Народна скупштина

25 САСТАНАК — 3 ЈУЛЛ

СТРАНЛ 191

може ту да одговара један министар? Конституисање Скупштиие то је рад саме (Јкупштпне, то је по Уставу нагаем н узмите све уставе, које хоћете апсолутно једннствено право саме Народне Скупштине. Никаква друга власт, а на.јмање министри немају права, нпти имају дужности, да онп утичу па то, да ли је Скуиштина каква правилно, уставпо констигуисана или Ја немам потребе да вам цитирам Устав:сами га знате: и наш Устав и наш пословник изрично кажу : кад се скупм довољан број посланика Народна Скупштина сама ће одлучитп, има ли довољан број посланика н сама ће приступитп избору председника секретара и т. д.; и кад се све то изврши, онда она владу само извештава о томе, кад ће Краљ да отворп Скуп штину. Као што видите дакле суверенитег Народне Скуиштнне не може другчпје ни да буде, него да она сама репш : је ли она устанно састављена, је ли оиа уставно констптунсана. Миннстри у то немају ирава да се мешају и не смеју да се мешају. То кад стоји онда, све и да би било неправилности у констигуисању Скупштине, ни по ваквом закону нп каквом Уставу па ви нашем. апсолутно никакве одговориости не може битн до нас, до мене. У осталом, да узгред поменем, да баш и не стоји оно што тужба каже, да прошла Скупштина ннје уставпо конституисана. Ја ударам гласом на реч : није уставно, а ударам за то, што је радикална влада у том погледу, колпки је број посланика нотребан по Уставу, променила Устав. Изборнил законом, после Устава, ондашња влада радикална увеличала је број посланнка тиме, што је варошке главе при бирању посланика у вароши рачунала још и у округу тако, да је бро.ј посланика сеоских после новог изборног закона, норастао са 10, а доцније нрема броју иореских глава и 15, вшн иего што члан 110. Устава тражи. Ви се сећате, господо, да смо ми тадања опозиција у Скупштини ударали гласом на то, да редовна Народна Скупштина иема права да мења Устав н да повећава број сеоских пореских глава са гласовима, који у вароши гласају. Скупшгина је пре, тога прешла и то је постао закон, ну закон, који је противан Уставу. Сад, ко сме на основу тога закона, ирогивно Уставу, ко може да тврди, да нрошле Скупштине није бно довољан број носланика, кад је по уставу број порескпх глава такав у Србији, да по Уставу кад би се рачуиало, а не по из борном закону, било би их 61 или 62. (Жагор.) На сваки начин Устав одређу.је број посланика и према њему тајјеброј био довољан, али кад се рачуна онако како ви мислите, онда можете говориги да га није бпло. Тужба нас тужп да смо повредили Устав, налазећи да није био довољан број посланика, а ја сам знао, да је према Уставу био довољан број послаиика, а ја сам казао, да је према Уставу био довољан број. Ово што сам казао о чл. 110 Устава споменуо сам, те да вам докажем, како је донешењем измеие у изборном закону, Народна Скупштина повредила тај члан Устава. У осталом, остајем при томе да само конституисање Скупштине то је и ираво и дужносг саме Скупштине ; она се сама конституише и ни један министар не може бигп одговоран за то, све и да је том приликом повредио Устав. Остаје још читање указа. Ја сам доиста овлашћен био, да прочитам указ о отварању скупштинске седнице Ну господо, ако се дозволи, да је Скупштина сама ииала право да се копституише, да је Скушптпна имала права да позове владу, те да јој јави да се конституисала, и да у име Краља отвори седнице њене, онда ја пезнам шта смо мн друго могли радитп, него да извршимо решеше скупштинско. Ми у томе решењу апсолутно ништа нисмо моглп ни смели ироменути; и с тога до владе не може пн бити никакве одговорпостн. То су, господо, у главпом разлози, које сам сматрао за нотребно да наведем против онога, што тужба о мени говори. У ночетку мога говора ја сам казао, да не могу одговарати тачку по тачку оиим пстим редом, као што пх тужба набраја, пу ипак мислим. да сам ович мојим одговором у свему, што се мени баца на терет, одговорио потпуно, и довазао, да сам све радио савршено на основу Устава и закопа, те по томе да до мене пема никакве крнвице.

