Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 13

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 15. март – 15.април 2003.

(24. 3. 1999) О АГРЕСИЈИ НАТО ВАРВАРА

(24. 3. 2003)

Гинтер Грас

Р. Блечић

1999. године немачком писцу Гинтеру Грасу са прошесшног скупа српских интелектуалаца из Удружења књижевника Србије. Она је мој људски и очајнички глас (одговор) – етички шамар – том надалеко познатом прозаисти: седамдесетих година 20. века свесрдно дочекиваном и данима обилато гошћеном српским специјалитетима и пићима у Београду и на ондашњим Окшобарским међународним књижевним сусретима у Француској седам. Од тобожњег нашег пријатеља из тог времена, а и наредних неколико година – како се германски претварао – Грас је преконоћ, с пролећа 1999, постао прва књижевна НАТО улизица и еруптивни заговорник америчке фашистоидне глобализације света и уништења свега што има српски ошиорашки предзнак.

Гинтер Грас је једини међу познатим европским и светским ствараоцима (иначе, код нас, обилато превођен, хонорисан и читан) који је, здушно, на огромно чуђење српског народа и највећих светских живих писаца, музичара и интелектуалаца – Макса Вебера, Никите Михалкова, Габријела Маркеса, Нормана Мајлера, Александара Солжењици-

на. Патрика Бесона, Петера Хандкеа, Харолда Пинтера, Дариа Фоа, Јевгенија Јевтушенка, Владимира Волкова, Владимира Војновича, Микиса Теодоракиса и Ноама Чомског – подржао даноноћно НАТО бомбардовање Србије, њеног народа, установа, фабрика, болница, касарни, мостова, школа и њеног престоног града, под уништитељском диригентском палицом сулудог Клинтона, Олбрајтове, Солане, Блера и свог Герхарда Шредера.

Гинтер Грас је, засигурно, знао да су страшне металне „птице" – авио „орлушине" – најновији изум НАТО индустрије, даноноћно сручивале тоне и тоне најразорнијих бомби и отровних (многим конвенцијама забрањених) материјала на наше домове, главе, болнице, обданишта, школе, мостове, црквена здања, војне комплексе, аеродроме, путеве, индустријска постројења, силосе, велелепне грађевине, железничке пруге, житна поља, воћњаке, националне паркове, опитне баште, ловишта, сточне фарме, фа-

брике дувана, ПТТ установе, ТВ.

куће, радио-предајнике... Гађали су, о великог чуда и кад је о зликовцима реч, и нашу ботаничку свешињу – Панчићев врх на Копаонику – као и станишта ретких, готово јединствених приме-

рака врсте орлова – белоглавог супа. Пред НАТО варварима, по нашим планинама, од товара бомби и експлозија, бежали су, незнано куд, чак и шумске пчеле, црни медведи, вукови, змије из мртвила, јелени и кошуте, соколи и сури орлови, јаребице и фазани... Такву бежанију појединих врста животињског света, кажу зоолози, не бележи ни Бремова енциклопедија. Ти бездушници и људски изроди, НАТО пилоти, свој крвави пир понављали су више пута на истом месту, не само у једном дану, него и у размаку од свега два-три часа.

Патњу нашег народа, коју је донела и спровела НАТО алијанса са Америком на челу – званом црна дама друге половине 20. века – ублажила су и олакшала, и поред незапамћених жртава, ужаса и стравичних разарања, својом литерарном речју, факс порукама и телеграмима, или физичким присуством на сталним књижевним скуповима у Француској седам, бројна челна имена ововремене светске књижевности. Њихова часна и принципијелна подршка, заснована на корену _биолошког – опстанка, правде и морала, остаће трајно упамћена у нашем народу и у етичком делу човечанства.

После Грасове подршке НАТО алијанси, састављеној од деветнаест земања Европе и света, на међународном књижевном скупу одржаном у Аустрији, многобројни читаоци Грасових дела – у знак протеста због такве пи-

Тће Тогопто Зип (Сапада)

Писмо послато часопису „Торонто Сан", Канада, април 1999.

Поштовани уредниче,

Уживао сам у фељтону Џорџа Јонаса, „Порука вам се не свиђа: Бомбардујте _ гласника“. Као уредник једног малог часописа на југу САД-а, био сам шокиран да је НАТО бомбардовао српску телевизију. Али, ја нисам типичан западни новинар, јер сам такође био шокиран да је САД, тј. НАТО, уопште бомбардовао било шта у Србији. Ја сам искрено постиђен што многи моји земљаци одобравају овај незаконити напад на једну суверену нацију, бар судећи по анкетама.

Једнако сам постиђен због главних медија и начина на који

шчеве изјаве – масовно су му поштом, на кућну адресу у Немачкој, која је била објављена на интернету, повратили књиге, чак и оне са његовом посветом док је био гост Београда.

Наши и светски социолози – такав гест српских читалаца – назвали су у штампи и медијима: „Смрт једног писца!"

„Одговор“ немачког романсијера Гинтера Граса и његово, евентуално, покајање за учињени грех нисам добио на Француску седам и Удружење књижевника

приказују такозвани „рат“. Српска медијска пропаганда је заиста нашла себи равног у западном извештавању. Ако је измишљена пропаганда добар разлог за бомбардовање неког медија, онда ми се намеће закључак да САД, тј. НАТО, већ треба да бомбардује СММ и остале заговорнике овог рата. На сву срећу, у близини њихових студија нема насеља, школа и болница.

