Народна скупштина

34 САСТАНАК - 17 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 371

за незаконита приивњипања земаљскпх каређења. Свима је нама познато то, како је велика повчка на судове. Говори се, народ прича, да се у судовима нашим тргује. Прича се и то, како се у судовпма суди пристрасно Ако се, госггодо, дозволи да се и у та света места може трговати са имовином и чашћу парода. онда ја не знам куд би ми отипјли , јер од живота, имања и части зависи све. Због тога кажем : ми не треба да се уетручавамо п треба да тражимо од наших судова да они воде озбиљну бригу о свима судским стварима. Све ненрелике, које су се дешавале у нашој земљн, дешавале су се с тога, што сс неправедно судило. Ја мислим у овој ствари ми не треба да имамо у виду то, да заштпћујемо оно што је вечнто стварадо неприлике код нас, а то је то што су наши чпновпнцп рђаво са законом управљали и сматрали су законе као ћутуке, са којих су трговали и за које су се заклањали. Господо, ви зпате да код нас учитељи основних школа, који им; ју депу пред собом, одговарају за рад свој; међутим г.г. судије мисле да је независност судска у томе, да они раде шта хоће са животом, имањем н чагпћу једнога човека. Судпје траже да им се да нешто шго у свету нигде не постоји; траже да буду таке власти, које не би одговарале за пезаконпту радњу своју; а ја мислим да би то при.шчило саио Атили хунском и Џцнгискану. Па зар да им то ми одобрпмо и легалишемо ?! Неки су хтели овде да заведу народно представништво на страну од некажњапања судија, но ја мислим да ми не треба да се заводимо том струјом, но треба да тражимо да се судпје најстрожије казне за свако незаконито дело. Ст. Рибарад — Господо! Г. известилац учинио је, рђаву уелугу нагаој оданости према закону, кад је тврдио, да начелној дебати овде нема места н кад је изнео разлоге, да овде треба говорити једино о предлогу одбора а не и о предлогу министра. По 4.1. 7 7 министар иоже да тргне свој предлог све догле док Скупштина не донесе своје коначно решење о њему. Но како г. мипистар то још није учинио, онда је ова дебата потпуно оправдана и овде је реч о мннистровом предлогу, на који ми имамо пуно права да пападамо. Ово неколпло речи биле су потребне ради објашњења нетачног схватања г. известиоца. А сад ћу да пређем на оцену самог пројекга владиног. Господо! у борби која се води већ неколико деценија с једне страпе нзмеђу народа, којп је хтео увек да чува своја права и самосталност и с друге стране између људи, који су управљали, народом показује се јасно : да су ти људи на управи вазда кидисавали да отму превласт у земљи, те да на тај начин могу сузбијаги права и слободе грађана. У тој борби извршна власт увек се отимала и о превласг управо знајући, да кад она на правосуђе нма утицаја, да онда нема правде и сигурности за слободу грађанску. Опа струја, која је пре 3 0 година запојила Србију слободоумшш идејама, она је први пут изпела мисао и о судској независности. Мислим на 1858 год. II колико су људи, који су у борби од те године први почели да бране и судску независност, колико су онн доцннје радом показали и евој полигички морал и своју доследност, показалп се доследни и сами противници љнхови, представннци извршне власти, Народна Скупштина сигурно зна за онај насилнн акт владе од 1 66 4 год., која је све судије Великог Суда, за њихово самостално суђење, отерала у Карановац. То је у прошлости јак | доказ о нетрпљивости извршне власти и жељи њеној да по што | по то спречи само тачно суђење и судску незавпсност. Та борба иродужава се непрестано, продужава се н сад, јер ето внднмо, да ц после новог Устава, којн је створио ново сгање, нов пројект стварн у земљп налази се влада, ноја нма куражн, да поднесе предлог, којнм се нде на то, да се поннштн судска незавнсност. Ја опет кажем, да се чудим куражп владе, да може поднетн овакав нредлог Народној Скунштнни. И господо мп бн изгледалк чуднп људн н достојнн сажаљења. кад бн могли п донустнтп дискуснју о томе, да ли је Србији потребна судска незавнсност нлн не" Мн бн тиме дали врло хрђаве сведоџбе о моралу нашем, на- 1

