Народна скупштина

29 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНА 251

Тиме он не само да се није оправдао него је тиме признао јасно и кратко оно, што нисмо ни знали, внди, се дакле, да је он само тиме погазио Устав и групу закона. То је госнодо, за мене јасно гажење устава и закона у томе што је он признао кривицу, која је колико за мене као неправника јасна, а у толико је јаснија за правнпке и за оне људе, који су последицу тога на евојим леђима издржали. Даље се правдао , код оне тачке у оптужби за давање бирачких карата. Он каже да је издао распис на основу чистог увереаа и убеђења да тиме извршује Усгав и законе, који обвезује свакоме бирачко право и ујамчава да што пре и тачније до свог бирачког права дође и боз прекора и напора. То не стоји, за мене је јасно и чисто као и за свавога, да је он тим својим расписом поништио грађанско бирачко право и предао полидији, која је могла да даје бирачке карте како је кад хтела и коме је хгела. Тиме је министар поништио чл. 35 изборног закона, који је дао ојштини право да само она издаје бирачке карге н ннко други. Логика је ту да ннко више и не може пмати то право него онштина, јер она зна све гласаче. Да је то тако лако се да видетп из нзборног закона где се каже, да се карте пздају до пред сам дан пзбора, дакле на 24 часа иред дан пзбора издаваће се карте. Кад бп било онако као што он каже, кад би давао закон и то право нолицији, како јој је он дао расппсом, питам ја вас, а нарочито посчанпке из села, јер ви знате да има општина по срезовима, које су далеко по цео један дап од сресве куће, ко би могао да иредвиди ко ће од њих да плати данак у очн избора, па онда да шиље спнсак гласача полпцији за бирачке карте. То не може да чини нико. И гата ће да ради суд кад му неко донесе данак у очн избора на дан раније, — карти нема, онда нека иде пред суд и нека одговара. И кад би распис вредио, — онда би му требало најмање четирп дана, док оде нолицији и док се врати п за то време доћи ће други, који није платио данак да илаги, да би употребио своје бирачко право, н кад бп огишао у општпну' онп би му рекш да немају карти и са гпм по изборном закону пде председник под суд. Дакле, као што видите ннје истпна да је тим радом он хтео да нде на чување закона него на гажење закона и да своје нришипетље задовољи, ге да назови већпну у скупштини пма. Дакле, ја овако разумем, да је он својпм расписом понпштио Устав и читав нпз чаанова изборног закона. Овде је он за то крив, а разуме се да су за то кривп и његови саучесници. Цоводом ових избора, поводом кривице њихове, ја мнслим, да ће се наћи још веома веднки и дугачкч низ кривица односно издавања бирачких карата, по окрузима п срезовима и опшгннама. Из тога ћете впдети да њима никад нпје нн пада.10 на памет да чувају закон, него су само као посланнци док су бпли у опозицијн нребацивали ондашњој влади (Чује се: тако је) а они мећу тим, дошли су са буцама и наџацима као што је радио и њпн патрон пок Радпвоје. Они су хтели да владају апсолутизмом. Даље, долази распис његов, којпм је он дао полицнји право да не пушта председнике бирачких одбора, који немају исправу полпцијске власги, ако буду иодносили исправу од Државног одбора. У исто време кригиковао је Државни Савег, који је чисто држ1вна установа, као да је то радикална партизанска устапова, па наводн зј доказ од неког његовог каиетана, који му је казао да ће доктор Станојло бити председнпк бирачког одбора у Дубокој, а неки Др. Ружа, Мужа како ли се зове, Бог га све ти зна, на неком другом месту, па пм је с тога пздао наредбу, да нредседници бнрачких одбора морају имати нсправу од нолицијске власти и којн не буде имао такву исцраву да га не пусти. У гој својој с дбрани, он се уздржао да не помене доказе, који не иду њему у ирилог као што су били случаји са Др. Мнлованом Мпловановићем и свима осталим, које је његов комесар железнички Татаровић, који је и данас у служби, избацивао из вагона железпнчкнх. Тако исто заборавио је да помене како је Стева Чађевић украо 11 банака од човека, који није нивад имао ни маријаша; није номенуо како су његови иријатезд и лредседници