Вирџил Хјустон, уредник, „Еџфилд Џурнал", (Тће Едвећеја, Јоштај!, Јоћпзгоп, 50) Џонстон, , Јужна Каролина

(Писмо није објављено)

Србије ни тих трагичних седамдесеш осам дана 1999. а ни наредне четири године. Истини за вољу, био сам унапред убеђен да га бркаши и ратоборни Немац – остварени пивопија из Десанкине песме Освајачи – никад неће ни послати. Знао сам – као и сви моји Пивљани и Срби – у чему је јадац! Но. и тада, и данас, велика ми је утеха колосална руска изрека: и

Лако ћемо, ипак, за нове непријашеље,

чувај се старих!

„Требало би да бомбардујете Србе." (Папа Јован Павле ПЏ – Речи упућене председнику Клиншону током јавног појављивања у Денверу)

„Срби су народ без закона и без вере. Го је народ разбојника и терориста." (изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995, поводом састанка шефова влада држава чланица ЕУ)

„Молим се да се ватра небеска о6руши на Србе." (о. Пјер, познати француски свешшеник-хуманишарац, по поврашку из Сарајева и посеше Маркалама 2, на конференцији за иптампу)

„Што се Срба тиче... То је данас један болестан народ."

(Генерал Жак Кош, бивши командани УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Пејепсе Маџопај, јун 1997, Париз)

„Срби нису нарочито паметни"... „Српска деца се више неће смејати." (Лоренс Инглбергер, бивши државни секрешар САД)

„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат... Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд"

(Пол Џексон, уредник листа „Сајгагу Зип", у изјави за Рћоетх 5таг, 13 октобар 1992)

„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише."

(Давид Гомперш, старији дирекшор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, часо-

пис Рогејвп Аба, јулјавгуст 1994)

Избрисати српски вирус

(Прилози за историју демократије, толеранције и говора љубави)

„Србе треба бацити на колена."

(Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, изјава 27. маја 1992)

„Срби су злочиначки дупеглавци."

(Ричард Холбрук, Клиншонов емисар у Југославији, Тће Мелуогкег, 6 новембар 1995)

„Зауставите Србе. Одмах. Заувек.“

(Маргареш Тачер, бивша премијерка Велике Бришаније, Тће Мел Уотк Типез, 4 мај 1994)

„Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу." (Босиљка Мишешић, поширедседница хрвашске владе, на ргез5-конференцији, коловоз 1995)

„Нема мира док Србија не буде војно поражена.“ (Срђа Поповић, адвокаш, пошписник захшева свешских иншелекшуалаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки „Глобус“, октобра 1994)

„Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум.“ (Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској шелевизији, маја 1994)

„Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица.“ (Јохан Фриц, директор бечког дневника Гле Ргезве, дирекшор Међународног Инстипуша за иптампу)

Ирачка деца 2003 (као и српска 1999) на нишану демократског хуманизма

„Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација." (Јосиф Бродски, руски јеврејски песник-дисиденш, Нобеловац, у дневнику Тће Шеетапопа! Негаја Тпбипе, 5. августа 1993)

„Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку... Животиње користе своје ресурсе знатно срећније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу."“

(Сер Пишер Јусшинов, глумац, амбасадор ОМЕЗСО, Тће Еџгореап, 10. јун 1993)

„Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије." (проф. др Ролф-Дишер Клуге, дирекшор славистичког семи-

„Срби су спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу. нара Универзишетша Тибинген, на округлом сшолу Универзитшеша у Тибингену, 1997)

немилосрдни људи,

(Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а, 19. 2. 1994, Република, мај 1995)

„На несрећу.' нисам побио све Србе.“

(Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрвашске пучанске странке, Вега! Тпбипе, саудени 1995)

„Нека се Срби подаве у сопственом смраду." (Хелмуш Кол, немачки канцелар, почешком 1998)

„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки."

(Џејмс Бејкер, државни секрешар САД, на америчкој ТВ, јун 1992)

„Ово је борба између добра и зла, и НАТО неће дозволити да зло надвлада.

(Вилијам Коен, амерички државни секреар за одбрану, пролеће 1999)

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства."

(Тони Блер, британски премијер, шоком НАТО агресије на Србију 1999)

„Срби спроводе терор и силују албанску децу." (Бил Клиншон. амерички председник, говор на прослави 50-20дишњице НАТО пакша у Вашингтшону, 23-25 април 1999)

„НАТО-разсрбљивач (ДЕСЕРБИЗАТОР)“ (расистичка аншисриска реклама за спреј који унишатава гамад, Канал + француске ТВ, емисија _.Хоризонши“", април 1999)

„Србе треба спокојно бомбардова-

ти, јер ће све брзо заборавити.“ (Џејми Шеј, поршпарол НАТО, марша 1999)

„Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак.“

(Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову и Мешохији, у изјави за ТВ „Етапсе 2", крајем марша 2000)

Избор из књиге Зорана Петровића Пироћанца: „Избрисати српски вирус“

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 13