Народна скупштина

СТРАНА 250

олакшицу да нађем. На првом месту он је читавом једном реду одузео право гласа. које нм је иисаним и нриродним законима ујемчено ; а то је радницима фабрике тахничког завода у Крагујевцу, на ипак у одбрани својој каже, ја им нисам одузео ираво да гласају него ирописао правила, како требп да живе а то значи: ја тн не узпмам твоју ни кућу ни њиву, али, аво те нађем у тој кући или њиви, знаћеш, који те ђаво тамо донео. То толпко исто значи, као и да им је чисто казано, ако будете члановп полптичке иартије, ви ћете бити отпуштени, а другим речима то значи, кад сте вн у нагаој службн, ви морате бити мени обавезни и радити како ја хоћу; јер је Боги ћевпћ управнику изреком наредио, да радници не смеју ићи иа гласање никаквих избора, нарочито, да за опозицију несмеју гласати, и који су год били карте узелп, они су им натраг одузели, а ако није дао, управа га је истерала напоље. Дакле, то језаповедајућим тоном: ако хоћете да служите, онда мора т е и служити мене, иначе бићете отпугатенп, гато је и 6иј ј, а ако треба да се иде на границу, онда ви имате да ПЈГИнете за отаџбину. Таква одбрана министра, да тако срамно мења правилник фабрике н лигаава грађане права гласа, то може да учини само један човек, који не води рачуна о својим делима и да није нигата друго учпнио, доста је ова повреда гажења грађанских права, јер гата има један грађанин него да у 2 — 3 годпне једанпут гласа за посланпка или кмета, погато он не може да тражи да буде мпнистар, начелник или касациони судпја. За то своје право он се једнако и бори и ја држим да нико нема места те људе заробити, тим пре што је њихов рад такве природе, да, у случају рата, не би се без љих — техничких радника и фабрике могло ни маћи, и најзад гато то нису странци, већ већином нагае отаџбине спновп и тако су и они равпоправпи грађани ове земље. Дакле, ова одбрана његова не може се код мене примпти, а верујем не може се ни код кога другог, који појима дужности уиоредо са правима. Даље је прешао на кретање војске па каже, да је војска употребљена на неке радове, после на чување поремећеног реда и законитости. И најзад је казао да зато никоме нс одговара до Краљу. На овај његов одговор ево му мог одговора. У чл., чини ми се, 40 Устава, где су јасно обележене прерогативе краљеве каже се: „Ераљ је аоглавар државе. Он има сва арава државне власти и извршује их ао одредбама овога Устава." Штато значп? Значи да сву власт има у рукама, право предлога на све. Али кад их може да извршн и како? По дредбама Устава и закона и кад добије премапотпис владе или надлежног минпстра. Ако је то намесничка наредба и ако мује намесништво то заповедило, крив је онет, јер је он требао да види, је ли то но Уставу и закону дозвољено — па ако није, он нпје смео да да премапотпи^, а кад је дао премапотпис, онда је он одговоран; јер је он посредник између Народа и Круне и онда он узима на себе кривицу. И, кад би то бага п сам Краљ заповедио, а о Намеснпцима нема ни говора, да су имали права да заповеде, тако се по горњем члану Устава имају рачунати краљевски прохтеви и наредбе, изузимајући право милости. Тако је и са оним поодавнашњим случајем било при гатампању писма пеког упућеног на народ од д-ра Драгише Станојевића, те је једпе ноћи сва војска била на ратној нози. Кад је било питање ко је наредио, они су видели да нико други него Бели-Марковић, јер он је нз онога кола јахача, који је научио да јагае на народна леђа и права, па да ником нпгата не одговара. И онда је војска била 3 дана под муницијом; он }е то навикао. Он је држао, да је Устав дебео као зидови од куће, да то за њега не вреди ништа; јер док је жив, он има права јахања на народ. Дакле, ни један мпнистар није смео да да премапотпис и да га слуша и врши његове наредбе, које су ма и најмање протпвне Уставу и посебним законима, који ујемчавају грађанска права и слободе. Овакав његов одговор нпје могао бити оправдан а најмање према данагањим законима скопчаним са мпнистарском одговорногаћу. Сад ћу да забележим само један случај кретања војске,

