Народна скупштина

СТРАНА 194

НАРОДНА СКУШИТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

115, уневши онај уолов за ирпмање радннка, који је користан | и по државу и по саме раднике. Том донуном нисам повредио чл. 85 Устава, јер никога нисам ирнснљавао да пристане на поменути услов; свакн је мајстор и радник имао иотпуно слободну вољу, да на њ пристане или не пристане, а могао је да не пристане ни један од њих; ни једноме, дакле, грађанпну нисам забранио да се корпсти својим грађанским правом и да гласа за кога хоће, било прилпком општинских било посланичких нзбора. Сматрао сам да је стање ствари, које је иолитика створила у фабрицп, требало изменути и ја сам га нзменуо, овлашћен за то законом и у ннгересу напретка овога веома важног војног завода. Тиме сам само своју дужност савесно извршио и налазим да то иавршење дужности не повлачи за собом никакву одговорност. И с тога с мирном савешћу очекујем, да ће Народно Представништво праведио ироденити моју поменуту допуну, изазвану једино земаљским интересима, а никако не иожудом тлачења ма чијих грађанскпх права. На оитужбу иод VIII а, одговарам ово : У овој тачци оптужен сам с осталпм друговима због не каквог „мобилног стања", и на то сам дао одговор заједно с мојим друговима; а овде ћу, као нлдлежнп министар, додати још и ово. Нитп је издата, пити постоји ма каква „општа наредба" било од мннистарског савета , било од мене као министра во.јног о стављању војске у иокрете, у ванредно и мобилно стање. Према изменама и допунама закона о устројству војске од 13 априла 1890 год., „ванредно стање" п не ностоји; а ни најмањи део наше војске, за све време мога министровања, није био мобилисан, — д.:кле ви „мобилног стања" није било. Што се нак тиче покрета војеке, који су у то време чињени, ствар је у овоме. Ради иродужења извесних војничких радова, који су били отпочети још у 1890 години, и о којима није место да ее овде говори, мој предходник госп. пуковнпк Д. Ђурпћ, претписом својим Пов. Ф. А. бр. 130, од 12 априла 1892 године, био је наредио да се неке трупе упућују ради извршења тих радова. Начињен је и распоред кретања тих трупа од 1 маја до краја септембра, и одређено је, када ће се која упућивати и колико ће се времена тамо бавити. Да ли је очо урађено на основу указа или не, није моје да доказујем, тек ја сам то стање застао и по дужности иродужио. И ирема овом распореду на реду је било, да се следећа партија уиути 1 септембра 1892 године. Но с обзиром на наше финансиске прилике и што је овај начин отпочетога рада, по моме нахођењу, и сиор и скуи, (кад се узме у обзир дангуба обвезника и упронашћавање материјала; што се обвезници крећу у најрадније доба године). ја сам, примивши дужност министра војног, актом мојим од 21 августа 1892 год., Пов. 'БОБр. 331, смањио број радних трупа и време рада; а затим сам, актом од 11 септемара исте године, Пов. 'БОБр. 360, сасвим обуставио тс радове. Као што се, из овде наведеиог види , ја сам дакле само продужио рад по већ утврђеном расиореду мојега иретходника и вршио га подеснијим начином све до обуставе. Овај рад мога претходника и мој изазвале су важне земаљске нотребе, спрам чега не може бити места оптужби. Далеко је од мене и сама номисао, да за ово бацам одговорност на мога цретходника, пуковника г. Д. ТЈурића, илп да скидам одговорност са себе на његов рачун. Ну, кад је тужба већ покренула ово иитање, мој је одговор морао бити овакав, јер је и гачан и одговара моме карактеру и као човека и као војника. На тач. VIII б, о уиотреби војске, ио тражчњу министра унутрашпих дела и иодручних му власти, одговарам ово. Кретања поједнних оделења војске, чињена су на основу чл. 1 закона о устројству војске, и тач. 317 и 318 правила службе I део. Та закона наређења гласе, и то: чл. 1 за[*она о устројству војске: „војска је одбрана отацбине и потпора закоиитости"; а т. 317 правила службе гласп: »грађанске власти

у опште кад им је нужна војничка оружана номоћ, обраћају се месном команданту или комаиданту логора с јасном представком, зашто им је оружана номоћ потребна"; а т. 318 нстих правмла гласи: «на такву иредставку овлашћен је месни командант, (командант логора), ио што зрело расуди и увиди, да је она доиста нужиа ради одржања реда у земљи, да одмах одреди нужна одељења за то, и т. д." Према овим јасннм законски.м одредбама и прописима, а иа захтев иадлежннх власти. давата је и морала се давати оружана иомоћ свуда, где је дотичиа власт била тјавила, да је законитост и јавни ред у опасноети. Негде су ову помоћ давали сами догпчпн команданти (за: Смедерево, Горачић, Велу Реку, Катун, Бељицу, Ласово, Чубру, Брусннк, Пуковац, Балинац, Голубц, Планиницу, Тононицу, Малчу и Волујак), а негде је пак нста давана но наредби пли дозволи мојој на захтев власти; а у свима случајевима иомоћ је давана на основу закона и у цељи да се законптост заштнти. 0 дислокацији каквој, која се у тужбн номиње не може бити ни гововора, пошто су свп ти нокрети провизорне нрироде, чињени једино у цељи иотпоре законитости. а имају основа, сем осталог, и у чл. 94, став 2 закона о устројству нојске. Ну, иоред свега овога, што сам довде навео у одбрану за дела под VIII б, част ми .је свратити нажњу Народног Представнишдна и на чл 8 закона о устројству војске, који гласн : „Мпнистар во.јни командује војсци за Краља и у нме Краља*. И по овој законској одредби, мнннстар војни могао би пред Народним Нредставннштвом одговарати само за адмимннистративна дела, а никако и за дела, која сс односе на командовање војском, јер за иста могао бп одговарати само Краљу, врховном заповеднику војске, п ннком другом. За све времс своје многогодиши.е службе Ирестолу н Отаџбинн, ја сам своју дужност свагда вршно савесно. Потпуно сам уверен, да се као министар војнп нисам огрешио ни о Устав, ни о законе зема.ћске, ни о ноЈне нроппсе, те зато налазим, да овој оптужби нема места. Ово је мој одговор на тачку VI, VIII а и б оптужбс. 3 јула, 1893 год. у Београду Анта М. Богићевић с. р. ђенерал, министар војнн у пензијп. Потпредседник — Како је већ време да се закључи данашња скушнтинска седнпца, да се договоримо, кад мисли Скупштина да одредимо другу седнинуУ (Чује се. иосле ао дне). — Је ли вољна Скунштина да држимо седницу иосле по дне? ( Јесте). Данашњу седницу закључујем, а заказујем другу у 4 часа по по дне са продужењем истог дневног реда. (Седница је трајада до 12% часона но но дне).

26 САСТАНА^ 3 Ј у л а 1893 у Београду

IIРЕ ДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНПК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, Милош Маркови! Ирисуствовала су сва господа министри. Почетак у 4 '| 4 часа по но дне. Потпредседник — Отварам 26 састанак. Изволте чутн протокол 24-ог састанка.