Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 3

Милорад Вучелић

Шппа ће нама

, „У (Ј ру жена

опозици ја“

оследњих петнаестак лда-

на појавио се у нашој

| дневној и недељној шта-

мпи читав низ крајње забрињавајућих и упозоравајућих новинских текстова и наслова: Имамо ли „удружену опозицију"2 („Недељни Вјесник"), Јасни циљеви „удружене опозиције" („Вечерње новости"), Прозирне работе „удружене опозиције" („Борба'"), Што би хтјела „удружена опозиција“ (Данас)...

Тешко. је баш прецизно разабрати шта је то и ко је то „удружена опозиција", али све се своди отприлике на то да је реч о извесном броју људи и снага који су се заверснички удружили да нападају и обесмисле све што нам је свето и драгоцено, све оно за шта смо се борили и изборили, све оно чему смо тежили и што смо постигли.

Шта би „стварно хтела та „удружена опозиција"2 На шта то и зашто насрћу „удружени опозиционари"2 :

Они би хтели да доведу У питање легалитет наше власти и натпу правну државу, да довзду У питање. остваривање основних права на: ших грађана ... и то управо онда када ми након четрдесет, гогина нове Југославије окончавамо дводне вно заседање Савезног већа Скупштине СФРЈ закључком да „ваља пронаћи правосудне механизме којима ће се обезбедити једнака права радних људи и грађана"! Уз то је савезни секретар за правосуђе нагласио да „услед разлика у организацији и надлежности судова у републикама и покрајинама, у одређеним случајевима долази и до искључивања надлежности Савезног суда да у поступку по појединим правним средствима преиспитује 0длуке засноване на примени сазезног закона („Политика експрес" 21. 6. 1985.).

Зар да нам се удара на такзу тековину као што је наша социјалистичка држава, која одумире, и то тако што „ни Скупштина СФРЈ нити иједан савезни орган нема целовит увид нити су евидентиране све акције које предузимају републике и покрајине на. међународном плану, што је јединствен случај у постојећим уставним -системима у свету"! |

Као то и у име чега сме и може нас да упозорава да: „Уговорни односи, као што то најбоље потврђује случај Косова и 'културнопросветне' сарадње са Албанијом, могу имати и субверзивни елемент и представљати 'квазиправни метод за мешање у унутрашње ствари с пи љем да се изазову унутрашње промене. У таквим случајевима, уговођи имају за циљ и „озакоњење једног стања, а посредством Тора. и интернационализацију случаја" (,,:10литика" од 23. 6. 1985.). Таква упо. зорења одиста може користити је дино „удружена опозиција |

Ко дајс право „удруженој опо' цији“ да напада нати уставни систе успостављен Уставом од 1974. и 1:

"три

о њему шири лажи2. Ко то каже да ми по том систему не можемо донети ниједну, виталну и битну <длуку2 И то се говори и пише онда када ми не можемо да донесемо важна закона, којима се урсђује систем економских односа са иностранством због тога што то нз одговара онима који из досадашње катастрофалне и накарадне ситузције извлаче корист доводећи у. питање основни интерес целе земље Напади на такав систем, сасвим сигурно, почивају на помраченој свести и мржњи. „Удружена опозиција" не разуме да ми имамо посве нов социјални, политички и економски модел на који се не могу примењивати никакви класични и у свету познати принципи. Ми смо непрепознатљиви. Наша „удружена опозиција“ стога не може да разуме да је конститутивни део нашег уставног и правног система и тајна депеша Председништва СКЈ, дакле, депеша једне идејно-политичке организације! („Политика експрес" 18. 6. 1985). Коначно зар нису наши лелегати у Скупштини СФРЈ послали молбу Уставном суду Југославије да садашње штетне законе одржи на снази још шест месеци. Напокон, напади „удружене опозиције" су чист блеф и почивају на потпуном непознавању нашег уставног система и самог Устава. Како би они знали шта се све по њему може и не може кад то чак ни ми који смо га доносили и који се заклињемо у њега — ни изблиза не знамо!

