Народна скупштина

СТРАНА 190

У извештају давле нризнаје се да је продужењем буџета за Мај н Јуни месец учињена новреда члана 175 Устава, алп се иравда тиме, да је то неодољива потреба државна; и Народна Скупштина то је одобрила. Као што рекох, ја ра зумем што је то Скупшгина одобрпла; иу ако је неодољива потреба била овде, аво влада радикална, по својој вољи, није могла да избегне ту неодољиву силу и ако та неодољива сила њпх ослобођава одговорностп, опда одкуд та неодољива сила да се не употреби и онда, кад смо ми, немајући Скупгатине на окупу, а имајућп Скупштпнско решење, које каже, да се можч нродужпти уговорно стање и имајућп такође неодољиву силу, продужили уговорно стање до Скупштине?! Јесмо ли н ми могли друкчије да раднмо него онако, како је и нама налагала „неодол.ива сила" немања Скушптине п државнн интереси ; одкуда се онда може казати да ми одговарамо по члану 52 Устава, као да смо ми учинили некакав нов уговор. Ја мислим, да нема впше нотребе да вам о ово.ј тачки внше говорим, нарочито и с тога, што ће један мој колега та кође о њој говорити п што држим, да сам до сад већ доказао неоснованост тужбе у овоме. Главно је, у овој тачци да мн нисмо закључили нов уговор, већ смо само продужили постојеће уговорно стање. Продужпли смо га на основу решења Скупштинског и у духу жеље екупштинске на основу тога решења, да не буде неуговорно стање, што би се тиме штетилн државни ннтереси. Ако преко свега тога налазите, да пма ту какве кривиде, ја не налазим, да је вредно даље о томе што год говорпти. Да пређем на другу тачку тужбе. У овој тачци као што знате има тачака у којпма се ја са мојим друговима оптужујем а има тачака у којима ја нисам тужен. Ја ћу прећи оне тачке у којима ја нисам тужен. Ја ћу говорити само о оним тачкама у којима сам ја тужен, јер сваки ће од мојих другова говорити о ономе, о чему је тужен, Тако ћу ја сада да говорим о осмој тачци оптужбе нод а). 1о је она тачка у којој се говори о неком мобилном стању војске о некаквом кретању војске, о некаквом ванредном стању, како се у тужби иредставља. Ту, да би се бацило на терет мени, у тужби се иозива на акт од 21 Августа 1892 год. министра војног. Ја ћу вам мало доцннје доказати, да садржина тога акга ниги значи мобилно стање, нити стављање војске у ванредно стање, као и да за садржину тога акта, ја као председник мипистарства, као несгручан министар, не могу ни да одговарам, све кад би у томе акту било нечега што би вређало Устав, што би вређало закон. Ви знате врло добро да војска, по Уставу и закону о устројству војске, стоји нод комапдом краља и министра војног и све наредбе, које се издају у тој струци чине се од стране мпнистра војног у име краља. Председник министарства или други какав министар не утиче на то, нити има ирава да утпче на рад министра војног. Ја овим нећу да бацам одговорноет на мога друга министра војног, нити хоћу да скидам одговорност са себе ; ја хоћу само тужбу да доведем у правилве њене границе. Закон о министарској одговорности каже, да сваки министар одговара за свој ресор, а за друге одговара само, ако је гато у седници министарској и иодписао са свима министрима заједпо. Тужиоци који кажу да им није било до освете, да су је беспристрасно писалп, кад и ову тачку износе против мене, требали су да загле дају у члан 3 министарске одговорности и оида би видели да не може бити оптужбе нротив других министара у овоме, а по томе ни иротив мене нрема речено^ члану 3 закон о мин. одговорности. Најпосле, да видпмо целу садржину гог акта, да ли је овако, као гато тужба каже или није. Тужба та узима за основ овој оитужби онај акт од 21 августа 1892 г. Да би се могло оценити, да ли у том акту има какве год неупутности, морамо знати, гата је том акту и претходило. Господо, ево како је постао тај акт и од куда је он дошао. 12 Анрила 1892 год. распоредпо је министар војни у оно време (а ви знате да је био радикалпи минпстар) да извесан део наше војске — да не помињем место — у интересу онпггем наредио, да изађе на извесно место, да тамо ради и да се вежба — што је