па ћу после доћи на Горачић. Пало је некоме на памет и кренуо је 2 батерије из Краљева да дође у Крагујевац, а један ексадрон из Крагујевца да иде у Краљево, и то је било у најтежем времену — зими, али да и једни п други морају за дан на своја места стићи по одређеној маргарути. Она коњпца из Крагујевца догала је у Краљево, али код оних батерија игало је теже. Поскидали су војнике смрзнуте са коња ; кад су у пола ноћп дошли у Крагујевац, шесторпци осечене су ноге а једном официру прст, тако је исто повећи број војника умро од тифуса добивеног те ноћи. Дакле, има ли ту кривице? Шта мислите, господо, како је то за сриске грађане, кад један родитељда јединца сина да послужи отаџбини одевена п здрава, а они му донесу сина у кућу као богаља, па да је имало зашта ту Србин не жали, он прикловп своју главу на жртвенпк отаџбиии па и своју ђецу, — но то господо, нпје бпло, већ је било за обијест пустоловне либералие странке, те да им војска постави регенте у општине и избере посланике. Зар је то уставни живот п зар да нам нико за то не одговара ?!!!! И шта мислите, је ли вогод за ту бруку и пропаст војске одговарао? Не господо!!! — За то су само 2 канетана важњена са по 10 дана затвора. Је ли то онравдано, је лп то служба отаџбини п законигости? Не, господо. То све служп апсолутно на иропаст и уништење народа и његових права, а на постигнуће своје прљаве цељи, као шго су они радили. Дакле, оваква његова одбрана аије могла задовољпги мене, а разуме се ни другеЈ и не остаје друго него оиет да дођу на оптуженичку клупу и да одговарају за своја дела. Прелазим на одговор господина Рпбарца. На првом месту он је почео одговарати за посланика Вучковића, што није попунио његово место. Одговор му је бпо врло мршав. Ои се брани тиме, гато вели: можс бити да је његов министар имао извешћа о смрти, али ја нисам имао па нисам ни избор одредио. На тај пачпн, по његовом мишљењу кад би се десио случај да више посланика умру, п он, ако нема извегатаја о томе, опда би могло бптп то да 4—5 година нема Скупгатине а то не стојп да он није извегаће имао, — већ он није смео да се упугата у борбу противу народа, док зато земљигате не сондира са регентима ошптиаскпм и војском. Дакле, таква његова одбрана не може се да правда. За тим је прегаао на одељак оптужбе за понигатај саветског регаења. Поричући саветско решење за мене значи ово: Кад поништава саветско решење, онда попигатава и сва решења сталнпх окр. одбора; то је једно самоуправно тело у земљи. Прво општину па срез и округ па савег и тим је све поништпо; још негато је више Савет него аутономна чпњеница у земљи; он је још законодавно тело кад Скушптина није на окупу, јер оно гато треба Скупгатина да ради, то ради савет у мањем, кад скуигатине нема. Поништити, дакле, цео тај апарат, који је ујемчен Уставом и на њему посебним законима, то није ни мање ни вигае него слистити целу државу, народну самоуправу, а нарочито ону целу половину државних послова, која је дата народу и којом је народ паграђен за његове жртве, које подноси за државу; јер зната ваља, браћо, да наша држава није постала државом ничијом милогаћу, ма које државе суверена, већ нагааје држава основана мшппцом и пугаком кремењачом нагапх рођених синова. Још има, господо, жпвпх војника, а и живих грађана из рага почетног за ослобођење, вођеног под Кара Ђорђем и под Милоптем. Па за све те поднете терете за нашу целину државе, једпна ми је награда, поменутп закони, који му ујемчавају лично п имовну безбедност, а нарочито политичке слободе. Па зар има већи грех но тако прљавим рукама као што је била лпберална владавина дирати те народне слободне и самоуправне законе? Не, господо, нема веће неправде, а ни веће бруке за ма коју партију, но кад се назор за старегаину паметном народу намеће. Дакле, као што рекох, криви су и немају ни једну олакшавну околност, што су усменим причањем и писмено огласпли саветско решење „као и да не постоји".