Народна скупштина

СТРАНА 28

рпчког збора тиче, узимам реч да се објасним нарочнто са г. Мипистром полиције. На оиај исти линчарски начин, на који јс и збор од 1-4. и 15, Мгја у Београду нападнут, беше терорисан и либерални збор у Сикирнцн, а сам терор на љему обр^зован је био од пнсара, комесара и тридесеторнце, који су н сад под оптужбом да су разрушили дом извесног диберала у Сикириии Спречен у оиоме раду и увређен таквим поступком, ја сам се обратно отвореним писмом на г. Министра унутрашњих дела п тражно, да заштити у будућим прнликама .1ибералне зборове. Тада сам рекао и ово; — дозполите мн да прочитам. „Шн постоји општи план, којим се као по једној смиш.ћеној шаблонн иде на то, да се насиљем и терором органа властп осујети свакн појав слободног збора и догоиора и да се сав апарат држаине власти, суспендујуНи Устав и љегове најбитније устаноие стави у искл>учнву слу^кбу предстојећих пзбора народних посланика, у смислу власннчком па мг.кар то допело и до грађанског рата, до покоља, н до држаиног удара, или да је ваша воља. нодовољиа да сте ви упрак и сувише слаби према анархнчном иетру којн, можда згодно разлађује нечпја чела: да сте нејаки за извршеље устанних и законских мера, као гарантнје која подусловљава слободу политичке вероиспонести, слободу збора и договора, јавну безбедност, личну, имогшу и иотпуну слободу избора народних посланнка. 11у било једно нлн друго — оно прво или оно последп>е свакојако, право слободних пабора пароднпх посланика стоји угрожено, г. Министре, или жехом вашом, ако је првн случај, или силом оргаиа ваших. ако је други случај." Кад сам ово рекао, — а г. Министар упутрашљих дела, и јавно мпење иису се моглп незаиитересовати за испитнваље истинитости овога што сам казао — ја сам очекивао или да будем оптужен, те да на суду докажсм то што сам рекао, или да г. Мннистар сам нареди истрагу против оних, иротив којпх је ово пнсмо би.1о упућено. 1Јо г. Мннистар није учинио ни једно пн друго. II шга више, место да даје нспрапку у истим лнсту у коме је с основом нападнута љегова радња, г, Министар даје у а Српским Новинама" зканичну исправку. Кад сам се стапио у положај, да испитујем узроке, који су г. Министра рукоиоднли. да узме овај пуг а не други. као прнродпији, дошао сам до уверења: да се г. Мннистар уверио Да је све оно, што је нанесено у писму, истина, и да му је лооније било Кутатн но замном даље ићи. Г. Министар на сваки начнн мислио је, да је за њ Ооље да не доведе себе у алтериативпи положај па или да се судском пресудом потврди оно, шго сам рекао, или ако покуша да да исправку у истим листу да му се она одбије н гако да буде понова доведеп у положај: да ћути или да се радом својих органа компримитује, или ако би за нсштампаље исправке, оптужио уредништно, да сгбе доведс у тежи положај. јер би уредништво тога листа на сној начин оправдаЈО свој поступак пред судом, јер би доказало да је пнсмо по салржини истинито а да је исириока неистинита. била ,1а би све неприлике избегао, он јо се с тога разлога и решио је прско вСрп новина" учинио, У томе је дакле Доказ и за осталу господу — са кога није тужба ни прогив мене подигнута ниги је у погледу исиравке иоступл.ено како треба. Ја сам дакле имао разлога и тврдитионо што сам г. Министру казао, да или да ностоји један општи план .га иапад на опоаицнјоне па и либерално зборове у цел.и сузбијаља слободне вол.е бирача на идборима; нли ако пе сгоји да се напади предузимл.у помоНу министропом , онда да је његова воља. недовоАИв да стане на пут тим нереднма, а то је таио исто ако но и још ве1.е зло за наша права. Кад грди а министлр опот Иути, онда ми као

па кпрак кога раз .ЈОГ а он је

св то опоаиција видимо у том такту пајјасниЈи доказ, да је и спо оио оогало, у колнко се односи на либерално зборове, била истинп. Зборови даиле као протходна грађа за правилпи и ааконити резулгаг избора народних посланика важиа је устаиова. Та Јо устанона на штету онознциЈе изиграна и од стране власти и од страие оумљиких олг!менага раднкали;гма. Ја мисјим , да сам на овај начнн одговорио ваЈочароком ногл1||||| ), ц д» сода може друкчиЈе мислигн

