Народна скупштина

СТРАНА 197

А пмајући пуну краљевску власт, два намесника имала су црава и да примене члан 54 Устава. Они су могли Скупштину и да одложе, и да распусте. Они су то учинили својим указом; ми смо премапотггасали тај указ. Одлагање и распуштање Скупштине учињено је у року, који је одредио чл. 54 Устава. А кад је Скупштина била одложена на основу чл. 54 Устава, онда није повређен чл. 102 Устава, што се није састала 1 Новембра као обично. Тај дан одређен је за састанак Скунштине кад не буде одложена, а у овом случају, указ одређује дан састанка. Све је дакле било правилно и по Уставу. Надамо се, да ће се сада и сама Народна Скупштива сложити с нама, да у делом овом раду нема иовреде, ни чл. 71 Устава, што су два намесника радила „пуноважно'"; ни члана 54 Устава, што су Скугиитину одложили и распустили: ни, најпосле, члана 102 Устава, што се Скупшгина није састала 1 Новембра 1892 године, кад су иамесџици ио Уставу пмали права да је одложе и распусте. А кад је у овом случају све рађено на основу Устава и ио њему, разуме се, да отпада овај први нредмет тужбе иротнв нас И онда тужба нпје ни најмање имала основа, да рече као да је „Авакумовићев кабинет био решен да гази Устав и законе." Тужба даље вели, да су се избори могли извршити и раније. Ну ире свега и да је то могло бити раније, зар нас може ко кривнти за то, кад ио Уставу то није и морало битн, кад је Уставом и законима остављено да ми оценимо када ћемо то урадити и кад смо ми то урадили у року Уставом одређеном. А норед тога има и свог оправданог узрока, зашто ми то нисмо урадили у краћем року, као што би хтела тужба. Као што већ једном иоменусмо, ми смо озбиљно мислили са извршењем нашег програма, јер смо тврдо уверени да би он користио Србији. Хтели смо да спремимо све што треба за његово извршење у Скупштини. А да би смо го урадпли, морали смо имати више времеиа. За то нисмо Скунштину сазвали у „краћем" року, као што вели тужба, већ онет у року по чл. 54 Устава. На завршетку иоменућемо још једно. Нигде у нашем Уставу нема какве одредбе, која би „заповедно налагала брз састанак Народне Скушдтине", као што тужба помиње. То.је само једна фраза, коју савршено потире чл. 54 Устава одређујући рокове за то, а којих смо се ми иридрждвали. Сав дакле наш рад, који је иредмет тачке 1 тужбе, био је само у границама члана 54, 71 и 102 Устава, и но овлашћењу, које су давали ти закони. Ако се и цреко тога хоће наша оитужба за примену тих уставних одредаба, онда значи, да се то чини само из ио литичких иобуда. Ви можете бити незадовољни напшм радом, ну ири свем том, ако би сте допустили тужбу за радње, које су биле све у гранииама Усгава и закона, ви бисте тиме били неираведни. 11 Други је нредмет тужбе, што није наређен у „законом" року избор на место умрлог квалпфикованог послаиика Атанасија Вучконића. Тужба вели да се у томе огледа „иредумишљај Авакумовићевог кабинета за гажење Устава". Ну то је речено савршено без основа, неправедно. Тужба вели, да је Вучковић умро 28 августа 1892 год. да је на његово место избор требало наредити најдаље 29 септембра 1892 год., и кад то није урађено, да су тиме повраћени чланови: 93 изборног закона и 101 устава. Правилна одена овог иредмета тужбе зависи не само од правилног разумевања оних чланова закона и Устава, на које се позива тужба, већ и да се не арсвиде остале одредбе, које се тичу оваквог случаја. 'Гужба је поменула само чланове 93 закона и 101 устава, што су тужиодн мислили да ће ту наћи ослонца за своју тужбу; а нропустила је Да номене и друге законске одребе, које се тичу оваквог случаја. Нећемо се упуштати, да ли је то тужба учинила случајно или намерно