То су господо, главни разлози, које сам сматрао за потребно да наведем против онога, што се у тужби против мене паводи. Ирп крају господо, дозволите ми још да кажем неколико речи. У тужби се, господо, представља, као да је зло стање у Србпји, под мојом владавином изазвало толико незадовољство, да смо стојалп пред грађанскпм ратом. Ја држим, господо, да је тај пзраз претеран. Мп смо доиста за оно време, док смо унравл,али земљом, имали много послова да свршимо, имали смо пзборе скупштппеке, имали смо толике изборе ошптинске, ну ипак тада иије било таквих ствари, да би нам се могло казати, да смо изазвали грађанеки рат. Ја делу ову тужбу, господо, против нас не могу, после онога што сам вам казао, и после и најтачнијег и најбрижљивпјег проучавања свију тачака, не могу другчије да разумем, него као једну политичку освету. Тужба истина каже, да она не тера освету, ну допустите ми да сам ја, по што сам све прочитао, потпуног уверења да је гако у ствари. Хоће ли Народно Представништво поћи за тужбом, хоће ли оно примпти одбрану или казати, да ја доиста треба да одговарам, то је ваша ствар; ну господо, пре него што би реши.ш да какву одлуку донесете, ја вам обраћам пажњу, да размислите шта бн таквом одлуком учинили. Господо, Србија је данас у тешким приликама. Око Србије свуда су мутни облаци; Србији данас треба јединства, слоге, и заједничког рада. Србија не може и не сме у овој прилици бити задахнута жељом освете. Било је у историји времена, кад су се политички иротивници својим политичкнм иротивницима осветом одазивали; било је случајева, да је то пролазило без штете за државу. У великој француској револуцији падале су главе невиних људи за то, што је тако махом хтела пзвесна клика; у последње доба, што је тако хтео један човек, који је био задахнут жељом освете сво.јим политичким протпвницима. Да господо, у великој француској револуцији Робесиијер, аоји је жудео да крв својих противника пролије, он је једнога по једнога изводио на губилиште; и највеће патриоте у Француској погинуле су на гилотини па и сам његов пријатељ и племеннти човек Дантон искусио је то исто. Па најиосле шта је било н са Робеспијером ? У најкраћем року доживео је, да и он оде гилотину, да га ставе ван закона, те да плати својом крвљу сва насиља н ненравде за проливену крв својих политичкпх противника. Госнодо, ви се данас нрестављате као сила: ви можете учинити шта хоћете; ви можете п хоћете нас, ваше политичке нротивнике, да унропастите. (Чује се: нећемо, није истина). Молим вас. Тако су радили за време француске револуције ; ондашња влада побила је све своје противнике; мислите ли, да ћете и ви вашом одлуком, нас, ваше нолитичке противнике да упропастите. Ја сам, господо, човек који сам у годинама и више од половнне века свог проживео, и ко зна колико ћу још живети; човек којп сам служио државу 25 година часно п поштено; можда, ако би се нашло људп, који би у оваквим делима нашли да смо криви, можда, да ми неће бити суђено, да внше радим на јавном нољу, ну будите уверени после ваше одлуке, ако мислите да и за овака дела треба да одговарамо, да ће у истини сто.јати правда на мојој страни, биће људи, ;оји ће бнти уверени, да је Авакумовић дат суду за дела у којима нема ни новреде закона ни Устава, онда кад се Народна Скупштина није хтела да руководп разумом и мирном савешћу, него може бити хтела, да се поведе за осветом. Ја пе велим, да ћете ви то, ну смем да кажем, да вас у том случају не може ништа друго да руководи иего, што оам ваш политички противник. Полпгички нротивпици могу се мрзетп, могу се ие волети у душн својој; ну правдс троба да буде и према иолнтичким нротивницима. Ја не тражим од вас ни заштите нн онропггаја, иу то имам нраво да тражим од вас, да дела, воја су у тужби онако иеверно и нетачио иредстављеиа, да дела, која сам вам ја овако објаснио и представио, да и ви та дела цеииге опако, како треба Свагси поштен човек да цени. Ја мислим, господо, да се само на тај начин служи