општина пресипали куглице из једне кутије у другу; да су нредседници бирачких одбора пзбацивани; како су Драгачевскн попови г. г. Милета и Неофит као председници са нандурима прогоњени, како су Станојевића нрофесора пз трнавског среза из општине као нредседннка нротералн, па се учннио невешт и оној грдној гомили доктора, професора, инжпњера и Вог те нита кога, председника бирачких одбора, што је маџар Коломан Сакачи у Зајечару поапсио и т. д. и т. д.; како су акга изборна на више места цепана и друга грађена и како су акта изборна оти.мана, и т. д. (одобравање). Све је то, он, Рибарац, радио за своју већину, те да би се извукао од одговорности за дела незаконига, којима је он изводио свој план и која су пресгала значајном ноћи између 1 и 2 Априла. Одбрана његова може бити једино адвокатска одбранд, јер адвокати бране, најкривљег човека, за кога је сваки уверен, да је крив, бране га као да је прав и наЈношгенији човек, а правога опет човека престављају и наиадчју, као да је најгори зликовац. (ОмехЈ. То је њихов посао. За то су они нлаћени, — и по логици адвокатској Рибарчевој морало би овако бити и да нико нпје крив, а то је: да се десн један министар као он, па да намести кметове све регенте као што је он радио, — па регепти да сви истер џу председннке државног одбора, а ови пусте на гласање најгоре мангупе и мангуии бирачи, да изберу мангупе посланнке; и за ово није ннко крнв, и на Скупштини била би ве ћиаа, да се нико не оптужи и то је све опет законито и уставно, и ако би ко погинуо од поштених људи, онда су то крнвн каЦЈтани, а он, полиција и војска само бране устав и закон од иовреде, а народ нека носп ђаво, — дакле, као што видите, овде је чисга кривица кабинета Авакумовића, а носебице Рибарца да га ништа и нико оправдатп не може. (Одобравање). Прелазећи даље на оне пусте презпдијале, п на она новерлдва писма, да се њима прнкрију дела његова или да се црпкрију дела незаконнх чнновдика, ја ћу да напоменем ону шифровану деиешу, коју је оптужени минпстар послао Жпвану Живановићу, и којн је ту казао да сматра исиод достојанства дх на њу одговара. Тако ради сваки кривац, кад не нрпзнаје споју кривпцу. Но ја ћу вас упознати шта је то шифрована депеша п президијал. То је једна послуга за невољу, то је једно обиталиште, у коме сами државници и начелници нађу оне тајне, које су јако корисне, ако су наперене против убица и лопова, или против завера, које у збиљи ностоје ; то је још и оправдано, јер се посреством тим дође до споразума и до нојединих власти, те се спреми предобрана за злочина дела.а ако су у опчгге лица, која сс тпм служе без карактерна као што је овде код ових оптуженика случај, ондавидпте, браћо пгга излази. Излазе лажне кривице, нодвале најугледнијим грађанима, завере, убнства, жандарми и војска противу народа н Бог зна шта још и то све власт, на самој лажп протичу народа не заснује; па онда долази побуна, или завера противу круне нли Горачићи или тако штогод. Ја овде не би требао говоритн више о оптуженом, кад он већ и сам признаје да је крпв. Својим говором он је внше још пзнео, него шго смо ми знали. Он сам дошао је на оно, пгго је својим говором открио, дошао на оно, што је најстрашнпје у закону о чиновнпцима, он је пустпо оне нрезидијале и новерљпва писма, којпма је ову несрећу у народу пропзвео Он је сигурно и нрикрио многа дела своја, која се налазе п у шифрованим депешама, и у онпм поверљнвпм писмима, којнма се многим у траг ушло, а нарочито не помиње ону шифровану депешу, коју је послао Жичану Живановићу у Књажевцу, но за коју он каже: да сматра, да је пспод достојанства, да одговара на њу. Тако сви кривци не признају своја дела, као што п он ту чини. Алн као што напред рекох, то је п склониште чиновника, за своје пакосне намере, да спрече н заварају народ, да опадају народ код већих власти, да прикрију своја зла дела; да се бацају на свакога, кога мрзе, п да га онадну код виших властн. Алп најстрашније је оно, шго је оптужени минисгар шифрованом депешом наређивао Живану Живановићу: брате, ако не учиниш то и то, све је пронало! А то значи да је ухватио био раније број посланика,