приватни дневници, који су, по његовом наводу, били главни доказ јавне тужбе. Објашњавајући своје најбоље намере и износећи одређене чињенице, Миодраг Булатовић је понудио да са још једним чланом Председништва покуша да издејствује смањење казне или ослобађање Милана Младеновића. Делегати су прихватили предлог да се подржи Младеновићев захтев да му се врате приватни списи. Такође, још једном је истакнуто да лични списи не могу бити ни повод ни доказни материјал за било какав кривични поступак и у контексту тог принципијелног става још једном је поменут случај Војислава Шешеља који је за необјављен рукопис добио осам година робије. Делегати су закључили, у складу и са поруком новосадског конгреса, да се подржи иницијатива за укидање „вербалног деликта“, да се одговарајућим правосудним инстанцама упути протест што се приватни списи користе као разлог за судске пресуде и што 'Ссе користе као доказни материјал. Усвајајући предлог писма у вези са случајем Ђорђа Мартиновића (које објављујемо у целини), деле-

Бкири ји, Бос јаја ва ке Херц ке Барје

веоксгеа,

Ђејекађака вкира па џагивепја Каја Хеуткв Бгђаје, 13 вуојој 60-

азијој 1тђогпој 5ЕцрЕ5јаз 04 16.

апрокц 2абујпмб055 2995 паслпа па

06. 1985. кодупе, з7газауа Коју ве мода Забгака и 51108Ји

па а та 6 МЕТА ПРИ А РЕН аи роктајја= Ђјогаја Магбпоу26в, уојпош вмерђепјка 57 Сајулапа, ОгБац; С бре БЏР-а, робротови а. џ бБопе једијт дејош пвбе Бђашре, ргеб—

“ ивве ји инп Мег потса јауповеа Као павфтапи овођи која 6. 5655

папеја феХке роухебе раузкот Тј850т 2 ророт оккатја 28"078ј са џоје Бибгаајане 8логп5ка пасјовајтов | •

одаје се, педјиЊами, коуоте пеббо је хеб пвпезепе 1 4 Ђеја бапав 1 па цезуц 58

еђјјјт а пе бвпјат кгајет #1852 Е које зе Сове позе мадеа сак 3, па хаз—

вввујт агио. Роухеде о Којјпа а бо џзгед

аа131п1 уебој од. 500 тебага, 5 ођахтом па 50, 5 ровједајет Лака прота 51%4 јазћо да Магбјпоујо пзје пошао веш веде бако 5Етаујоцо огједјђа 1, па 52] пасја боуезђа ц рафаије врр5фувиј 23м0б

Џрткон фопе, оуаД вјисеј 5 дајје овфаје пегаттебећ 3. Ккео ћокеу

родђоввп пвпјријаојјашв зудп угађа,

како ц теплја феко 1. 5 пон

веувпвђун, ргеђеба. де зе ргебуога џ видвкц јакгајји ва тохаји 3.

гролаља ла ровледјсеиа пезлибенја,

хазцега,

Текефака вепрабра Џагидепја Кајјевупка Бгррје, 55058, заубета 22: Беле: ао 55 Бгђује да одтаћ обхалије вКшр5бљивЕм Колрејји Која

бе иђугаа-, шађехјејиц 1Ббупа о 5ј2абајиа кгадјепћиа Пјогаја

Маг —

тоу26в, роббо 53 хад. Бајо кеакуе дтике Кошћвјје Рао пацебауап, 228—

Ћђеувпо, такодје, 848 ве

пајажљ Копјвује шп пејкгабец докибет гоки

ввор5б, Јидовјоуепзкој јауповЕће Џ ргофуцпош, агега Маг поујб Ка Азера кво једпа од. пајтгасп јаћ 3 пајвогра дај јан агеха роу јеш Фођа, па уедаки ј Фтајиц вгапори пабеБ ргаур5идја. Ј ге

аепо ргауозиа ја.

П Вескхваи, 16. Дила 198

стање „међуљудских односа" у Председништву. ,

Као услов свог поновног избора за председавајућег, Булатовић је тражио проширење Председништва, инсистирајући на листи имена међу којима је било и оних који нису у саставу делегатске, Скупштине. Упркос појединим гласовима

противљења, присутни делегати, који,

су одлучили да дају свој поновни глас за Миодрага Булатовића као председавајућег УКС, делимично су прихватили и његову листу за проширење Председништва, Зоран Глушчевић, Љубиша Јеремић, Милутин Срећковић и Миодраг Перишић прво су постали чланови Председништва да би, затим, из редова новои-

2243 Пеледафека вКореф ла.

Мдгидевја Кијјзеупљка Бграје

5) ми пева ву] 5 ' Меодхвејзрјер 16.“

вргедведауа Ј145. БЕџра пе гати су прихватили да се на основу агања Зорана Глушћевића сачини писмо одговарајућим законодавним и извршним телима, као и читавој југословенској јавности о стању на Косову са захтевом, како рече Глушчевић, да се „предузму крајње. ригорозне мере, предвиђене законом и Уставом, за сређивање и Ууљуђивање те ситуације", јер „иако је глас писаца слаб“ преко тог „дивљање“ не може више ћутке да се прелази, | Коначно, делегати су подржали одлуку Председништва да се уручи тренутни отказ о закупу просторија НИРО „Књижевне новине" и Клубу књижевника. У том смислу, формирана је комисија која треба да спроведе ову одлуку.

