Народна скупштина

34 САСТАНАК — 10 ЈУЛА

СТРАНА 325

тао на старој мери", алн он иде на емањење. Ја опет кажем, да кафа може без штете сносити ову трошарину. Станко Петровић — Предлог г. Димовића нема места. Мени се чини да има закона о трошарнвп и тај закон је по невољи, јер се њиме хоће да намире наше финансиске потребе. И ако ми сад почнемо да смањујемо на шећеру, кафе или другом чему, од чега мпнистар финансија хоће да попуни буџет, и да га доведе у равнотежу, онда ћемо погрешити. Ја мислим, да је кафа потреба једног сталежа у земљи, и кад једна кућа може да иотроши 10 кгр. кафе, може да плати и више трошарине а не 15 динара. Господа посланици из опозиције, заступају гледиште, да треба спротињу варошку овом приликом заштитити, да им треба олакшати, да до тога могу лакше доћи. Ми смо сви за то да се олакша иабавка потреба сиротињи, али кад су господа из опозиције, тако добра срца, што им не паде раније на ум, да не товаре толики терет на земљу, и да не растурају државно благо, те да се не дође сад до ове трошарине, нарочито кад су поједини говорниди ондашње онозиције тражили с правом п доказивали с фактима, да се могу на други начин, а без штете по народ, задужења чинити. Та су господа онда причала да ће у Србији да тече мед и млеко, а сад су се нашла побуђена да заступају народне потребе, и њихово благостање!! Мени се чини, да овде ништа друго није него то, да господа хоће да скииу ову тро шарину, те да буде што већи дефицит, како би имали права да нападају на скуиштинску већину и на министра финансија, како не уме да рукује са финансијама. Ја мислим дакле, да •греба да остане овако као што је и иредложено. Михајло Веселиновић — Ја сам хтео да упптам г. известиоца ирима ли оваку допуну да се у 3 тачци каже да кафа сирова, у зрну, пржеиа, туцана и у љусци од 100килограма плаћа 100 динара. Известилац —Г. Веселиновић учинио је једну прпмедбу, коју сам ја примио као умесну, али ја мислим, да овако како је он сад иредложио, њој нема места, нарочито код 3 тачке, него бп требало у нарочитој тачци да се нагласи, а не да се умеће кафа сирова, у љусци и т. д. Треба дакле један засебан одељак, који ће да искључи могућност увожења пржене или туцане кафе. Димитрије Маринковић — Ја не знам да ли је г. министар прпмио ову исправку, али ако је ово, може да направи забуну. Заиста овде се говори само за кафу спрову у зрну нли љусци, а не каже се шта ће битп са туцаном и лрженом кафом. и онда би могли да увозе са стране пржену или туцану каву, и не би плаћали трошарииу, кад то није иредвиђено у закону. Али, ако ви ударите трошарину и на такву каву, онда би могло да се деси, да се два пут наплаћује трошарина на каву, на каву у зрну сирову, при увозу и после на туцану каву. Менп се чини, да ово може да начини забуну, и хтео сам само да обратим иажњу Скуиштини на то. Иавестилац — Мени се чини да сам ја то п казао, да дође нарочити одељак у овом члану, који ће да спречи увоз такве каве, и да спречи изигравање самог закона. Дакле, мислио сам да треба да уђе један засебан одељак, који ће да иредвиди, да се не може увознти кава пржена п туцана, а никако да се дода ово што је г. Веселиновић тражио. Драгомир Рајовић — Овако, како је било заиста могао би да се деси случај да сваки оде у Земун, и да купи каву испржену, па да је донесе овамо и да не плати трошарину. То никако не треба да дозволимо. Али овако, како је господин иредложпо, излази друго једно зло. Излази да може један на исту кафу да плати два пут трошарииу, — на каву сирову једиом, и на каву пржену други пут. С тога ја држим да овавав накадемак као што се овде предлаже неће бити добар већ мислим да се овај члан врати у одбор, па да он донесе бољу редакцију према овим нашпм жељама, које смо овде изнели. Примедба је г. Веселиновића заиста умесна. Ја ћу с драге воље примити, да је то случајно изостало, премда не би било незгодно ири извршењу. Томе би се стало на иут и

