Књижевне новине, 01. 06. 2004., стр. 27

Најновији роман Саве Јанковића

Александар А. Миљковић

едавно се у књижарским излозима појавио нови роман господина Саве Јанковића, нашег афирмисаног књижевника и романописца из дијасапоре. Његов је наслов Америка. Господин Јанковић је одавно најавио појаву овог романа. Ово његово најновије дело представља, у извесном смислу, наставак приче о животу његовог главног јунака, коју је започео у роману На прелому и наставио у Расељеном лицу. И овај трећи роман, као и два претходна, има умногоме аутобиографски карактер. Својим романима он као да хоће да оправда своје животно опредељење, а и више од тога, да га одбрани од критичара и оних који се с његовим погледима и ставовима не слажу и нападају га. Али није у питању само његово идеолошко и политичко опредељење, мада се оно несумњиво провлачи кроз читаво његово романескно дело као неки лајтмотив. И у ранијим срединама у којима је живео, а и у америчкој, он се свесно опредељивао за један особени начин живота, и због тога наилазио на неразумевање оних који су живели друкчије и били других схватања, па чак се и сукобљавао с њима, мада се показује као изразито неконфликтна личност.

И с овим романом у вези потребно је поново указати на једну карактеристику, која представља основно обележје читавог његовог романескног стваралаштва. Наиме, господин Јанковић се као романописац јавља највише у улози хроничара. Али хроничара једне микросоцијалне средине. Он у првом роману (тетралогија На прелому) прати живот неколицине припадника једне јединице Српског добровољачког корпуса у Србији и на тлу Југославије од 1941. године па до краја Другог светског рата, док у другом (Расељено лице) судбину једне групе наших емиграната који су у послератној Немачкој имали статус расељених лица. У овом најновијем роману наставља се његово сведочење о животу наших сународника у једном америчком граду. Главни јунак романа стигао је као имигрант у Америку и она му је постала коначно уточиште. Дошло је за њега најзад време да стави тачку на своје раније животне провизоријуме.

Господин Јанковић се у најновијем роману не суочава с неком великом судбоносном драмом свог јунака, егзистенцијалном и есенцијалном. У њему нема дубоких понирања. Напротив, оно што износи пред наше читаоце јесте читав низ свакодневних ситуација кроз које главни јунак пролази у процесу прилагођавања новој средини, веома различитој од свих ранијих. Кад је најзад стигао тамо где је било предвиђено да стигне и сместио се у вароши која се зове Алкова, код чика-Кузмана и његове жене Анке, брачног пара наших исељеника старије генерације, Небојша Васиљевић (а то је име главног јунака у овој књизи) нашао се пред животним задацима, обичним и свакодневним, које је морао да решава. Да најпре скине са себе одећу у којој је допутовао у Америку као расељено лице и да, после толиких година, обуче нормално цивилно одело; затим да нађе запослење, па и да то запослење нешто касније промени за боље и боље плаћено; да научи енглески, да се укључи у нову средину и, нарочито, да успостави контакте с нашим људима и нађе међу њима пријатеље; најзад

да нађе животну сапутницу и заснује породицу. А кад је реч о животној сапутници, био је одлучан у томе да она мора да буде Српкиња и православне вере. То га је ставило пред читав низ потпуно нових проблема, о којима пре тога није ништа знао.

Али у тим његовим незгодама њега притиска и прошлост, оно што је донео са собом у Америку, а што се такође јавља као чинилац који утиче на његов нови живот. Због тога су његови судари с Америком били неизбежни. Из њих је добрим делом саткана радња овог романа. Конфликтне ситуације у новој средини последица су, поред осталог, и његове привржености својим младалачким идеалима, које је фиксирао за цео живот. То му је у прилагођавању новој средини

АМЕРИКА

стварало понекад и „додатне про- р

блеме", да тако кажем. '

Кад ово констатујем мислим у првом реду на то да се у Алкови среће с нашим људима који о покрету којем је припадао не мисле као он. Доктор Ђурић, Станко Станковић или Сима Шљукић су „љотићевце" сматрали фашистима, због чега не само да одбијају да прихвате главног јунака романа, него хоће да га стигматизују, жигошу, као и читав покрет.