Удружењу књижевника Србије

Уважавајући начела нашег

дочено искреног књижевничког и, уо

повјесно утемељеног и освје-

е, духовног зајед-

ништва, као и потребе за будућом и још чвршћом и непосреднијом међусобном стваралачком сурадњом, свим колегама писцима окупљеним на Годишњој Скупштини У. дружења књижевника Србије, упућујемо најбоље жеље за њихов успјешан и плодан скупштински рад.

Увјерени смо да ће и ова

Скупштина Удружења књи-

жевника Србије, на трагу најпозитивнијих резултата новосадског Конгреса књижевника, такођер, дати нове вријед-

не доприносе за рјешавање

најактуелнијих проблема не

само српских него и свих југославенских писаца и књи-

_жевности, данас и овдје, а за добробит и унапређивање

књижевног стваралаштва у нашој самоуправној социјалистичкој заједници збратимљених народа и народности.

16. јун 1985.

Друштво књижевника Хрватске

(телеграм)

Закључци _.

Предсеуништђа

Сађеза књижебника

Ј угослаађије

абирајући оцене и ми-

шљења југословенске ку-

лтурне и политичке јав-

пости о резултатима 1Х Конгреса Савеза књижевника Југославије, Председништво овог Савеза расправљало је на својој седници од 20. јуна 1985. године у Новом Саду, међу осталим, и о иступима књижевника Горана Бабића и Пере Квесића — Као чландва Комисије за идејни и теоријски рад ЦК СК Хр“ ватске — на последњем пленуму ЦК СКХ, одржаном у Загребу. Не оспоравајући било коме право и на негативну оцену тог скупа ју. гословенских – писаца, Председништво, међутим, енергично одбацује и осуђује погромашке квалификације које је о Конгресу и његовим учесницима изрекао Горан Бабић, проласивши један део ратне генерације писаца чак колаборационистима и плаћеницима, а Конгрес контрареволуционарним, користећи се и речима као што су домобрански и фашистички. Председништво Савеза књижевника Југославије, стога, сматра да је Бабићев иступ, којег је у целости подржао и Перо Кзесић, не само политички штетан, пего и недопустив у нашем друштву, па свакако не би смео остати и без адекватних » последица. Председништво Савеза књижевника Југославије, као колективни члан ССРНЈ — предлаже Председништву Републичке конференције ССРНХ да про. цени могућност даљег задржавања друга Горана Бабића на високој функцији у тој друштвено-политичкој организацији, будући да се морално и политички до краја компромитовао. [|

Нови Сад, 21. УГ 1985.

ПРЕДСЕДНИШТВО САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

„

УЗ КРАТКЕ ПРИЧЕ У ОВОМ БРОЈУ

д прошлог до, овог лета, редакција Књижевних новина примила је мноштво кратких прича и уверила се да склоност према овом књижевном изразу није само пролазна мода. Највише је било осредњих, сијасет веома лоших, али прилозима у овом броју Редакција жели да потврди своје уверење да је било и — добрих. Кратка прича одавно је престала да буде улазак у књижевност на „мала врата“. Да је тако, потврђују и кратке приче аутора као што су Брехт, Калвино, 'Канети, Музил, Тухолски, Фрид и Херн, које доносимо у овом броју. Ма колико Кратка, она не познаје границе теМатског или стилског омеђења; од параболе и књижевног вица — до стилско-тематских експеримената и поетских кратких проза. О — томе сведоче пробране кратке приче домаћих аутора у' овом броју: Снежане Букал, Младена Срђана — Ноларевића, Милентија Ђорђевића, Милорада Којадиновића, Немање Митровића, Сање Пилић, Александра Прокопиева и Живка Чупића,

, ЕККАТА

У прошлом броју техничком омашком изостало је обавештење да ће текстови објављени у блоку „Позориште и политика" 6

ити штампани у

посебној публикацији Стеријиног позорја.

Оснивач и издавач: Удружење књижевника Србије, Београд, Француска 7.

год.

Ве на Тауфер, Томаж Шаламун, Ласло Вегел, Стеван Тонтић, Слободан Шнајдер, Јасмина Лукић, Јован Ћирилов, Никола Кољевић. 1.000 динара,

: Биљана Јовановић и Марисла Петровић.

Издавачки савет. Миодраг Булатовић. Предраг Голубовић, Душан Ковачевић, Огњен Лакићевић, Слободан Ж. Марко вић, (председник), ћ ћ, Миодраг Павловић, Слободан Павићевић, Миодраг Перишић, Љубивоје Ршумовић, Ерос Секви, Милутив Срећковић.

150 „динара. Годишња претплата:

слав Мити

Цена:

Синан Гуџевић, Слободан Зубановић (секретар уредништва), Божо Копривица, Бранка Криловић, Дејан Михаиловић, 45

Борка Павићевић, Михајло Пантић. Заменик главног. и одговорног уредника Петар Цветковић. Миодраг Перишић. Стални сарадници:

Милутивовић Војп 15

Графичка опрема и техничко уређење: Миле Грозданић. Коректура

Уредништво: Бранко Анђић,

Главни и одговорни уредник:

Милисав Миленковић Милан

Лист излази два пута месечно:

р. 60806-678-13544. Телефони Уредништва: 627-286

835-979. Рукописи сене враћају. Штампа: ГРО „Глас“, Београд, Влајковићева 8. тел. 340-551. Овај број је штампан 26. јуна 1985.

за иностранство и правна лица двоструко, на текући рачун Удружења књижевника Србије 5

ју ок