Народна скупштина

СТРАНА 571

ског одбора, какав озбпљан иредлог, како ће се поправитн воремећецо стање нашпх финансија. Пре трп године, кад је на управу земаљску, дошла тако назваиа савезна влада. злтекла је буџет од 44 мил. Ја иомињем то доба не само за то, што сам био члан те владе н шго знам ондашње стање наших финанспја, него ноглавито за то, што су и ондашњи члановп владе сада чланови ове владе и што је тадањи министар финансије п сада министар фипансије. Дакле, као што рекох, тадашња је влада затекла буџет од 44 мил. дпн. Толико је било расхода, а.ш не н толико п прихода. Да онда се консгатовало да не може бнти већих нрихода од 37 мпл, дин. Додннје се увидело, да је још н мање угало у државну касу, алп то се знало, да не може внше од 37 милпона ући, дакле, да ће бптн 7 милиоиа дефнцпта. То је дало новода ондашњој влади, да озбиљно нромнсли, како ће уклонпти тај дефиднт, а да не товарн на народ нове терете, јер је он и онако бно довољио оптеређен. Тада је се одреднла једна компсија од два минисгра, којпма је сгављено у дужносг, да прегледају све партије буџетске и да виде шта се може уштеднтп, а да се не увреди иравнлан разв ггак државнпх иослова. И доиста та комисија нашла је да се може уштедитн у делом буџету 3 мнлнона дннара, те је тако цео буџет сведен на 41 мнлнон. Осгало је још 4 мплпона да се нокрпју и нашдо је се да се 1 мплнон дпнара може добитн. ако се некн нзворп, којн ннсу били тако оптерећени и тако осетљивп повећују за 1 мнлнон а 3 милиона мислило се да се могу добнти ако се моноиол дувана пз дућанских руку узме у државне руке и ако се заведе нросгија админнстрацнја која много не кошга. Ако код нас нема знања за велнка нндустрнјска иредузећа, ако нема знања за фпинје фабрнкадије, мислило се да нмамо знања за фабрикацпју дувана, ге је с тога савезна влада п решнла да се мопоиол дувана узме у државне руке. То је и учињено алп носле је требало одкуиити зграде и матерпјал тога друштва а п иримпти иеке дугове које ,је влада затекла. Тада је се нашло за потребно да се учинп нов зајам од 20 милноиа дпнара, Годншњица на тај зајам бнла је милион и по динара и кад се га цчфра дода ономе буџегу изиоси буџет од 42 п но милпона. Такав је буџет снремпла савезна влада, али нпје уснела да га нзведе, јер као шго знате та је влада одиах за гнм нала. Остала је друга иоловина ге владе, а то је ридикална влада, алн нн она није усиела да то изводе, ношго није дуго била јер је и оне одмах одстунила са владе. 11о пошто је за 88 и 89 г. буџет расхода сведен на 42 милиона ја сам прошле годнне изненађен бпо кад сам вндео, да је буџет норастао на 47 милиона. Министар финансије објаснио је за шго је то учињеио. Може битп да то објашњење ње"ово ннје свакога задовољпло, али је могдо свакога да утеши јер је то била иоследња реч да буџетц впше неће расги ц да дефидита неће впше бигн, тако исто н зајмова. Међутим сад на један пут ја сам још више изненађен. Нема ни годину дана како је то рекао и сад видимо буџет државнп од 57 мнлиона дннара и ако узмемо још неке додатке накнадне, онда ће бпги и 58 мплпона. Од куд то ? Казаће нам се, као што сам чуо обЈашнење у одбору, па ушли су сиецпјални буџети монопола дувана н солн у овај главни буџег, а то лане ннје ушло. На леио, господо. Ако су ушлп у буџет иотпуно расходп, онда су ушли и ириходи а они треба да иду на олакншцу иређашњих радова. Међутим ми то не впдпмо, мн видимо да се тражи новим законом о неносредној норезп повпшење свнју прпхода свпју рубрика непосредне норезе, траже се дакле нове жр1ве. Па докле ћемо тако ? Изгледа као да је влада скрстила руке па нустила државна кола да се когрљају ннз брдо како хоће, а где ће се заусгавити н далп ће се чптава зауставптн Бог ће свети знатн. Као што једна лакомнслена влада на државној унравп може упроиастити најбоље фннанснјско стање у земљн и да доведе земљу до банкротства, тако нсто једна разумна натрнотска влада мо.не фннансијско стање брзо да ноправи. За доказ тога ја ћу да наведем два прпмера: зна се да Италпја иосле борбе га ослобођење н независносг н носле консолндовања у једну државу тако пзвршпла своју финацијску снагу, даједошла до банкротства. Кредиг је био .