Већ сам споменуо да је једна од Небојшиних непоколебљивих одлука била да се ожени девојком која ће бити Српкиња и православне ве-

ре. Али се због тога суочава с чи- ·

њеницом да су многе српске девојке, рођене у Америци, прихватиле амерички начин живота и понашања, америчке обичаје, укључујући ту и незнање српског језика. И уопште све с чим се среће у новој средини чини сплет разних ситуација у које наш јунак упада на путу ка остварењу оног што је наумио.

Има један амерички социјални психолог, Курт Левин, који је живот дефинисао као „процес решавања проблема" („ргобјет-зојуша ртосез5"). У роману господина Јанковића главни јунак се беспрекидно налази пред разним и бројним животним проблемима које је имао да решава. Читава радња романа, то јест живот главног јунака у Америци, исткана је од тога Ипак, у овом се роману дотадашња несигурност и узбурканост његовог живота очигледно приближава завршетку. Коначно смирење и извесност животне перспективе не само да се наслућују, него се и све јасније оцртавају. И решење питања животне сапутнице је на крају романа на видику, јер је главни јунак

нашао девојку која је управо стигла из Југославије у Америку.

Читаву ову причу о првим данима и годинама свог живота у Америци господин Јанковић је испричао непретенциозно, природно и спонтано. И то је врло уочљива карактеристика овог романа. Додуше и овде, поред тога што бележи и описује проблемске ситуације у које упада, он износи и свој однос према њима. Јер му је веома стало да читаоце упозна са својим критичким ставом. Само сада је та његова потреба некако ублаженија и неупадљивија него у роману На прелому.

Пратио сам рад господина Саве Јанковића на роману од самих почетака, и убеђен сам да се, када се читају романи Расељено лице и Америка (а нарочито овај други), лако уочава да је господин Јанковић као романописац сада знатно искуснији. И док у роману На прелому има појединих делова који више представљају теоријски диспут него дијалог у функцији радње или у којима се упушта у широка објашњавања превасходно инфомативног карактера, што га местимично чини развученим и омета читаоца да прати радњу, дотле се у Расељеном олицу, а нарочито у овом последњем роману, господин Јанковић представља читаоцима као романописац који је савладао ове проблеме. Радња у два последња романа је сажетија, концентрисанија, а дијалози и текст су мање оптерећени теоријским разматрањима и сувишним објашњавањима.

У низу који се састоји од ова три романа, тетралогија На прелому је, у ствари, само први део једног и јединог великог животног романа господина Саве Јанковића, чији други и трећи део представљају романи Расељено лице и Америка. Сви они заправо чине један велики и сложен роман – роман о животу њиховог писца. Истина, он је у три романа описао само три одсека из свог живота, које је фиксирао као прекретнице. Једна од њих је она кад је био ратник (На прелому), затим расељено лице (Расељено лице) и, најзад, имигрант (Америка). Али ова хроника није само историја живота господина Јанковића, то је и историја српског народа у појединим његовим сегментима. Та историја почиње са 1941. годином, и није још сасвим завршена. Господин Јанковић неуморно и с полетом још увек ради на њој. И са сазнајне и са уметничке стране. У томе се састоји права вредност и смисао овог његовог монументалног дела као целине, као и његовог последњег поглавља коме је дао наслов Америка.

Сава Јанковић: Америка, Удружење књижевника Србије, Београд, 2001.

НАРУЏБЕНИЦА

• За дело Кари Дешнера „Политика рим-

ских папа у 20. веку" у 2 тома

ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ

ПОРУЏБЕНИЦА

+ ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕГ ДЕЛА КОЈЕ КРИТИЧКИ РАЗМАТРА УЛОГУ РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ У ПОЛИТИЧКОЈ БИОГРАФИЈИ ЕВРОПЕ!

Ф ПРВИ ПУТ НА ЈЕЗИКУ ЈЕДНЕ ОД ПРАВОСЛАВНИХ ЗЕМАЉА УПОЗНАЈТЕ ДЕЛО „ВОЛТЕРА НАШИХ ДАНА"!

