Народна скупштина

СТРАНА 573

дијурне, које су више мање неопрагдано давате по многим излишним излетима, које су чиновници појединих мини-ларстава предузимали. Иа и многи приходи, који су били предвпђенн, показали су да је буџет био лашан, те у толико се са основом сме рећи да и овај буџет има бити Фаличан. ДеФицити долазе и с тога, што се је и на други начин расипало. Дозиолите да наведем један пример. Ја сам у мојој интерпелацији на министра народне привреде напоменуо, да је предузимачу за превлачење сењског угљена од Сења до ћупријске железничке станице, управ ноклонио за годину 7 9, а по његовом рачуну, који ће, надам се нзнети, 60 хиљада динара. Г. министар народне привреде оштетио је државну касу са том сумом. Из овога видимо основ, који нам даје права да изводимо, да је тако поступано и у другим приликама газдовања с нашим Финансијама. У осталом буџет овогодишњи, како је предложен, на појединим партијама носи издатке у суми 393.769-60 дин. више од пр. године на позицији пенеионисања чиновника; на чиновнике на расположењу 11414 дин. више ; на управу монопола дувана 453,237 дин. више; на жељезнпцу и 600.000 дипара и 200.000 динара више «на достојније заступање државних интереса". Остављам гссподи из већине да сами оцене, да ли је повишење ових спозиција, умесно или не, и да ли ће народ моћи издржати све то, но, мислим, да се и сме веровати, да и већина неће усвојити овакав предлог буџетски. Што се тиче додатка »на доетојније заступање државних интереса", нмао бих приметити, да је Србија некад, на ту цељ трошилз по 100000 дпнара, и да су му тада њени интереси на страни били \остојније заступљени, него данас са сумом од 6 00.000 динара. Из ових, дакле, разлога и оних мога поштованога пријајатеља г. Васиљевића, ја сам за то, да се предлог овај врати у одбор, те да се, према примедб&ма, које су пале и које ће се у даљој дебати чучи, игправи тако, како ће сума тзрета одговарати продуктивној снази народа нашега. Гласаћу да се овакав пројект одбаци. Миннст. Финасије Мих. Вујић — Госнодо и беа иознва г. Д-ра Драгнше Станојевића, да дам објеенења о дефнциту , који имамо да очекујемо за ову годину , ја би по дужиоетч сам узео реч , да као миниетар финансије дам потребна објаснења и да вам, пре него што је ред говорника изцриљен, кажем оно што ја знам н што мнелим о овој ствари, а мислим да ћу то казати онако исто чисто јасно и отворено без икаквнх прнкривања као што сам то чннио и иришле године, а да сам тако учинио имаћете прилике и да се увернте, јер ја ћу да вас подсетим на оно, што сам прошле године говорно и надам се да ћу нотврдити све оно, што сам тада казао. Господо! Пре но што пређем на то делнкатно нитање како је б^џет склопљев т. ј. како стоје државни прнходн ирема расходима , којн се дефицнт има очекивати дозволите мн да само бацдм један поглед на оно, што је влада затекла у фннансијском иогледу кад је дошла на управу земаљску. Јв ћу бнти веома кратак, ја ћу обележити то стање са неколнко речи, а дужност ми је да нретходно неколико. речи проговорим с тога, што се данашње стање не може разумети нн оценити како ваља, ако се не погледа на оно из чега је данашње стање поникло. Пред вама су завршни рачуни и ма колико да је склон тих рачуна још непотпун и довољно нејасан. јер он има тек да се боље уреди но тачном дунлом књиговодству , ипак ви видите да завршни рачунн за 1888 год. показује дефицит од преко 10 милијуна динара, а вн се сећате да сам и лане потврдио, да се просечни дефицнт из наслеђене владавине кретао између 8и 10 милијуна дпнара. То је, дакле, стање које је данашња влада затекла т. ј. стање буџетског дефицита од 10 милијуна дин., којп је влада насљедила још по буџету од 1887 год. по б}џету који је иосле несретног бугарског рата формално саграђен без дефицита а фактнчки еа дефицитом