„Удружена опозиција" хоће да нас подели, а ми смо већ направили „Систем који гура поделе" (,„Политика експрес" 22. 6. 1985.. Па шта то зони из „удружене опозиције" уопште хоће2 Они су за завичајност. Зар ми нисмо2 Направили смо судство по коме ниједан дужник неће изгубити спор, ако му суди „његов> суд! („Политика експрес" 30. 3. 1985.. Па, куд би више2!2

Зар нисмо обезбедили свим грађанима да слободно изаберу место боравка и да се слободно у складу с властитим интересима и потребама крећу кроз целу земљу и иностранствог Па зар нашој „удруже-

ној опозицији" о томе убедљиво не.

сведочи податак да је само из САП косово, у првих пет месеци ове године слободно иселило 1.050 грађана српске и црногорске националности. Четвртина исељених житеља имала је стално запослење. У овом периоду иселило се 106 комплетних породица. Имовину су продала 52 домаћинства _(„Политика“ 20. 6. 1985.).

Неко ће из „удружене опозиције" можда рећи: Зашто само Срби и Црногорци А што да не! Нећемо ваљда вршити националну дискриминацију према њима. То би хтела наша „удружена опозиција".

„Удружена опозиција" тражи „национално помирење". Питамо се зашто2 Из незнања! Зар ми нисмо прогласили и устоличили потпуни класни мир. Зар у том циљу не дајемо радничкој класи, због тога што је на власти, социјалну помоћ, Наша „удружена опозиција“ је против тога јер неће да схвати вечну истину и реалност: онај ко је ва власти мора имати некакаве привилегије. Зар код нас има некакве класне диференцијације и артикулације класног сукоба. Зар неко код нас угрожава бирократију2 Па како би то онда „удружена опозиција" да нас измирује кад ми унутар нација нисмо ни посвађани. Добро, можда има неких несавршености, али зар се наше националне политичке репрезентације не труде да их превазиђу и да даље хомотенизују наше народе. Зашто наша „удружена опозиција“ неће да види, рецимо, пример Словеније која званично ради на „јединственом словеначком културном простору" и „сједињеној Словенији“2 Зашто наша „удружена опозиција" мисли да сви у Југославији неће поћи њиховим стопама2 Одакле та подозривост' и априоризам2 Не треба бити нервозан и пренагљивати, Будимо реални — радимо полако. Доћи ће на ред и Срби, Хрвати, Муслимани... 4

„Удружена опозиција“ удара на нашу социјалну политику, на наш концепт социјалне правде, на револуционарну тековину као што је једнакост. „Удружена опозиција" не види и не признаје нам следеће:

„Нешто више од половине домаћинстава (56 посто или 3.580.000) остварује исподпросјечне новчане приходе. Тај је, пак, просјек само 10 посто изнад разине прихода која се оцјењује као нужан, неопхоан, тек 'преживљавајући' минимум. Стандард оцјењен као нормалан 32'"ујева чак 44 посто више новчаке гзиходе од стварног просјека, а лухсузан 150 посто више,

Од укупног броја · домаћинстава (6.400.000) само око 20 посто њих (1.280.000) има нормалан стандард. Ту је укључен и мален број домаћинстава (око два посто) са луксузним стандардом... . > Даљних 24 посто домаћинстава (1.536.000 са око 61 милијуна житеља) још није значајније економски · угрожен. Скромнији живот уз већа одрицања...

Прилично је угрожено око 33 посто домаћинстава (2.112.000 са око 6,8 милијуна житеља). Та домаћинства имају приходе испод просјека, али ипак до 10 посто изнад 'преживљавајућег минимума“...

Копачно, 23 посто домаћинстава (1.472.000 са око 4,5 милијуна житеља) има данас приходе којима може подмирити тек трошкове становања и исхране узете као навгдени 'преживљавајући минимум, или чак ни њих..." ' („Борба“ од 1—2 јуна 1985. године), у

Ако лаже коза не лаже рог! Артументи су у нашим рукама! Тактика „удружене опозиције“ је штго горе то боље и због тога јој и че одговара оваква ситуација.

