Народна скупштина

СТРАНА 372

НАРОДНА СКУНШТИН> САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

У земљп, која се хвали својим слободоумвпм Уставом, у земљн, која се хвали да је тај Устав дело непрекидне борбе од неколпко деденпја, у гој земљи нп један грађанап не може бптн доведен у опасност, да може слободно пзрицагн своје < шишљење. Ако би вн усвојилп ову меру да мнннстар може казнити суднју за недостојно ионашан.е ван службе, оида би у нсто вреие дали права мннистру, да може снречавати н кознити судије за њихову полнтичку самосталност, кад онн то нраво врше и без повреде своје службене дужностн. (Опознција впче : тако је). Госиодо ! вн знате п цео свет сматра да је нравозастунннчки ред у нросвећеним земљама најсамосталнпјп ред људн. Има људп, којн твпде, да је улога коју играју нравозасгуиницн у једној земљи крнтерпјум за оцену културног стањаче земље. Има људп, који тврде да француска револуцпја нре 100 год. не би постиглн онако огроЈ5не успехе п ноказала онако 1 еличансгвене ресултате, да у Скунштнни за време револуцнје није било нреко 200 нравозастуиника. Али, госиодо, по нашем закону о адвокатима министар правде нма нрава да казнн адвокате дисцинлинскп за н.пхово „недостојно понашање ван службе". И ио обичају партпјском н ио нојмо впма правним „то" недостојно понашање ван службе сматра се за оно, кад се један човек не умерава према благнм обнчајпма народнпм, аад се опија н т. д. Био је једаи случај, ја знам једног адвоката, који јекажњен са 500 дпн. штс је говорно о нолитнци . Мннистар је нашао разлога да потврди, да је то недостојно понашање ван службе и казнизје са 500 дин. Ја сам навео овај пример да докажем могућност злоутребе н да докажем да ако садашњи мпнистар не бн то учпнио — премда нма основа да ће н он то да чпни, кад нодиосн оваиав цредлог — да би дошао други, трећп. који би учинио овако исто са судкјама, као Лто је учинио и онај мннпстар, који је казнпо оног адвоката са 500 динара, што је говорпо о политицп. Ништа му не смета да каже да се једап | судија недостојно ионаша ван службе за то, што водн нолитпку. Државна служба по неким наонаким иојмовима иште да свп органи њенп буду њој подчпњенп и не смеју битн нротпвнн владинпм плановима; и мнннстар може да каже људн кад сте ви протпвни владнннм нлановима, ви сте недостојни државне службе ви сте „еедостојвог ионашања" и онда може да га казни тромесечном илатом. Кад је 81 год. претресан закон о судској независностн, онда ннје ни бпло борбе око тога да ли ће министар правде иматн нрава да казнн судију дисцнилииарно; него је било борбе око тога да за судску независност није јемство у томе ако судија добије већу нлату него јемство у његовом карактеру; Па како може бати оправдан тај захтев сада. после новог Устава, после уставних јемстава за судску незавноносг Не бн лн то значнло да се за 10 годпна вратимо у назад ? н би ли то било оправдано? те да га може казнити са тромесечном нлатом. Госнодо, немојте ову ствар да пресуђујете са предрасудама, него је пресуђујте са оном пажњом н збиљом, коју она но евојој ирпроди захтева. Какве гарантије вн хоћете веће да судија буде савесан у суђењу и достојан ван службе него кад један највиши суд има ирава да испнтује и казни несавесност, непоштење и недостојност ? Оно што хоће да каже један министар то неће у свакој нрилицн моћи да каже касацнонп суд. Мнннстар нравде може да нзфабрнцира у Скупштпни једну струју и да каже, ви сте ми дали доказа да се не ради правплно и ја, задовољавајући ваше иредлоге, учинно сам ово. Алн министар не може тако лако да нсфабрицнра такву етрују у касационом суду. Но кад бн, ва несрећу, и то бпло могуће, онда на«р ништа друго не би отпало него да сложно и гласно зажалимо над судбнном ове земље, над правдом п напретком њеннм. Мој иријатељ Авакумовнћ указао је мало нре нрстом на недоследност радикалне владе у оншге, а ја ћу да докажем њену недоследност у своме питању, према нрошлости радикалне странке, на путу доследности нрема судској независпостн од како нма државну влает у рукама, Као што се се-