не би се дозволило изигравање закона. Са свим би била умесна та примедба да уђе овде, а што се тиче бојазни господе, да се не би платила два пута трошарииа, то отпада тиме, што се у члану 8 каже, да артикли, који су илатилн један иут трошарину, не могу више плаћати. Ту дакле, има једно законско наређење, које стаје на иут томе, и с тога се не може претпоставити, да би се два иут наплатила трошарииа. Дакле, ако мислите, да не треба додавати, нити мењати : саму стопу, онда би довољно било по моме мишљењу, да се каже на кафу у опште од 100 кгр. Дакле, кафа у опште плаћа ту и ту трошарпну и онда би се то избегло. Међу тим онет морам да напоменем, да нема те опасности у овој речи. То уношење туцане кафе може да буде само у малим количинама, јер кафа изветри и услед тога је цена туцане кафе нижа, него што је цена кафе сирове. У осталом на туцану кафу ностоји и нарочита царинска дажбина од 200 дин. од 100 кила по општој тарифи. Димитрије Димовић — Ја ћу да кажем само неколико речи о мом нредлогу, који је истина потпомогнут, али је било и мишљења, против њега. Да бих задовољио то мишљење, а нарочито после разлога г. Милићевића, ја сад мењам мој предлог п предлажем, да место 50 буде 75 дин. од 100 килограма. Известилац — Г. министар усвајајући примедбу г. Веселиновића наиоменуо је, да би требало овде, да се узме „кафа у онште." И каже, да би се тим избегла бојазан и стало злоупотребама на пут. Али, господо, ја вас молим, да предвидите, да може да се деси случај, који може да буде гатетан а то је да се увози место сирове, нржена кафа. Пржена вафа је много лакша него сирова, те ће отуда бити мањи приход. С тога мислим, да треба да остане засебан одељак, који ће, да предвиди то, и да се не чине злоупотребе увозећи пржену кафу на место сирове. Станко Петровић — Мени ее чини, да је предлог г. известиоца врло уместан, да се унесе нарочити одељак овде за пржену и туцану кафу. И ја бих поред тога јога предложио да се на пржену и туцану кафу удари 200 дин. трошарине из разлога тог, што туцана кафа неће бити као што је кафа у зрнима, јер ту мећу којекакве друге ствари. С тог гледишта, да би се сузбило, да наш свет не пије такву кафу, ја предлажем, да се метне 200 дин. на 100 кгр. То је мој предлог, а ако има 10 иослаиика да ме потпомогну (не иотномажу га). Потпредседник — Оглашујем, да је претрес свргаен. Стављам најпре на гласаље ову тачку, по нредлогу г. Димовића: да се на кафу илати 75 дин. у место 100 дин. Ко је за нредлог г. Димовића нека седи, ко је иротив, нек устане. (ВеЛина устаје). — Већина је устала, према томе отпада предлог г. Димовића. Стављам на гласање ову тачку по предлогу, као што је г. известилац прочитао. Ко је за то, да се по предлогу прими, нек изволи седети ко је против нек устане? Драгомир Рајовић — Госиодо, о самом нитању, кад се стави иа гласање, ја имам дужиост, да кажем своју реч, кад држим, да нпје питање стављено као гато треба. Г. министар финансија, учинио је овде у Скупгатини промену редакције ове тачке. Он је казао, да пристаје на редакцију, да се каже: кафа у опште, а не да се издваја кафа сирова од пржене, и да не може бити злоупотреба. Ја сам добро разумео г. министра, а ако нисам, молим г. мннистра да ми објасни. Потпредседник — Јест, иетина, г. министар је тако казао, али г. известилац је приметио, да би то било незгодно, и да треба пржену кафу ставити у засебну тачку, да не бп било злоупотреба. Марко Петровић — То сам исто и ја хтео да приметим, да треба, да се сирова кафа одвоји од пржене, јер нржена кафа много је лакша од сирове. Министар Финансија Мих. Вујић — Ја сам казао, да ,је и са практичне стране све једно, ако се стави израз кафа у опгате. Г. известилац је иајавио, да би могло бити