„Удружена опозиција" се. залаже за вишепартијски систем, она би партијски плурализам. Нашој „удруженој опозицији". није довољно наших девет партија, она би још партија! Па која се то земља у Европи може похвалити с више партија. Можда би наша „удружена опозиција“ да се те партије међусобно више разликују. Па ми се толико разликујемо да о било којој крупнијој ствари или проблему ми не расправљамо, Они би да се ми на југословенском _ нивоу међусобно и пред навношћу посвађамо и расправимо. Не, зашто би, кад донесене одлуке и онако никог ни на шта не обавезују. .

Поред тога ни историје ових партија нису више исте. Дакле, ми У плурализму не напредујемо само унапред већ и уназад. Стога морамо одлучно рећи и са ових се девет партија тешко сналазимо и више од тих девет неће бити! Ту разговора нема! Са свима онима који су за више од девет партија нема дијалога! Гледаћемо се преко мушице !

Наша „удружена опозиција" нам приговара да нема довољно слободе штампе, Нека уместо нас на ову подлу клевету одговоре примери из непосредне праксе:

„После априлске посете тадашњег председника Председништва СФРЈ Косову, приштинска 'Рилиндја' је објавила својеврстан црнохуморни коментар. Испод прештампаног наслова сопственог извештаја извученог из председниковог излагања (Ве:елин Ђурановић: Стање је повољније) дописана је ова 'оштроумна <паска: 'Да,. али неки нам га (стање) кваре стављајући флаше тамо где им није место'". („Политика експрес" од 11. 6. 1985. године).

„Лист ССО Косова 'Вога е ге (Нова реч) у броју од 10—11 од 25. маја, на последњој страни, објављује одговор у такозваној наградној хумористичкој игри на питање: Ко ће да поједе ове пилиће2...

Читалац Изер Гаши, Улица Сарај 3. из Јањева награђен је једногодишњом претплатом за следећи олговор: Ове пилиће појешће Ђорђе Мартиновић из Гњилана за 'прија тну лаж док ће измет из његовог дебелог црева припасти неким новинарина НИН-а, Политике и Експреса који су поражени овојим информацијама". (НИН, од 9. јуна 1985. год.).

Додуше овакво слободарство не пролази без отпора, па су уредници због. оваквих ствари били чак и опоменути али то је цена сваке демократизације. Не живимо у идеалном свету!

Недавно је Фуад Мухић надахнуто говорећи о неким деловима бати те „удружене опозиције“ написао у сарајевском „Свијету" и следеће:

„јесмо ли доиста поклекнули пред шачицом интелектуалних смутљизаца који су се већ прилично времена заодјенули плаштом 'слободних' ... мислилаца, а заправо нису ништа друго до морално деструирзна котерија духовних десперадоса, бадавџија по књижевним и свеучилишним клубовима и кабинетским кулоарима, скрибената промашених политичких амбиција чији су неуспјех сублимирали у неутаживу мржњу према Партији, расходованих катедарских величина, задртих институтских истраживача..,., котерија прирепака и пришипетљи из младе и средње генерације ... ријечју, булумента интелектуалног

-полусвјета, ненадарених бунтовника,

малограђанских блуна..."

Зар нашој „удруженој опозицији" није очито да смо ми у слободи штампања превазишли чак и прву земљу социјализма! Па сваком мора бити јасно да је онај чувени текст из „Правде“ са покликом „Устријелите побешњеле псе!" обична лирска дигресија у односу на'ове пасаже нашег идсолога!

„Удружена опозиција" поред клерикализма, национализма, догматизма, информбировштине, националног помирења заговара и анархистичке тезе. Треба отворено рећи: ми смо за хаос а не за анархију.

„Удружена опозиција" напада Маркса и марксизам. вом2 Па то је бар наша ствар! И коме то уошште сем људима помрачене свести може сметати. Па зар нисмо управо ми били и остали против марксизма као мишљења ре-

С којим пра-.

волуције, зар су га они, а не ми

увели у школе и предају ли га они

или ми као веронауку, која ће се смучити већини ђака. М нека се смучи, али они којима се марксизам не огади биће онда прави марксист, Нека“ нас буде мало, али бар да ваљамо!

