Народна скупштина

СТРАНА 230

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Завој спремљени и запечаћени синоћ 2б овог месеца, по пропису чл. 79 изборног закона, у коме има: гласачкп списак, четири записиика; и азбучни бирачки списак, иредат је са овим записником иредседнику бирачког одбора. ошпт. нечат Председник бирачког одбора, (потпнс) Чланови бирачког одбора, (иотписи) Сад ћете видети, да се тако далеко ишло, да се упо■гребе у место одређенпх председника неписмени регенти, да их могу употребитн свуда на своју корист. А сад да вам кажем какав је резултат из ове оиштине, чнји је акт нашао канетан среза добричког, а који се акт налазн у Прокупачком суду. Тај резултат је овакав: у кутији Пашића и Илиџановпћа било је 117 куглица, а они су забележили 5; кутија Ранчића и Атанадковића нмала је 45 куглида, а кутпја Милана Николића и Љубе Обрадовпћа имала је 9 куглица Истражни одбор, кад буде радио о овој ствари, он ће наћи ова документа. После овога, дошла је, господо, на.јпре једна јавна наредба да се у ногледу председника бирачких одбора ноступи онако, како је и пре тога поступано. А за тим је дошла и друга тајна наредба. Она Ј.ора да постоји, и она ће се наћи, У н>ој се каже: да ни једном од оних, који нису спгурнн да ће потпомоћи оно, што је желела влада од 9 августа не треба давати уверење; ту се иричало и напомињало, како Државнп Одбор, који је једини и надлежан и иозван и чије радње нс нодлеже критици, веле: Државни Одбор узимао је за председнике бирачких одбора чак и учптеље, неквалифпковане, и како према томе њима не би требало нн давати право, да они председавају у бирачком одбору. Па се и то заборавпло, него се ишло још п даље, нису се давала уверења ни онима, који су имали не само квалификације, које имају г. г. министри, којп то раде, него су имали и боље од њих. И кад се против свега тога протествовало, онда су се они чинили и невешти. Ја сам лпчно одлазио управнику варошп Београда с друговима мојим, и он, ношто нас је малтретирао иодуже времена, тиме, што смо остали да чекамо до сутра дап, и кад смо се јавили да идемо да вршимо нашу закониту дужноет, он је одговорио да не може, да нам да објаву, да ми будемо председници с тога, што у брошури др. Милопана Миловановића стоји то, да ми можемо примати бнраче да гласајуи са нростим њиховим пореским књижпцама. У томе није било могуће доказати г. Денпћу, да је то мишљење само др. Миловановића а не и наше, и да на нослетку, бпло то мишљење пра вилно или не, ако ко по њему поступа, он ће, ако је оно где неправилно, но закону за то и одговарати. Али г. Денић иије надлежан да о том расправља, и ја сам се ради протеста против те ненадлежности јавио министру унутрашњих дела, а у том тренутку њега је заступао г. Авакумовпћ. Г. Авакумовић ми је дао своју часну реч, да ће ми се сутра објава пздати и ако ми се не пошље у мој стан, да одем г. Денићу, тада ће ми ју он спгурно пздати. Ја сам чекао у стану, и пошто мп објава није послата, ја сам отишао у управу, п таио ми па моје велпко чуђење Денпћ каза: да он од суботе више не издајеобјавениједном)?адикалу!Ја,сшхтео да исцрпим сва средства, ја сам онда ишао сам оптуженом шшпстру упутрашњих послова, Рибарду, п молио сам да изађем преда њ; да се жалим, послао сам му своју посетницу, и г. Рпбарац, не внам за што, одбио ме је, и није ме хтео примити. Господин Рибарац, и ако је знао за шта ја долазпм, нвје хтео да ме прими, п према томе оно што је он говорпо јуче, да не зна за то, није пстина. Господо, кад људп, који су законом нозвани да врше извесне дужности, људи, којп су оквалификованп да су свесни својих дужности, кад ти људи исцрне сва могућа средсгва, која им даје закон да дођу до свога права, и захтевају да пх надлежан орган потпомаже, кад ти људи исцрне сва средства, па не могу да дођу до могућности да се тој својој дужностп