рочито кад имамо у виду то, да је Устав гарантовао сцдскц независност у целом иространвтву њеном. Г. саветник Душманић био је у пуној мерп доследан и самоме себп и своие ноложају, кад је устао да брани иредлог министров н мпшљење саветско. Баш ,то што је оп устао да бранн министров предлог и саветско мишљење, мени је један разлог да Скуиштина треба да устане нротпв предлога мпнистровог п против савегског мишљења. Г. Душманнћ учиппо је иокушај ; — велим иокушај, јер не сматрам, и не могу да дам пикакве важностц његовнм разлозима, да заведе Скунштпну на страниутпцу,износећп разлоге да се овим нредлогом иде на то не да се окрњи су дска независиост већ да се спречи судијска пезависност. Алн, госиодо, судска незавпсност не може се обезбедитп без судијске независности. И ако бн ее примио предлог мипистров и савегско мпшљење, онда бн но тој логицп требало избацпти све судије из судова иа дуваровнма оспгурати незавпсиоет. Шта зиачп у принцнпу незавпсност судска ? — Зиачп да судија тјреба да буде ослобођен од овију утацаја сиољних, који могу учинити на њега дејство да се иорШети у свом судском раду и гласу. То значн да од судије треба отклоннтп све утицаје, којн доводе у иитање његову брнгу за оистанак породпце мећући на другу страну бригу да праведно суди. Цредлогом мнни-тровпм и саветским мишљењем хоће се да суднја више водн бригу о себи, иего о гласу своје еудске савестн н нравди земаљској. (Оиозиција: тако је ; већппа : пнје истина) Менп је жао, госнодо, — ја го исрено нсповедам — да прп свој брнзп уставогворног одбора н Скупштпне, да у Државнп Савег дођу људи са најбољим квалификацијама и сувремепим иојмовима.. да Државнп Савет овакпм радом онрвдава стару повику, да је то неки инвалидскп дом ; мени је жао да Државни Савет ннје својнм мншљењем о овом предлогу потпомогао лено надање уставотворног одбора и уставотворне Скупштине, него је нотноиомажућп реакционаран нредлог мпннстров дао о себн доказа да је Државни Савет одржао свој старп карактер. (Већина: није истина ; није истина; онозпцпја: тако је). Госнодо, ннје мало значајна ствар, кад Државни Савег излазећн иред Скупштииу има куражп да својнм мишљењем одобрава и каже: „да мпнпстар унравља судским органпзмом" п номаже жељу да мииисгар може казнити судије. Ми разумемо зиачај ових речи саветских, он је у томе: да кад мннистар има права да иостави судију, има нраватога судију и да казнн. Мој прпјатељ г. Авакумовић иавео је један члан Устава, навео је снјасет врло значаЈннх н неспорних разлога, сда бн Скунштина, усвајајући предлог г. мшшстра и прпмајући без прекора мишљење саветско огрешпла се о судску незавнсност н нравду земаљску. Ја имам у нотврду његових резона да наведем још нешто што он ннје учинпо. Иорјектом се тражн право за минчстра иравде, да он може казнитн суднју за немарно вршење службе, а у исто време да га може казиитн за недостојно ионашање ван службе. Ио чл. 158 Устава одељку 3 судија не може бити тужен за свој судеки рад без касационог суда, кад судпја не може биги тужен за свој рад без касацноног суда, онда су ништави свн разлози којнма би се хтела доказати потреба, да он може влашћу управном једннм актом мнннстровпм бити и осуђен без одобрења касацшног суда? (Већина: нпје тако ; оиозиција: тако је.) Макар колико ви из већине викалп није тако, вн у души морате ирпзнатп да је тако, а н цело Јавно мнење казаће да је тако. Но кад вп тако упорно одбнјате важност ових разлога ви тиме иоказујете, да вам се не допада судска независност у њеном пространству, да вам се недоиадају људи, који су данас судије. Дакле сам нартијски разлог може вам диктовати тако понашање, али има један судија који суди и о вашем ц о нашем раду, који ће иотврднтн да је овако како ја кажем. А гај судија, господо, то је јавно мњење. 4 Додирнуо сам, господо, само једиу тачку, ио којој се тражи да миннстар казнн судпје. Сад ћу да вам изнесем процену оне друге тачке, по којој министар тражн ираво да казни судије за њихово ионашање ван службе.