Народна скупштина

26 САСТАНАК — 3 ЈУЛА СТРАНА 195

Секретар Ст. Вукчевић прочита протокол. Потпредседник — Прима лп Скупштина прочигани нротокол ? (Прима). Р1зволте чуги протокол 25-ог састанка. Секретар Алекеа Ратарац прочита. Марко Петровић — Овде у протокол овај треба да у1>е и оио коистатоваље бројног стања послаиика, да је било 12г> на окуиу, те да би се могла доносити скупштинска решења. Секретар Адекеа Ратарац — Примам ту нсправку. Потпредседник — Прпма ли Скупштина прочитани прогокол? (Прима■). Сад нрелазимо на дневни ред. На дневном је реду даљи одговор оптужених бивших минисгара. Молим г. секретара да их позове. (Улазе бив. мнаистри и заузимају за њих нарочито намештеи сто до председништва. Вел. Кундовић и Анта Вогићевић нису дошли). Сад је на реду одговор г. К,осте Алковића бив. министра грађевина. Молим вас, г. Алковићу, изволте датисвоју одбраиу. Вив. мин. грађевина Коста Алковић — Господо, ја и моји другови оитуженн смо тужбом 26 иослаиика за извесне иредмете. Већина опгужбе или већина тачака те оптужбе, односи се на по неколпко нас чланова. Пошто је у томе онтужба тако рећи оншга п но њој нмамо сви заједнпчки да одговарамо, то смо се споразумели, да се користпмо чл. 15 закона о министарској одговорности, те да се послужнмо гшсменим одговором, који смо ми сви заједно начинили. С тога вас молим, господине иотнредседннче, да онај наш одговор дате да се ирочига. (Предаје га иотнредседнику, а овај секретару). Секретар Лука Лазаревић чига: ОДГОВОР на тужбу Народних ПоСхДани^а Тужба против нас колико је с једне стране набрајање негачних факата, толико је с друге стране и резулгат неумесних и погрешних закључака. И сам летимичап преглед ове тужбе и сама најблажа оцена у њо.ј нзаесеног материјала и закључака даје погпуног уверења. да је тужба или последида иогрешног разумевања и оцене Устава и закона, илн ироизвод иолитичког смера. А и у једнои н у другом случају њени разлози моралп су битп неосновани. Ми смо толико убеђени, да ће сваки спазити сву неоснованост ове тужбе, да не бисмо на њу ни одговарали. Ми |'0 не бисмо урадили ни онда кад бисмо могли и само замислити, да ће Народно Представништво усвојити оваку тужбу, која је без логичие и правне основе, А то не бисмо урадпли за то, што бисмо н тада веровали, да би се ван овога круга то иримање тужбе цротив иас оцеиило и окарактерисало онако, како би заслужило, на име као очигледна неиравда ирема нама. Ну при свем том важност, коју тужиоци оће да даду овој тужби, иозива нас да одговарамо. Ми ћемо то да урадимо кратко и хладно; онако, како долик/је људима, који су навикнути да и неирчвду сузбију без јегкости и страсти. У историји уставних држава било је пред Народнпм Представништвима тужаба против министара, ну ти су случаји били врло ретки и само у тешким кривицама. Велеиздаје или новчане злоупогребе бнле су предметима онтужаба против министара. Ну за само разумевање какве законске или усгавне одредбе до данас нигде министри нису стављени нод оитужбу. Ова тужба против нас јединствена је у свом роду. Она набраја наше гледиште и наш рад о разумевању и уиотреби извесних закоаских и уставних одредаба; тумачи их другачије,

па на ту основу чини нас одговорним, што нисмо мислили и радили онако, како тужба нредставља? А може ли то бити предмет оптужбе ? Ко ради на осиову закона и Устава; ко је овлашћен да то радн тај не може бити кривац, па све да би његово разумевање било и погрешно. Код обичних људи такве погрешке не повлаче никакву казнену одговорност; а код министара носљедица јој је само одступање са министарске сдужбе. Тако је дакле, и онда, кад би мииистри радили погрешно. Ну међу тим код нас није ни тај случај; ми нисмо радилп погрешно већ корекгно; за то још мање може битп говора о каквој нашој одговорности. Сав наш рад био је у граннцама закона и Устава. Мн то велимо смело и отворено, јер знамо, да говоримо истину. Неће нам требати много, на да докажемо да је тако, као што рекосмо. Тужба иочиње са том ноставком, као да је требало нозвати ваиредну Скуишгнну да избере трећег намесника и одобри трговачки уговор са Аустро-Угарском ире 1 новембра 1892 годиае. Ну та је поставка савршено погрешна. Она нема ослонца нн у иаквој одредби Усгава или закона. Ни сама тужба не наводи никакву уставну или законску одредбу, по којој бн требало то урадити нре 1 новембра 18.Ј2 год. То је само мншљење тужилаца, а тако мишљење иису ималн ни сами радикали онда, кад је умро трећи намесник. И они су тада мислили да то треба извршпти у нрвом састанку Народне Скунштине, и то своје гледпшге обележили су јавно несумњивнм фактпма. На тој основпди стојп и она тврдња тужбе као, да се Скупштина могла сазвати „само 1 новембра пр, године". То је при том фраза, коју еузбијају јасие одредбе Устава. Скупштпна се обично сасгаје 1 новембра, но истина је тако исто и то, да се Скушптина може одложити и распустити, иа да се не састане 1 новембра. То се види из одредбе члана 54 Устава. У осгалом неда се ни замислити уставна држава, у којој круна не би имала права, да одложи или распусти Скупштину. Иогребе за то могу да буду тако категоричне, да противно тврђење мора да буде или непозаавање државног живота или иавалично превиђање државних интереса. Узмите Устав које хоћете државе, па ћете у њему наћи да круна има право тог одлагања или распуштања Скушптине. П1та више и у самим републикама има то право њен иоглавар. Француска је донста једна слободоумна земља ; Французи су људи, који су крв нотоцима нролили за своју слободу, не само за своју, већ и осгалог света, па и у њој данас председник ренублике има ираво да одложи и распусти Скушптину, а наши тужиоди хтели би то право да одрекну круни, кад тврде да се Скуиштина, морала састати 1 новембра. У осталом тужба и овде пада у недоследносг, кад тврдп да се Скунштина мора састаги 1 новембра. Она тако говори данас, а међу тим не давао радили су нротивно и радикали. Познато је да су радикали носле савезне владе расиустили Скупштину; а у 1891 год. да су је од октобра месеца одложили до краја децембра. Ово је било под новим Уставом. И под радикалима. се дакле Скушитина није састала 1 новембра; па у томе нико ие нађе иовреде чл. 1 ј 2 Устава; а кад смо ми урадили исто, тужба вели да смо тим повредили тај члан Устава. У исту погрешку иада тужба кад тврди, као да би у чл. 71 Усгава било „изражена брига да се неаормално стање, које настаје усљед смрти једног враљевоког намесника нрекрати у најкраКем року". У том члану нити има те „изражене бриге" нити говора о ма каквом року за избор намесника, а још мање о „најкраћем року". Ту се види само толико, да ће се трећи намесник изабрагн у ирвом састанку Народне Скуиштине; а кад ће биги гај ирвн сасгаиак, то се видн из других одредаба Усгава а не иј тог.