Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 12

15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

3. 1999)

О АГРЕСИЈИ НАТО ВАРВАРА

(24. 3. 2003)

Др Јовану Делићу — уваженом универзишешском професору из Пиве; врсном шумачу савремене српске књижевности

оводом обележавања три-

десетогодишњице од свр-

шетка Другог свешског раша – 1975. – позвала ме Међурепубличка — културно-просвјетна заједница из Пљеваља, да, поводом тог јубилеја, са песникињом Десанком Максимовић гостујем у више градова на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине: Нова Варош, Прибој, Пријепоље, Рудо, Чајниче, Пљевља, Жабљак, Мојковац, Колашин, Беране, Плужине, Фоча, Горажде и Вишеград – и да говорим о њеним песмама које опевају ошпор и слободу нашег народа у време страшног петогодишњег рата. Како смо нас двоје, током те турнеје и вожње колима, од места до места, имали напретек времена да о свему дуго разговарамо, да се песникиња сећа и присећа минулих времена – тужних дана и година – а можда и због тога што сам на свим тим књижевним скуповима, обично одржаваним у предвечерњим часовима – уз њене одраније познате антологијске песме — Усшаници, Бајка о устаничкој пушци, Србија се буди, Песма о поробљеном хлебу, Крвава бајка, Мајке оптужују, Рањена пастирка и Девојке-војници, најчешће истицао уз Крваву бајку песму Освајачи – Десанка ми је открила готово невероватан податак везан баш за њу. Казала је:

– Сад ће ти, можда, ове моје речи, које баш теби спонтано и искрено први пуш изговарам – али је то уистину тако – звучати к'о да сам ову чињеницу, не дај боже, од неког и нечег шајила. О масовном страдању Пивљана у Петој непријатељској офанзиви 1943. први пут сам чула, и жалосне његове речи заувек упамтила, од једног мог Ваљевца – дугогодишњег познаника и прекаљеног борца – тешко рањеног на пивском терену. У Београду је, касније, спасаван и лечен од, на жалост, неизлечивих рана; остао је без оба ока, без једне ноге и шаке. Нешто доцније, о немачком фашистичком погрому на Пиву и Пивљане, причали су ми песници – прво Чедомир Миндеровић, а потом и драги Љубиша Јоцић, партизан са Зеленгоре, некад врли пријатељ међуратног књижевног критичара Ђорђа Јовановића. Док сам писала песму Освајачи — нагласила је Десанка – поред мога Ваљева, Крагујевца, Краљева, Београда, Ужица, Подгорице, Козаре, Неретве, Билеће и Зеленгоре, тих у европским размерама страдалних простора, мислила сам и на твоју Пиву и њене ненабројиве жртве, паљевине и неописива убијања, нарочито она у Долима, у близини Пивског манастира – завршила је Десанка Максимовић.

Тада, на тој турнеји, веома се радовала што сам указао на значај њене песме Освајачи. Чак је и на три-четири изузетно посећене вечери истакла моју ондашњу

Гинтер Грас, 1994.

„зрелу проницљивост" – то јест естетски суд о творачкој енергији те њене песме, коју је, по мени, већина наших „челних" критичара са „главним улогама" у процени књижевних вредности у водећим поратним листовима и часописима, потпуно и безразложно, боље рећи шупоглаво, прећуткивала. Ево те Десанкине песме упућене освајачима – Немцима, први пут објављене почетком 1946. године у Летопису Машице сриске:

У обичном животу Немци су, велите,

учтива, углађена бића,

нису лопови ни убице,

пуше лулу, пију пиво,

доручкују масла и меда.

Освајачи и

Можда је и тако,

али што се то тиче нас, кад је њихово заједничко, стоглаво лице

пуно крви и ужаса,

кад на све туђе гледа

или надмено или криво.

И, велите, родољуби су они,

за домовину без размишљања гину.

Нека је и тако,

али наше родољубље они су пљували,

наше најсветије борце

разбојницима звали,

понизили нам земљу до скота;

кад они убијају, јунаштво то је,

кад ми свој живот бранимо,

дивљаштво и срамота.

И, велите, њихова деца су чиста; подсечених ноктића, умивеног лица лепршају као цвеће.