ну ограничићемо се само на то, да ли је иравилно гледиште тужбе, што налази да смо повредили чл. 93 закона п 101 Устава. Тужба наводи, да је избор на место Вучковића требало извршпти за месец дана. Тако пише и у члановнма 93 и 101. Ну пнтање је: од када се рачупа тај рок од месец дана? Да ли тај рок ночпње тећи од дааа смрти иосланикове, или од дана када Скуишгина буде решила, да је унражњево место посланичко Тужба се не изражава о томе јасно; ну ио рачуиу, који она нрави, када је требало наредити овај избор, излазн, да она рачуна оиај рок од смрти посланикове. Међу тим баш но уставу и закону није тако. Онај рок, од месед даиа рачуна се од онога момеита, када је „уиражњено" цооланичко место А оноје, нравнички и уставно „уиражњено" тек онда, кад то Скуаштина одлучи. Овако цротивно разумевање речи „уцражњеио" не значи ни више ни мање већ иаиуштање скуиштинског суверенитета, да она и само она решава, да ли је које носланпчво место иразно или не. Сем гога то прогивио тумачење, ио коме би неко други, као што тужба вели, министар унутрашњих дела, био надлежаи да „уиразни" посланичко место п нареди избор без скутитинског решења, вређа једну јасну одредбу баш исгог члана 93 изборног закона. Тај члан говорећп „ако ма којим случајем остане које иосланичко месго цразно", у свом ирвом ставу ирвог одељка јасно и заиоведно вели, да ће иопуну месга извршити сама Народна Скуаштцна из листе, аво није исцриљена, п тада и нема новог изоира. А ако је лисга исцрпљена, вели даље нсти одељак, онда се наређуЈе нов избор у року од месец дана. Ту се не вели од смрги или решења скушптинског. Ну кад већ наредба новог избора зависи од решења скушпшнског не знамо, ко бн смео тврдигн да се тај рок рачуна од с мрти посданикове, која се може десити, као што је случај са Вучковићем — да је далеко пре месец дана од састанка скупштинског. Свако противно гледаште оиасно је за суверено цраво Скупштине, по коме само она решава о правилности избора, као и о томе, да је упражњено које носланичко место. Таво је и по самој ирироди уставности и нарламентарности у ошнте; а тако је, у осталом, и по нашим законима. Сем тога, игго тако одређује члан 93 изборног закоиа и чланови б, 7, 9 и 10 пословника Народне Скуаштине иотврђују: да свакад Скуплитина решава, да је место иразно, аа тек онда министар уиутрашњих дела наређује нов избор. Тлан 10 иословипка пзриком говори и о оном другом случају, кад је листа кандидатска исцриљена. Ту се вели: „ Скуаштина одлучи&е, ако је нсдриљена листа, да се преко министра унутрашњих дела, нареди нов избор према чл. 101 Устава." Нословнпк се ту позива баш на онај члан 101 Устава, који говори о року од месец даиа, и ношто вели, да ће Скуаштина одлучити и министра иозваги, да у том року изврши нов избор, не може е другачије ни зампслити, већ да се тај рок рачуна од решена Скупштине. Тако мора бити, јер пма случајева смрти и онда, кад Скунштина није на окуиу, па наравно не би могла да решава у року од месец дана рачунајуКи од смртп. Исгина тај члан иооловиика говори о случају, кад се „ништн" избор, ну овде је главно начело: ко решава да се нонуњава цосланичко место, или наређује нов избор, Скупштина или министар, на што вреди за један случај „ннштења" избора, вреди и за друге, смрт иосланика. Кад би Скуцштина нацустпла своје право да она решава, да ли је уиражњено посланичко место, већ би се то допустило мпнисгру уиуграшњпх дела, као шго хоће тужба, нггетне иоследице по уставиост у овште недогледне су. Зна се, да сем смрти има још много случајева, у којима се ио нашем Уставу и изборном закону може да уиразни посланичко место. Но члану 12 изборног закона и чл. 88 Устава у везн са његовим чланом 95 има сем смртн још 9 случајева, у којнма нрестаје цосланички мандаг. Кад Скушнтина даје мннистру цраво да, у случају смрти, наређује избор без скуиштинске одлуке, онда