Народна скупштина

СТРАНА 572

нрцјатељи данашњој владн, али не могу бити већи нрпјатељ!' народу, јер ннсу енремниЈП н иичиијп за рад од оиих, којп су удаљенп са тпх послова. Осим тога влада је подиела овој Скуиштинп иреко 60 законскнх иредлога. Ја нећу да наиомеием оиу стару нзреку, коју је изрекао великп рнмскп нсторнк Тацит, која гласп: „што је више закона то је мање правдс." То је осведочсио и нскуством. Ја нсКу да номнњем н то, да се тиме задржава ова Скуиштпна дуго н више но што треба, и да бп могли привреднти нешго н финаиспјн државној, мање бавећи се нослом скунштннскнм, алп ћу да кажем само то, да се тим предлозима тражи далеко внше жртава н ако би се сви усвојилп, до годпне би био б)џет всћи са 10 милијона. Брема гоме изгледа, да влада нпје свесна тога жалосног стања фпнансијског, пзгледа као да не зиа какву оскудицу иаш народ трин, и да не може да иодноси нн ове терете државн« а камо лн још које више. Но, када народу сриском у тој финанспској иомрчиин није сииуло суице са оие стране од куд је се надао, да ли ће га огрејати сунце од страие Народног Представииштва ? Да ли ће његови нзабранпци показатп начниа, како се може ноправитп његово зло фиианс1'јско сгање. Лено велп народна иословица: „дан се из јутра познаје." Скупштина је изабрала један одбор, да нрегледа тај предлог владпн н о њему донесе своје мишљење. Тај одбор радно је пуиа три месеца, тај извеинај још впше је морао ожалостпти сваког Србина, он ипје нашао инкаквог другог начпна да се номогие нашем финансиском стању оснм штедње. Али кад је тај један једннн начин нашао онда је требао да иође тнм пугем н доиста да исшто и иомогне нашем рђавом фпнанспјском стању. Тим иутем као да је иошао и један члан тога одбора, алн и ои као да се поилашио, па је у вршењу тога задатка ишао илаЈиљиво, као да је нмао иовезане очи али инак одвојеио мишљење има резултата, има уштеде, а оио што је одбор учннио, нема нпкаквнх резултата, нема вајде а чма иозптивне штете, јер уштеђево је поглавнто од иросвете. Сриски народ није жално да да на нросвету, желео јс да му деца буду боља од њега. И ту се сад на ту врлнну баца нека сенка и од тога се одузнма а од моноиола дувана и соли, те сложене адмпннстрације ае одузнма се ништа п на то се одбор није ншита обазирао. ,, Ово што је одбор урадио те од 57,000.000 уштедпо иола, не само да је жалосно но и смешно. То ме оиомињо на један случај. Два моја пријатеља путовала су п једаред заноће код једнога Цинцарина, он им иоднесе рачун од 60 гроша н иристане да пм кјд свачег ио мало смањи, иа на иослетку рачуп изпђе на 59 гроша. Тако је од прилике радио и овај фпнанснјски одбор, искварно владин буџет а ништи иије променио, и ја би пре гласао за владин иредлог нлп за одвојено мњење. Но то Је само, као што рекох, негатнвва страна, али овде пма и позптивна страна, коЈа се не тиче толнко одбора колико посланика. Народпн иосланици иоднели су Скуиштини преко сто иредлога. Међутим нредлозима има п таквих, којн траже велике издатке, траже п. пр. да се заведе срез, направе путевп у окрузима. Изгледа унраво да се гледа да тај државпп буџет, као што рече ноштованн Тајсић јуче, да је то Алајбегова слама, па да сваки грабн за свој крај, за својуварош колико внше може, и благо оном крају, којп има таког посланнка да што више уграби, а они остали остају празнпх шака. Хоћу да завршим мој одговор тиме, што не могу препоручити Народиоме Нредставнпштву да нрими овај одборски извештај, јер ако би го примнли ми би пред странпм светом били смешни. Ако не можемо да вађемо другога начина за иоправку наше финанснје, него само то кресање буџета, онда тиме нећемо поправити наше фпнансије, него ћемо саЈУО ноказатп свету нашу не само материјалну, него п умну оскудпцу, Живојин Величковић. — Господо, и буџет, као закон, по преимућству, првога реда са своје, са државне неопходности, после двеју пролонгација, ево је дошао па дневпи ред са

