Народна скупштина

СТРАНА 232

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ванредан сазив и да се изабере трећи Намесниа (одобравање), На том пптању, у колпко ја знам пала је бивша влада т. Нашпћа, на том иптању оиа је пала да не загази у неуставност п незакоиитост, па кад је иала на том пнгању онда је дошао лпбералнп кабпнет Авакумовићев, којп нпје учинио оно што је требао да учпнп по Уставу; нпје извршио пзбор трећег намеснпка како познате одредбе Уетава проиисују, него шта је радно? Он је пронуетио п да ирође 1 новембар и да дочека чак 25 фебруар да буду пзбори па после тога, рачунајући, ако има успеха при пзборпма, да извршп избор трећег Намесника како он хоће. Ја држим да је иогажен Устав овим и да на ову тачку у оптужбл има да одговара кабинет Авакумовића. Што се тиче некоректности госиоде што су Скупштину распустилн, што су чекали 26 фебруар, о том ја нећу да говорим за то што је мој нотитовани друг Др. Веснић до ста разложно н јасно о томе говорно. Нећу да говорик ни о другој тачки оптужбе о опом меету где се говори о нок. Вучковићу носланнку, зашто није његово место попуњеио; но.хоћу да кажем неколико речи о трећој тачки оитужбе а то је да је бивша влада Авакумовићева јаку грешку учиннла, што је тр"овински уговор продужила на извеспо време без одобрења законоданног тела. Вама је свима, господо, познат чл. 52 Устава, у коме стоји ово: да ће трговачкн уговори да вреде, к.»д нх законодавно тело одобри; нане.еамо то, него да ће да вреде п онда, кад законодавно тело буде одобрило продужење а не сам уговор. Дакле, налазпи, као што је г Веснпћ казао, да је овде учињена грешка и да за то нма лпбералнп кабпнет да одговара. Даље, што ме јако тишТп, што ћу да кажем Народном Преставннштву, то је ствар, која се тпче неправплних општинских пзбора Ја сам слушао и пз других крајева Србије, али ја ћу да се огранпчпм на округ, у коме .ја живим и рад сам да вам испричам, шта је у њему учињено од 9 Августа до 1 Априла. Чнм је лнберални кабннет г. Авакумовнћа дошао на унраву, одмах се учинио јуриш на впгатпне Све се могуће употребљавало да се сузбију људи, којп су законптим путем дошли на општпнску унраву а да се на та места доведу људн, који немају народног поверења, па се, госиодо, није презало нн од крвн пн у самом подринском округу. Тако пмам да вам наведел за пример чувеиу коцељевску аферу. Ја знам како је ствар текла, јер сам у шабачком суду нследни судија п те стварп све код мене долазе и из акта ја знам, КаКО су у коцељевској аферп стварп текле п како су се свршиле. Часннцн ошптине коцељевске билп су изабрапп са 250 гласова. Радило се дуго да се часницима изјавп неноверење; употребљени су свп могућн марифетлуци, употребљено је, без обзпра на поштење, све што се могло пзмислити, само да се изјави неиоверење једној јакој општпнској управи, да се од радпкала отме и да је добију лнберали. Једва су после снлне борбе, напора и мучења добпли 100 и неколико потписа за изјаву неповерења часницпма коцељевачке општине. Наравно, кметови часници општински, свесни своје дужности, нису могли да допусте, јер сви знамо, шта се тражи, на да се пзјавн неноверење једној општпнској управи. Покушавала је ту п нолициска власт, а сем среског писара н среског капегана и сам Еоста Павловнћ окружни пачелник, чинпли су покушај неколпко пута да одузму ошптинску управу, но то није бпло могуће. На послетку и ту је употребљена војска; отпшли су с војском да је на насилнички начин одузму. т 1асници општпнскп одупрли су се томе, бранплп су своја грађанека права, пису дали да им се општииа одузме. Том прплнком један је на месту остао мртав а један тешко рањен, а, господо, неколико транспорта, као робље — као шго су Турци гонили спроведено је до Шапца њих по 20—30 у групи, у гомили у ланцима, са лпсицама на рукамаитон! ладноћи 10 стеиени испод нуле и наравно да није чудно, да су тим људима п руке и ноге отекле, кад су у Шабац стигли. (Чује се: „жалосно!") Истражии судија уапси све те људе п кад је жалба суду изјављеиа на решење о иритво;.'