+ У ПРЕВОДУ НА СРПСКИ ЈЕЗИК ЧИТАЈТЕ НАЈПОЗНАТИЈУ АНТИПАПСКУ КЊИГУ!

ПОЛИТИКА РИМСКИХ ПАЛА У ВУ

Карлхајва.

Дешвер

~ Б

Реч о књизи

– Дешнер је најзначајнији духовни отац светског хуманизма. (Клаус Зил, социолог) – Римокатоличка црква се више никада не може оправдати. Понекаде је била довољна само њена мисионарска заповест па да читави народи бу> ду истребљени. Е (Хорст Херман, теолог)

– Књига Карлхајнца Дешнера Политика римских папа у 20. веку је пример истраживачке упорности и методолошке исправности закључивања и вредан прилог тражењу историјске истине о држању католичке цркве у великој светској драми општих ратова, али и прилог новој култури у свету.

(Милорад Екмечић, историчар)

– Дешнер даје свој глас прогоњенима, закопанима, заборављенима. Он нас повезује са прошлошћу и успоставља солидарност између нас и жртава о којима нас обавештава. Он нас позива да прихватимо историју као простор за идентификацију.

(Хорст Херман, шеолог)

– Ко погледа католички индекс забрањених књига (Тпдех Шгогши ргоћ ј(огшт) помислиће, најпре, да се ради о духовном пантеону, јер ту су Кант, Спиноза, Ранке, Шопенхауер, Ниче, Гете...

5 (Арно Шмита, хуманиста)

– Римокатоличкој цркви религија служи као заклон да би водила политику и ништа друго осим политике. Политику силе и само политику силе. Њени свештеници и њени верници могу да чине најтеже злочине – што се дешавало и дешава – а све то у „име Бога".

(Јоханес Нојман, социолог)

– Као што је папа Пије ХТ (1923), у својој русофобији, прогласио бојовничког мисионара у Русији, пољског језуиту Анџеја Боболу, за светог – тако у својој србофобији папа Јован павле П проглашава (2003) идејног творца хрватског усташког покрета, Ивана Мерца, за светог.

= (Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник)

– Дешнер је немирни дух који се бори оштрим пером и задивљујућим познавањем чињеница. (Јоханес Нојман, социолог)

– Без Дешнера не би било хуманистичког покрета у Немачкој. Он нијо (појмодни писац али су његова дела модерна и актуелна. (Клаус Зил, социлог)

– К. Дешнер, „Волтер нашег доба", доказује да се црквни поглавари још увек благовремено сврставају на страну световних моћника да би увећали сопствену моћ. А то није било само у старом и, наводно, побожном средњем веку – тако је то и данас; овде и пред нашим очима одвија се неморално укрштање интереса духовних и световних моћника.

(Издавач „Роволш" на омошници П издања књиге „Полштика римских папа у 20. веку")

– Ко разум уважава само у ганицама свог сопственог, тај мора бити непријатељ овог великог зналца. Дешнер усмерава све своје знање на са-

мо један предмет и ствара дело гнева и туге, без премца у читавом столећу. (Хорст Херман, теолог)

– Католичка црква је у 20. веку оптерећена већим бројем злочина него у било ком претходном столећу. (Кархајнц Дешнер)

• Књиге су у формату 17 х 25 цм, тврд повез, са

омотницом у колору

Пе пате зрјн 5у читкопопУНИТИ__— [08001 0 |,

Име и презиме

Адреса становања

– Копију наруџбенице и копију уплатнице доставити на адресу издавача: ФОНД ИСТИНЕ, 11000 Београд, Мате Видаковића 15

– Само претплатници имају могућност да за износ од 3.500,00 динара добију оба тома (а то постају попуњавањем наруџбенице)

– Уплату извршити на жиро-рачун „Фонда истине" број: 355103092795 (Војвођанска банка)

– ПРВУ КЊИГУ (обима 454 странице) издавач ће купцу по-

Број личне карте

слати одмах поузећем а ДРУГУ књигу по изласку из штампе, почетком 2005.

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 27