у земљн јако опао а и наиири су тако исто оиалн да су мање вредели од турскнх лнра. Међу тим дође за миинстра финанцпје Један енергичаи п нрактпчан човек и за 5 — 6 годпна поправн фпнансијско сгање, креднг талпјанског народа почео је да расте, акцнје су тако скочпле да су се равнале са првнм иаипрпма у Европп. Међутим носле крагког времена дође на унраву земаљску једна влада, која било пз личне сујете, било из патрцотских обзнра, нађе за иаметно да се Игалнја налази у савезу са царевином немачком н да другује са немачким народом. Италија је ушла у гројнп савез протнв воље народа п на штету државнпх финансија. Чпм је Игалија угала у тројнп савез, њен је кредпт иочео опадатп. Алп тада се нађе на висинн положаја Нредставнпштво Народао. Данашња Скуиштпна састављена је од већине нрнјатеља владе Крнспија, ватреног нристалице тројиог савеза, она није одобрила ту фпнанснјску нолитнку н заусгавпла је државно коло од те ипзбрдиде. Други нример иредставља нам Русија. Носле великога рата, који је водила с Турском у Евроии п другог рата, она је псцрпела знатно своју финансијску снагу. Тај факт њу је много коштао. Сем тога у скоро за тим „гвозденц канцелар" хтео је се осветнти РусиЈн, што ннје хтела да стуин у гројни савез п почео јој је наносптп удар за ударом. Ти су удари билп осетнп за Русију. Финанспјски кредит Русије иоче оиадати, државни иаиирн надоше гако ниско, да напирпи рускн новад ваи Русије иије вредпо впше од 2 дццара. Али када дође н.1 управу земаљску једац човек свеглог ума, једаи великн иагрпота, чувенп п славнп Впшњеградски, ои на једаииуг иоче управљати тако фицансијама земаљскпм, да за трп годппе поврати тако рећп благостање у финанспјама државнпм. Напирн државии скочише у вредносгц гако, да је рубља напирна вредпла 3 дпн, у сребру ван Руспје. Ето вам примера шта може да учини једна мудра н патриогска влада. Такву услугу могла је да учини и нашој земљи наша влада досле новог Устава, кад је сгунио у живот. Носле абдикадије ова је влада бпла са свнм самостална. биле с/ јој —што кажу —одрешене руке. Озго јој нико није сметао да радн онако, како јој пнтересп земаљскп налажу. Али не само што је бпла самостална и бпле јој руке одрешене озго, иего је опа сгојала чврсто и доле. Оаа је уживала тада у иочегку велпко новерење народно (чује се: ужпва п сад) и једна влада, која нема озго сметње, н која ужива већине на рода новерење, та је влада п сувпше потпомогнута да може користнтп овој земљи. На тако су и гледали иа Србпју. Носле абдпкације н новога Устава н стране државе ночеле су с новерењем гледати на Србнју, у којој се мислило да влада слобода, законитост и стабплност. Напнрн државни иочели су брзо да скачу, ирнЈатељи сриског народа почели су да ноказују симнатије ирема Србпјп, н шта впше, ночеше јој давати саветс, како ће се отарасати што пре овог рђавог фннансијоког стања. Алн, госнодо, плп влада нпје разумела своје време, или нпје појмпла свој високп положај, тек оиа није ништа користила народу п не само шго иије корпсгнла народу, којп је гледао на њу, као озебао сунце, пего нпје утешнла п стран свет, н он поче губптп наде, п симпагнје иочеше да ладне, јер на крају крајева на послегку виднмо, да се налазимо у нстоме стању, у коме смо били и нре абднкаднје, вндпмо исте трзавице п исто незгодно сгање, као што је п нре било. (Чује се из већине: ннје истина). То је, госнодо, само негатнвна страна владнна, т. ј. ја сам до сад казао само оно, што она ннје учинила, а шга је могла и требала да учини. А сад ћу да вам обратпм нажњу на иозитивну страну владину, што је она учинила, а није требала да учпни, г. што је учннила на штету сриских финанснја. Користећн се уставним нравом да организује нову адмииистрацију државну, она је то учпнпла доста једнострано, усљед чега ми впдимо, да су млади, сиособни, здрави људи, и за носао впчии, удаљенп од иослова, али не и од фннаиспја државннх, јср онн вуку исту плату само не раде ншита — дошли су други људи. Може бити тп нови људи већи су