У, судјенашао: да нема дела, те су свн тн људп пуштени Хоћу само толико да приметим, да у томо суду, о овоме делу, није решавао Дединац као радилал нп Деспотовић као радпкал, него је решавало једно одељење од самих напредњака; то је господо, јавна сгвар, ја вам ово говорим сушту истину, све оно што је у ствари било. То се, госнодо, неколико пута дешавало, да су суду сировођени неколико пута по двајесгину људп за измншљене крпвице, на не само да су тако радплн са људима него њима је била кост у грлу н једна жепа — ноиадија и њу су неколнко пута затварали и она је изјављивала жалбу на решење о пригвору и наравно била је одмах нуштена, јер није ншпта против за коно учппила Други пример да вам иаведем тако зв. варнанску аферу. Она је гогово још грозннја, ма да ннје било жртава. Варна је село, које саотавља општину са још неколико околних села. Она је јака радикална општииа. Днбералима је било запело око, да огму ову оиштину и да је и.мају у својим рукама п све могуће покушавали су, као н у Коцељевн, да општнну одузму на нпсу могли нншта учпнити. На послетку војска је и ту употребљена. Ну, како је председник у договору с народом напустно бпо судницу, онда су се они разишли из села у село п као хајка на курјаке, зашли су из куће у кућу, везивали људе и терали до суднпце. Поигго је судница била мала, све те повезане људе затворили су у кафану. Већ је и ноћ била стигла и иошто се иарод није одупро, да би људпма створилн кривице, онп су око 10—11 сатп ноћи, пошто се истражни судија са писаром и капетаном затворио — ушли су жандарми у меану, на су напа.ш људе и натерали их да сви потрбушке, легну, а опи с друма опале плотуи на механу изрешетају нрозоре и зидове само да би се могло рећн да се народ одунро њнма, да може истражни суднја отпочети истрагу о томе. Сутра дан долази капетан и пстражнп судија, набављају се сведоци, узнмају се људп на одговор и истражни суднја пише оно, што нн један сведок ннје ни помислио, ни казао, без прпсутннка; па онда нозивају људе и нагоае их силом да се потпшпу, а кад су ти људи тражили, да им се ирочнта протокол, ннје нм прочнтан, него су се потиисали на шшет. Да је све то тако, како се тврди, у актима код гаабачког ирвостепепог суда све се то може дознатп, и истражнн одбор нека потражи та акта, па ће се уверити, да је све овако, како вам ја нспрнчах. Из Варне неколико транспорта спроведеио је у аанцпма и с лиснцама на рукама као робље а једеком повезапи нека ми је сведок за ово г. Миша Вујић министар финанспја, којп је својим очима вндео, како је то робље дошло у Шабац. Еод нас, господо, у нашем округу, било је зулума са бпрачким картама, код нас господо, пису давате бирачке карте, онако како то изоорни закоп проиисује, ма да се г. Рибарац у одбранп размеће цпфром, колики је био број бпрачких карата — довољно је да ја имам неоспорних доказа, да у подринском округу нпсу давате бнрачке карте како то бпрачки закон прописује. Мбј поштованп друг г. Весннћ заборавио је да каже то што ћу ја напоменути, што је, господо, један мннистар војни, једап човек, са тако чувенпм пменом Богићевпћ, пздао такву незакониту наредбу радпнцнма крагујевачке фабрике, да ако се усуде да гласају, да ће битн отпуштени. То, господо, не долпкује ни човеку са мањом образованошћу, нп човеку, који иоле води рачуна о себи, а камо лн једном министру војном, једном ђенералу. И ја то осуђујем и налазим, да је исто тако крпвица, која је у оптужби наведена као н друге, које су тамо наведепе. (Наставиће се)

Рдговории уредник Ранко Петрови!.

Штампа српско-краљев. државне штампарије