одазову, са свим је природно, да је у гом случају позван онај орган да им помогне. којп је и одређивао председнике бирачких одбора, тим нре, пгго у закону нпје нпгде казаго, да полицпјскн органн дају те објаве председницнма бирачких одбора. Али г. Рибарац и његови чиновниди нису се задовољили с тим, да не дозволе људпма да вргае своју дужност, што им нису дали објаве, но су чак пшли и даље, па су на станидп, на очима самога минпстра унутрашњих дела, задржавали од пута грађане, ишли су тако далеко, да су изгубилп памет, — ја морам тако да се изразим (Чује се: тако је) наредилп су да у ошнтинама, за које је бнло као вероватно, да ће их председници општински потпомоћн, да се у те општине не пусте ни они одређенн председници бирачких одбора, којима је полициска власт по наређењу г. Рнбарца издала уверење. И кад се дотле иде, ја мислим, да је то и сувише дрско, нека ми се допустп израз, да је ту н сувише дебео политички образ (Чује се: тако је) тврдпти, да су избори од 25 фебруара били слободни. Ја ћу за сад да нресчочим нешто из одбране опгужених једно с тога, што ће сигурно још ко од мојпх другова говотитп о тим тачкама, а друго с тога, што се бојпм^а вас дуго не задржавам. Ја сам код тачке 8, која говори о кретању војске, казао: у изборном закону изречепо је наређење да на бнралиште и његову околину на дан избора не сме се нпгде појавпти војска. Та одредба избовног закопа оснпва се на самом д.ху, на самом начелу Устава, на самом том појму, да бирачи иа дан нзбора треба да буду потпуно незаснснн нрп давању свога гласа. То је нредвнђепо пзборним законом н наређено .јс, да, ако се ко усуди да зовне војску, да ће зато бпти кажњен. То не порпче ни оптужени мпнистар уиутрашњих дела г. Рибарац, алп он хоће из те тешке позпције, из тог тешког положаја да се извуче чиме, што врло нескромно позива чак н једнога Лафајета, што се нозпва на случајеве, који су изречно специјалним законом предвиђени н немају никакву везу са овнм, и што се позива на иримере у земљама, па које ми, кад имамо Устава и закоиа, са којима смо задовољни, ниги пмамо погребе нити смемо да се позивамо, нарочито^онда, код оних елучајева, који иду протпву духа новога Устав (Чује се : тако је). Ја прнзнајем да војска, иоред одбране је непријатеља споља, позпвом својнп, ие само код нас, иего н у другим земљама дужна је у исто време у случају нотребе, а то су абнормалнп случајеви, да заштити н одржн ред у земљи, То се чини онда, кад је тај рсд донекле угрожен, кад та угроженост није уображена, вад ннје извештачена; али, господо, овде није требало да са унтребп војска просто зато да онд послужи оптуженпма као средство за њпхову изборну агитацију, за то, да у извеснпм општинама буде 10 пли 15 гласова њихових впше. Факт, да је војска употребљена у овој намери нрогивно закону, нротпвно уставу, нпје иобио ни оптуженн мпнастар унутрашњих дела, он га п не може побпти, јер нема за то доказа. Сам тај факт, по моме мпшљењу, довољан је, па да се па осоову шега онтужи мпнпстар унутрашњпх дела, којн признаје, да је на сво.ју одговорност употребио војеку. Ја ћу код тачке, која је најјача бпла у нашој оптужби против г. минпсгра унутрашњих дела, код тачке 10 бити врло кратак с тога, што сам онтужеп мпнистар ннје био кратак. Оп, којп је п нначе врло развучен, којн воле врло млого да каже, што иде у прилог његове одбрапе. Ја ћу бити врло кратав с тога, што не могу донустпти да се може порицатп доказна вредност депешама у оном нстом тренутку, кад оптужени употребљују денеше као доказно средство за своју невиност. Ако би се депешама одрекла доказна снага, онда би не само у јавном, него и у ириватном праву бно потрвен цео правни норедак, правни живот, сви међусобни одношаји били би са свим изведени из свога природпога колосека; и'онда се не зна, на који би се начин потребе, које депеше врше, могле да подмприју, а да у исто време онп, који се њима користе, не ризикују, да ие нзгубе своја права, да те деиеше пе буду на њихову штету. То ми-