свом силом и тежипом својом, која илп обара ну и подчже, или обара иди не подиже. Мени се чини, да је он, према пашпм Финансијама, задржао кроз последњи 10 год. овај последњн одношај, да је, дакле, обарао а не и нодизао нашу снагу државну Сретајући се с овпм пројектом у овој години, као са старим зпанцем као са незвапим гостом, који нам сваке године долазп редовно и иште те нам за то нпје мио, није драг: Пародно Представништво испуњено осећајпма л>убави према отаџбини иепунике и овога пута своју дужност и даће, ако не онолико колико се држи, а оно онолнко колико се мора дати, да се може живетн животом, којп одговара аравим потребама државним и нашем финансијском стању. Јер, хтели не хтелп, морамо то учииити. Бунет, као носилац држав. потреба иде као сенка за нама и нашим држав. животом, иште да дамо, да би се опстало. Ну, што нарочито опажам и што је страшног изгледато јеона баснословна сума, која пењући се кроз последњу деценнју, путем разнлх дефицита, достиже — огромну суму од непунпх 6 0 мил дин од непуних 5 милиона дуката! И ако се за меродаван узме најновији статистички преглед људства у Србији, по коме у Србији живи 2,300.000 душа под капом и без капе — мушко женско велико и мало, старо и младо, онда излази , да свака таква душа у држави има да плаћа годишње 3 0 динара. По моме мишљењу ни та висина питања није све зло, Теже је оно, штО се кроз последњих 10 год. увлачио деФицит у буџет, што је за 12 година наш буџет вукао увек дефнцит сад већи сад мањи, тако да се може рећп, да је у Финаисијама српским завладао потпун иринциа дефицита. Но и го није све зло; није ово зло ни висина буџета ; па нн дефицити, који су по себи већ једно зло. Али је далеко веће зло, што тај деФицпт као и повишења буџета, долазн онда, над производна снага народа нашег оиада и ароиада. По моме мишлЈвњу то је, за озби.пну студију наших Финаисија најважнији моменат, који логички ставл.а питање: да ли се финансиска снага народа иод овако иланинским теретима неће савити у слепачко гудало, и да ли тада веће морати да угине сам државни организам ? — Одговор на ово питање, по превасходству, прппада вама (већини) у дужност господо ; а опозиција, појмивши свој положај и прилике отачбине, вршиће своју дужност како треба, водећи при том рачуна о хармонпји, која влада између скупштинске већине и владе, која за то може учинити земљи колико зла толико и добра, колико добра толико и зла. Опознција неће дозволити, ко.шко до ње стоји, да се та ослабљена леђа народна товаре још већим терегом ; а да се овим пројектом иде на то, мислим да иико неће порицати. Ја, господо, по својој спреми, не могу да кажем да сам стручњак у Финансији, те зато нећу нп улазити у детаљну оцену тцх повећања ; но овај пројект садржи и јасне ствари, које могу бнти и за лаика па и за мене јасне. Тако деФицит за прошлу годину износи преко 3 милиона динара. Кад је прошле године Скупштина решавала пигање о буџету, министар је порицао да ће висина деФицита ићи до оне мере, коју је мој поштовани пријатељ Авакумовић предвиђао. Но и ако у овом погледу није постигнуто ни оно, што је тврдио минисгар, ни оно што је тврдио г. Авакумовић, опет је јасно потврђено, да је деФицит био већи но шго га је министар предвидео био. ДеФициг је ишао испод 5 милиона. На овај начин, господо, што је се у прош. год. буџет показао већи деФицит, него што је бг,о предвиђен, које је признао министар и кад се узме да по његовом признању дофицит у овој годинн може да иде на 3 милиона, то се може извести да ^ефицит у овој години има бити много већи од дефицита, који се покззао у ирошлој години, дакле и преко 5 милиона. А кад се ово зна, са свим се природно намеће питање: зар и радикали смеју ићи у дефиците ?! Глава дефицита лежи по моме мишљењу, које у осталом није новина, а које ви сви знате, у нештедњи, односно у штедњи, о којој се није водило обзира а иосљедица дефицита садржи се у новим, већим и већим теретима, које влада већ сирема. У реду ових мисли морам напоменути у великом броју пензионовања способних чиновника, многе