Вероватно је и тако,

али што се то тиче нас,

због њих наша деца прљава,

и без мајки ходе,

због њих код нас тече

место песме јаук и поклич буна,

и крв место пераће воде.

И Немица је, кажете, љупка,

има женствена недра, округла,

и образе румене, -

и беспрекорна је мати.

Али што се то тиче нас,

и она је на наш народ

бацала ругла

и мирно седела ка кућном прагу док син њен негде прогони и стреља,

Милорад

док сав свет због земље њене пати. И она је нашој деци из уста залогај отела.

Они, велите, воле своје огњиште. сваки око куће градину има,

и дуж путева засађено воће.

Али у земљи нашој

они су оставили згариште,

усеве претворили у барјаке дима,

и кроз тишину наших питомих села, дерали се ужасни, ужасно.

И кад мислим на њину вику,

на њине луле, пиво, децу, жене, на доброћудно лице им домаће, воћке крај пута засађене,

руке чисте као од злата,

дође ми да вичем из свег грла: живели народи прљавих ноката.

а срца чиста;

живели народи што код своје куће псују из гласа,

а боје се на сенку правде да стану; живели народи чије жене носе оружје иза паса;

чија деца пупава ходе;

живели народи чије опште лице благом светлошћу блиста!

Документарну причу Ливска крвава бајка и антологијску песму Десанке Максимовић Освајсчи „послао“ сам почетком маја

реба ли Милошевић да иде

пред суд у Хагу2 Какво год да

је ваше мишљење о бившем председнику Југославије (о томе ко је заиста одговоран за рат на Балкану), зар не мислите да он треба да има иста права као било ко други – да му суди поштен и неутралан суд, који поштује закон 7

Према члану 16. статута чувеног Суда за ратне злочине, тужилац мора делати независно и не примати наређење од било које владе. Према чл. 32, трошкови рада суда треба да се покрију из буџета Уједињених нација. Ова два

принципа се, међутим, стално игноришу. Председник _ суда, Габријела Кирк Мекдоналд је лично изјавила америчком Врховном суду: „Велику корист имамо од јаке подршке заинтересованих влада и посвећених појединаца као што је генерални секретар Олбрајт. Као стални представник у Уједињеним нацијама, она је непрестано одлучно радила на ус-

Поштовани уредниче,

Пропаганда је у овом веку више напредовала од науке о ракетама. Доказ да се експлоатише моћ сугестије и наша пријемчивост на њу јесу високе цене рекламирања. Компаније плаћају милионе долара за рекламе за време кошаркашког шампионата јер знају да су оне одлична инвестиција.

Ако се исплати махати пивом и чипсом пред спортском публиком, колико ли су тек ефикасне године негативног приказивања традиционалног Југа: Наравно, многи од нас се сада стиде што су Јужњаци. Неки су чак почели и да презиру своје наслеђе.

Окрутна и ефикасна пропаганда нас преплављује свакоднев-

12 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

Тће сгтеепуШе Пте5 Ехаттпег

Десет теза о Хашком трибуналу

Мишел Колон

„МЕЂУНАРОДНИ РАТНИ" СУД ФИНАНСИРАЈУ ВЛАДА САД И МУЛТИНАЦИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ САД

То је као кад би сам град Вашингтон судио Милошевићу

Оно што једино занима Трибунал јесте да се суди Милошевићу – ни Шерону, ни Пиночеу, ни убилачким шурским генералима: да ли је непристрасан“ Финансирају га влада САД и амерички милионери, одбија да испита рашне злочине које су починили НАТО и албански тшерористи: да ли је независан“ Начин рада му је шакав да крши бројне законске принципе: да ли је легаланг Имамо поршреш веома чудног Трибунала.

постављању Трибунала. Зато је ми често називамо мајком Трибунала“. Симпатична мајка, нема шта! На државној телевизији је изјавила да је слање пет стотина хиљада ирачке деце у смрт „оправдано“.

Када је врховни тужилац Суда за ратне злочине, Луиз Арбур, поднела оптужницу против Милоше-

Писмо послато „Гринвил Тајмс Егзаминеру“, Јужна Каролина, август 1999.