бералне странке па и о неприликама које је она на збору сикнричком имала да повуче од његоиих пријатеља. Либерале су клеиеталн и поред других клевета, које су на либералну странку бацали присталице владајућег режима, од којих пма нарочнто једна коЈу ћемо овде, ових дана, насвечан, веома свечан начин расправитн. — била Је још једна, коЈа је у нискоЈ цељи изречена у песми ваших присталица, у песмн: ,,Либерали :;емљу задужили," „Напредњаци таннју издали". (Чује се: такоЈе, ннје тако), Није тако ! јер никако не стоЈи, да су лпберали замљу задужили а напрсдљаци тапију издали. У осталом нека напредњаци праидају сами своју радњу, а ја тврдим; да Је буџег од 18 мнлиона динара, колики је био под лпбералима, порастао дамас толико, да се виле даЈе на отплату и интерес дугујућег капитала него што Је пре цео дуг бно. Господо, у вези са овпм питањем о клевети, и да је умесно оно покренути на овоме месту у доброј намери праведне одбрано, као и да ће се она, друга, нарочита , на врло свечан

начин рсправити овде, стоји и Једна клепета теже врсте, која компримитуЈе не само Скупштину; не само радикалну странку па се томе невешта чпни ; не само њене прваке, него комнромитује п једнога од наших другова посланпка, који заузима наЈвнши положај међу нама; компритигује земљу па и децу н децу у колевкама, будуће грађане наше, Ја још напред изјављуЈем и тврднм, да изношењо тога дела нпти је потекло од нас либерала коЈи смо овде, пити од чланова либералпе странке ; у опште, оно Је потекло са стране другог дела опозициЈе с којим наша странка нема никакве солидарности. То изношење и кроз шгампу потврђује, да међу нама има. једап, којн је у даннма нскушења отаџбине, у данима Сливнице, стајао у вези са непријател.има наше земље. ^Жагор, на стпар !) Ово се пнтаље покреће у интересу достојанства Скупштине, у интересу сваког члана и радикалне странке и наше, па пајзад и у интересу самог г. Пашића (чуЈе се говорнте о избори.ма). II то је о нзборима. и то има везе са дужношћу свнју нас. (ГраЈа). Ја држнм да је у шпересу свију нас да се ова ствар расправи , а сам г. Пашић је дужан да докаже судском пресудом своју невиност н да клеветнике отера у апс. Иначе... (Ларма, чуЈе се, гоиорите о изборнма). Кад то стијн. а ја верујем лично да г. Нашић стоји под клеветом, чему је доказ један мој чланак: који сам у тој ствари још 1880 г. у „Уставносги: (Жагор). Председник. Оставите догађаје, којп су били пре неколико годипа и говорнте о ономе што Је на дневноме реду" Величковић. ^наставља) ако ми не дате да говорим Ја ћу нрестати. Председник. Па говорнте даље. Величковић. Ирваци ваше странке нису се трудиди да васпитају народ Јавној опести; но су га руководили заблудом и за то јо могло бити то, да се клевета она странка, која је за једно са сраским народом донрннела да смо нмали до скора један усгав који Је замонио турски устав, а дапас имамо други напредннЈн од старог; да со кловега странка којој има да се бдагодари за многе успехо, па н за Крал.опнну. Но потомство ће, имајући на уму све че клевоте, као иисац н творац нсторијо, глодајхћп » г Р а_ жећи и иао и вао; гдо је који био, у данима земаљСке новол.е наћи нас лнборале ла једно с народом на висовима код Два брата код Враље, код Пнрота, код Суве нланино,, код цркве Грачаннцо и на Косову, (Ларма; чујо се: на отвар.) а тада оно ноће проднидогн н и пас на Чвстобродици. ни оно пнсмо н глао нздаје, што со на шофа једно странке изноои. /Сао други део грађе иаборпо борбо важи саотаил.ањо бирачких спискоиа. Г. Двакумовић навоо јо да јо у Београду гдасаЈО до 7 50 гласача који нису би.ш уписаин до 10 ангуота у аабучио снисково напротив, коЈп су Јодва 12 соигомбрл у исти ааписани. Г. иввестилац нориФикационог одбора , побиЈаЈући горљи нанод г. Лпакумонића, нрнапаоЈеда отоЈн у нс.тини оамо то да Јо 31)0 гласача гласало који с.у доцниЈо уписаин, ма да јо ааконом одаборовима лн-ро1јони рок иоћ био прошао на оо иа тога шго Јо 3(50 а но