ћаге, господо, за пређашњег мниистра правде чврднло се, да је он послао једну денешу ваљевском суду, којом је тражпо да се ствар неког Јовпше 'Курпћа реши овако или опако. Та је деиеша узбунила јавно мпшљење, узбунила је земљу јер се веровало да се тим ншло на то да се глас суда потчинп утинају државне извршње властн. И кад се подпоси овакав прсдлог, ја мнслпм да се овпм нсће нпшта друго да радп до оно исто шго н до сад, само са мало впше обазрнвостн. И мннпстар иравде нма ће тада права да казни суднју ц казаће с иуно нрава: кад имам права да казнпм су.дију онда ћу се ја трудити да угоднм мојпм осећајима лпчннм и жељама иартпским, Иошгованп посланпк г. Ат. Вучковпћ, заиимајући својпм знаменитнм резоннма у свакој нрилицн Скуишгниу учннио је ту доброту да нас н овом нрилнком занпма. Он је за потврду основаностн н бранећн овај предлог мпннстра навео чл. 185 Устава, по коме чпиовнпци одговарају за своја дела. Јанримам разлог г. Атанасија да чпиовнпцп одговарају за своја дела. Алн само ја сад нитам на који начпн одговарају полициски чнновнпцп а на који судпје? Ми имамо нотребе да се обезбедн судска независиост, пмамо нрава да тражим" да се •го учинн, алн немамо иотребе да обезбеђујемо полчциску незавпсност. И кад је Устав изрекао начело, да чиновпицн одговарају за своја службена дела, он је изрекао да н судије одговарају еамо на начнн, којн је Уставом проннсан, а не да се на други измишљени начнн утрожава и опстанак суда п његова незавнсност. Мислим да је опасннја а п жалоснија ствар, коју је г. Вучковпћ изпео у своме говору, да се у судовнма тргује, како „народ велп. и (Чује се: тако је). Ја нећу да порпчем да то „народ велп", јер сам у неиосредиом доднру са судовпма. Али тврднм и то, што је сваком познато, да народ сваком приликом каже: „Бог па суд." И сад настаје питање: да лн је право н мудро, да због тога што се чују иојединн гласовп н за иоједине људе, да мн дегредирамо и оне људе, којп су пошгени, да унншгимо сам један прннцнп, да унпштимо веру народну у суд? Ја не могу да примим на своју душу тај грех, п да тврдим да је већина судија нокварена и да тргује са нравдом н мислим да је такво тврђење и грешно н опасно. Али да баш доиустим иоједине изузетке у злоупотребп, пнтам: зар бп било логнчно, да мп за љубав тога изузетка повредимо само правпло, п зар би било право н мудро од нас, да ми само зато, што се у неком суду може да нађе и судија, којн злоупотребљава свој положаЈ, набацимо беду на све судије и да у овакав незгодан положај доведемо све поштене људе. Знате, господо, у чему је ствар. Ако је народ кад год својнм радом усиео да дође до неких гарантнја за слободу, онда се од стране нзвршне власти појављивала струја, која је хтела да омаловажи те његове тековине, да злоуаогреби те слободе, и онда се свакад појављивала са другом да оће да обезбеди те слободе, хотећи тиме иоказатп неснособиост народу у ужнвању тнх слобода. Алн не треба се варати у оцени блатодетног утнцаЈа, коју једна слободоумна установа нмапажквот народа, не треба пз тога, што је се деснла једна злоупотреба известн закључак, да треба, да се ништп један прпнцпп, него треба дати маха да се једна установа ужнвн у народу н тек тада, кад би се на крају једпога дугог перпода као штетна показала, ондајетреба збрисати а не пз поједпних случајева изводитн онште правило, као нпр. што је се један судија ноказао неуљудан н неморалан, да за то треба казнптп све суднје плн да се за то што један орган штампе хоће да злоунотреби слободу штамие, зато треба сузбитп сло>боду штампе у опште? Мени се чини, господо, да баш и кад би се примила ова мера, коју предлаже г. миннстар правде, а нарочпто, кад бп се признало то, да су судови на ннском етупњу, н да хоће по неки иут да жртвују иравду, мени се чини, да ће се овнм учпнити још веће зло, од зла, које сад постојн. Ево зашто : судија је обезбеђен својим положајем, и он се не може иремештати. Нризнајем, да је то један услов за незавнсност су-