но. Пре неколико година, када је успешна кампања против школе „Цитадела“, ради застрашивања присталица њихових идеја, била при крају, емисија „Шездесет минута"' је бесрамно измислила причу која алудира да та школа ствара неонацисте.

Пре неколико месеци, пуно је Јужњака хришћана наведено да стане на страну световне међународне заједнице, уз муслиманске терористе а против Срба, који су хришћани. Испоставило се да су оптужбе на рачун Срба о геноциду, које су нас врло успешно разљутиле, биле класичне, неотесане ратне измишљотине.

Чују се сад нови захтеви да се застава наше Конфедерације скине са врха зграде Парламента. Са главних медијских говорница др-

вића, погодите кога је о томе прво обавестила... Била Клинтона – два дана пре него што је о томе обавештен сав остали свет. Као и њена наследница, Карла Дел Понте, често се појављивала у јавности са званичницима САД. 1996. године срела се са генералним секретаром НАТО-а и његовим главнокоман-

же се уобичајени говори, а ми треба да се повучемо, постиђени.

А кад се политичари буду изборили са овим проблемом, надајмо се да ће то имати неки одраз на нашу толико прижељкивану мултикултурну утопију. Ваљда застава Конфедерације може да остане тамо где јесте у друштву које је толерантно као наше, у ком се слави Месец Црне историје и у ком има на хиљаду аутопутева који носе име Мартина Лутера Кинга. Ваљда она заслужује поштовање ради добра које представља. Искрено ваш,

Џек Сандлер Симпсонвил Јужна Каролина

дујућим у Европи „да разговарају о остварењу сарадње", пре него што је потписала „меморандум о међусобном разумевању“.

Дакле, ко плаћа гајдаше2

Ево: у перисду између 1994. и 1995, Суд за ратне злочине добио је од владе САД 700.000% у кешу и компјутерску опрему вредну 2,3 милионж долара. Од Рокфелерове фондације добио је 50.000%, а од америчког комбинатора и мултимилионера Џорџа Сороша 150.0005. Сорош је у исто време финансирао водеће албанске сепаратистичке новине на Косову. Остали донатори су: џиновска медијска империја Типе Уагпег (што делимично објашњава медијско неизвештавање о мрачном делању Суда за ратне злочине). Ту је, затим и тако, ах, званични „Институт за мир" који је основао председник Реган. Већи део адвоката Суда за ратне злочине ангажован је из Коалиције за међународну правду, коју је основао и финансирао ... да, погодили сте Џорџ Сорош. Маја 2000. године, њена председница Мек Доналдова захвалила је влади САД за „великодушан допринос" од 500.000%. „Морални императив да престане насиље у региону деле сви, укључујући ту и корпорације", изјавила је. „Стога сам задовољна што нам је једна од највећих корпорација недавно поклонила компјутерску опрему вредну три милиона долара".“

Са оваквим спонзорима, лако је разумети зашто Суд за ратне зло-

„

Ниш, после атака НАТО-хунте (7. мај 1999)

чине прогања само непријатеље

Сједињених Америчких Држава.

То је разлог што хрватске и мусли-

манске националне вође остају не-

кажњене за своје злочине, за етничко чишћење током ратова у периоду између 1991. и 1995. године.

исти је случај и са вођама ОВК и»

НАТО одговорним за нелегални

рат и намерно уништавање цивил-

не инфраструктуре у Југославији, као и за нелегалну употребу забрањеног оружја (касетних и бомби са осиромашеним уранијумом).

А ево и правих разлога зашто желе да се суди Милошевићу:

1) Покушај да се баци кривица на српски народ у целости и тиме сакрије чињеница да су САДи Немачка проузроковале и охрабривале ратове у Југославији;

2) Жеља да се понизи државни вођа који се одупро глобализацији;

3) Потреба да се сакрије криминални рат НАТО-а чија су претварања и медијске лажи прошле.

(Одломак)

% Говор на Савету за међународне односе одржаном у Њујорку 12. маја 2000.

Извори:

„Непристрасни Трибунал – стварно" канадског новинара Кристофера Блејка; „Нелегално оснивање Суда за ратне злочине" југословенског правника Косте Чавошког ћир//етрегог5-стотез. сопуагисје/самозка