налазио за потребно у ингересу ошитем, у интересу српском. Дакле, тај распоред учииио је радикални министар и то за време од 12 Аирнла на до Сеитембра 1892 год. У том распореду је тачно одређено — распоређено од стране радикалног министра оног доба, којн ће део војске одлазити на рад, кад ће којп део да се враћа. Кад смо мп 9 Авгусга дошли аа владу мн смо видели тај нокрет, једнн иду тамо где су одређени, други се враћају кућама; и кад се видело, да је то тешкоћа и за једне и задруге, онда је министар војнп издао акт од 21 Августа 1892 год. у коме он најнре смањује број оних, којн морају да иду према расиореду радикалног министра, а после нрекратпо је тај рок тако, да је чини ми се 16 Сепгембра тај покрет са свим ирестао. Ето то је садржнна гога акга министра војног од 21 Августа. Министар војни као човек, којп је на томе радио и дужношћу својом бпо позват да ради, он ће вам дати разлога, у колико природа ове ствари допусти, да се о њој у опгате говори, кад буде он говорпо о том предмету оптужбе. Ну, ја само са своје сгране кажем, да је садржина овог акта најневииије прпроде, који је у користи оних, који су тамо били гамо радили у интересу штедње, јер је државна каса и сувише шла онтерећена са тим радовима. На прогив ништа у том лкгу нема, нптн има клквог мобилног стања војске. То сам имао 1.а кажем о овој тачки 8-ој под а) у оптужби колико се гиче мене. То је она тачка о конституисању Скупштине. Да би се фавнлпо могло оцениги да ли има, да ли може бити одговориости до мене у овој тачци онтужбе ; она се мора по самој фиродп ствари да нодели на троје онако, како управо и цела оадржина те ствари и јесте. То је троје ово ; нрво морамо да поделпмо рад мшшстра унутрагањих дела ; друго морамо |,а иоделимо рад саме Народне Скушптине и треће морамо д I иоде.шмо оно, гаго сам ,1а као председник министарства са друговима у гом погледу иосле радио, или као гато се и у тужби ;аже и као гаго је у стварп, читање указа, отварање Народне Скушптине од стране моје, као онуномоћеног од бивгаих тада Краљевских Намесника. Дакле ова оптужба мора ио самој природи стварп да се нодели овако на троје. Чрво је дакле рад министра уиутрашњих дела, оно стварање сиискова, оно гаиљање спискова Нар. Сауп. итд. Ја мислим да немапотребе дадоказујем, дајето посао министра унутрашњих дела, и према томе да ја као преседник министарства нити сам био дужан да гатогод на том нослу радим, нити сам радио, н тада наравно црема члану трећем закона о министарској одговорностн ја за то немлм да одговарам, ако се хоће да решава по закону и по Уставу. Ја овим не кажем, нити хоћу да баци и одговорност на министра унутрагањих дела; само треба, као и другом ириликом, тако и у овој , свачија одговорност да се цени на основу онога, гаго је била његова дужност, моја дужност није била да Скупгатину извештавам о изборима, да Скупштини пшљем спискове, и према томе ја не могу одговарати, па ма да је то било и неправилно. У осталом, то није бнло ненравплно. Акт министра унутрагањих дела, који се налази у скупштинским актима тврди, да је он нсто онако, као што су и пређагањи министри, Скуигатини послао сва авга, послао списак посланика и даље учи нио све гато је изборним законом и пословником наређено. Што он није урадио онако као што је скупштинска опозиција захтевала, то држим — све да би могло да буде коректно и правилно — на сваки иачин не може бити одговорности до министра унутрашњих дела. У осталом ја ово само узгред сномињем ; ствар се не гиче мене, јер није моје дело, а мииистар унутрашњих дела, ако добије од вас прилику да брани свој поступак, он ће оигаирно ноказати да је његов рад био одиста коректан и законпт. А ја да пређем на друго питање овде, само конституисање Скупшгине. Тужба хоће и мене као председнпка министарства и моје другове да тужи што се Скупштина — вели се неуставно конституисала. На ирвом месту да се заиитамо иа кад би се Скупштина и неуставно конституисала, шта има ту и од куда