„Удружена опозиција; је против самоуправљања. Она би хтела да оспори право радничкој класи ове земље да располаже са 30 одсто свог вишка рада и да нам поред оних 70 којим располажемо ували и ових 30 одсто! Не долази у обзир! Туђе нећемо своје недамо! А друго, када смо ми то били за потпуно са. моуправљање, па и оно у политициг Нека нам наша „удружена опозиција“ то докаже ако може2!2

Снаге „удружене опозиције" прчговарају нам да распродајемо земљу, Они не верују нашој штампи и министру Владимиру Клеменчићу (рецимо отворено: зато што је Словенац) који лепо каже да је „извоз робе на конвертибилно подручје и-

спод лањског нивоа, док још више.

заостаје извоз у земље у развоју“ („Политика Експрес" од 18. 6. 1985.).

Наша „удружена опозиција" мисли да су ови наши успеси само привид, да смо се притајили и да ћемо све ово брзо нагоре променити, Они су по природи ствари неповерљиви према комунистима, очи

их чак и мрзе. Они зато не верују.

да Бранко Пухарић говори истину када на седници ЦК СК Хрватске каже:

„Ми морамо признати и видети да су реални односи снага у нај-

Вук Крњеђић “

вишим партијским руководствима у земљи такви да се на тој релацији не може очекивати распетљавање озбиљних разлика окд неких битних питања. Нико није довољно политички јак да наметне свој став и виђење, нико није довољно политички слаб да одустане од својих гледања. У јавности узроци разлика нису довољно препознатљиви јер се многи ставови маскирају позна тим фразама, па се онда овај наш свет пита о чему се ту запзрава ради.“

Из свега реченог уочљиво је да су нам намере „удружене опозиције" више него јасне. Они неће про: ћи! Као што неће проћи ни њихов покушај да нам наметну некакав централизам или унитаризам. Чему се они ту могу надати када се из Комисије за организациона и ста-« тутарна питања СК Војводине, лично из уста њеног председника; друга Радована Међедовића може чути упозорење: „Чувати се центра• лизма!" („Политика експрес“ од 12: 6. 1985. године), Зар наша „удру“ жена опозиција" заиста мисли да би ми могли насести њеној пропаганди и да бисмо ми пренебрегну: ли речи друга Међедовића2г Нипо: што! у

Набрајању и аргументима никад краја, Људи и снаге окупљене у нашој „удруженој опозицији", те „не: верне Томе" неће никако да схвате да за њих овде нема посла. Овде би посла било, евентуално, за удружене комунисте и социјалисте Југ

гославије, =

Берлинска сала

о књизи

Док сјеђах у соби, топлој и удобној, и слушах како преде мачка костобоље, у прозор удараше пруска сухомразица.

Испотиха приђоше слике из примозга: Гебелс читаше имена двадесчетворице којима требаху спаљивати књиге.

Ерих Кестнер, један од прозваних, особно бијаше назочан том чину, Књиге без застоја замицаху у ватру.

Писаше Кестнер касније, спомињућ се плама, да се ту није могло радити о заблудама; јасно је из саме ствари: из карактера народа.

Док сјеђах у соби, топлој и удобној, и слушах како преде мачка костобоље, у прозор удараше пруска сухомразица.

Испотиха прићоше слике из примозга: плове лешеви Савом, трупла разједена, којима још пређе пререзаше гркљан,

У нас нису јавно спаљивали књиге али су вјешто баратали камама. Главе без застоја замицаху у јаме.

Мишљаше ли Горан, спомињућ се крви, ) да се ту није могло радити о заблудама; јасно је из саме ствари: из карактера народа.

Док сјеђах у соби, топлој и удобној, и слушах како преде мачка костобоље, у прозор удараше пруска сухомразица.

Њезин је улазак у кичмену мождину пригушио пређу мачке костобољке, а Брехт говораше да треба промијенити народ.

Убоги Брехт бијаше мудрац али у примозгу моја мајка црну вуну преде, књигу смрти, тужећ за братом коме бијаху пререзали гркљан.

Мишљаше ли матер, док стризијаше косу, да се ту није могло радити о заблудама; Јасно је из саме ствари: из карактера народа.

Док сјеђах у соби, топлој и удобној, и слушах како преде мачка нарицања у прозор удараше пруска сухомразица. ·