од преко 10 милпјуна. Први пут је ова влада отворено нзашла и казала: дефицит н то несразмерно велпки дефицнт ностојн и почела тражити лека у нечему другом а не у лажном склапању буџета. Са тнм дефицпгом од 10 мнлнјуна динара, којп је влада затекла она је затекла још н везане руке нашпм фпнанснјама. И то је она што је најтеже. Непосредан порез носле бугарског рата, после несрећног стања које је у земљн сгворено бпло, није се могао на време купптн, иореска снага народна беше онала тако, да су ее новп пзворп могли очекиваги еамо нз нових иосреднпх дажбнна. Аустрјски уговор везао нам је руке све до 1892 год. Тако данашњп царински ирнходи јадва пренашају цпфру, која је добпјана још за владее Кнеа Мнлоша. Непосредан порез опао а царпнскн прпходп ограннченп и везани уговорпма — ето како је стајало са главним изворима ирихода држпвнх. Уз то још затеклп смо државне монополе издато под аренду страицима; железница, која земљу тако скупо кошга, тако исто беше дата под закуп н то тако, да сав бруто ириход није достизао да аренду друшту измпри, већ је држава морала још но 1 до 1 и по мнлпјуна динара годпшње да му доплаћује. Према таквом стању а ирема иепрекидном растењу погреба државннх, које су неминовне ми смо пмали очекпваги да дефпцпт већ у другој годинп порасте од 10 на 12 и 14 милијуна динара Још ћу да иоменем и да вас подсетим, — а тога ће се нарочиго сетпти они, који су били члановп усгавотворног одбора — на речи краља Милана, које је пзреко нри отварању седница уставотворног одбора:. На завршетку своје беседе, краљ Милан је рекао, да се Србија тада налазила на ирагу банкротства. То су биле краљеве речп, којима је окарактерисао стање ири увођењу новога Устава. Его то је стање које је данашња влада затекла. Остаје сад да се запптамо, иосле ова оцене, коју је један владалац изрекао. силазећп са управе земаљске. остаје велпм, да се занитамо: шта је до сада учињено? — Ви сви добро знаге шта је учпњено. Учињено је оно што се за ово кратко време дало и могло само учпнитп; учпњено је то, да су одузимањем мононола дуваиа, монопола соли и жељезнице, Д1жав. прпходп иовећанн са преко 5 мил. дин. На тај начин, госиодо, кад се од затеченог дефицпга нреко 10 мил. одузме ово, што је стечено одузимањем ова грн пзвора ирихода државнпх из руку странаца, нзлазн да је предрачун дефпцита буџетског спао нспод ноловнне. Ја сам то и лане у Скунштнаи поменуо, а и ове год. кажем, да је тиме дефицит сведеи псиод иоловине. Учињено је дакде то, да су финансије државне са пута пропастп, и то неизбежне и брзе пропастн што показује и тадање стање државних иаппра — враћене на пут оправљења. Од иута нонравке до дефинитнвног излечења нма још добар корак да се учннн. Ја то никада нисам крио, ја сам то и лане говорно, па н сада кажем. Још кад је савезна влада дошла, нмао је да се учинн програм финансијског снасавања ове земље. У тај програм одма је ушло одузпмање ових извора п стварање новпх. Оиоменућ г. Васиљевића и он ће се сигурно моратн сетитн тога, да су још тада снреманн закони о норезн о трошарини и т. д. Дакле још у ондашњем нро1раму речено је бнло: греба одузети све изворе из руку странаца и учнннги нове жргве, па ће се за две трн годнне моћи повратиги ред у финансијама државннм. Хоћу овом приликом одма да иснравнм и ово. Г. Васиљевић цоменуо је за прнмер Италију, п рекао је, како је она имала разорене фпнаиснје иа су излечене. Ја пак кажем, да су у Италнји п данас финанспје болесне, пад Крисппја то најбоље показује. Ажија која посгоји у Италији иоказује да је тамо стање геже него ли код нас. Међутпм потсетићу г. Васиљевића на жртве, које је учинио иарламенат нталијанскн, кад је то од њега тражеао. Талнјанска Народна Скупштина завела је по предлогу владином порезу на леб. Та пореза, која је прнзната као најтежа и најненраведнија, постојала је као жртва талијанског народа све дотле док Села није нзлечио фпнанснје државне. Па и мн морамо учииити извесне жртве