Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

злоупотреба и кад се тако мислп, ја немам нигата против тога, да се у нарочиту тачку ставп нржена кафа. Међу тим опасностн пикавве нема, јер мпнималне су количине печене кафе, којо се увозе. Ну и ако се радн тога минималнога квангума налазн, да се ваља оспгурати, немам ништа протпв тога, да печена кафа дође у нарочнту тачку, п да се каже, да се на туцаној п прженој вафп наплаћује 100 — 200 дин. Потпредседник — Ја ћу ставнтн трећу тачку на гласање, као гато је г. известплац прочитао. Ео је за то, да се на 100 кгр. кафе у зрну или љусцп плаћа 100 дин. тај нека нзволн седети, а ко је противан нека уотане? (Сви седе). Објављујем, да је Скупштпиа усвојила, да се на кафу наплаћује 100 дин. Известилац — Сад, после ове треће тачке, погато је уевојен иредлог г. Веселиновића и г. Веселииовић треба да ноднесе редакцију о засебном одељку у смислу његовога предлога (Весе.шновић — није ми дата реч да говсрпм). Потпредседник — Ви сте три пута говорили. А гато ннсте ствар објаснили, то је вага посао. Известилац — Погато није донета редакцпја о том засебном одељку, ја мислим, да се та ствар уиути одбору, па ће одбор идуће седнице саставити засебну тачку, у смислу нредлога г. Веселиновпћа. Михајло Веселиновић — Кад сам ја мало ире иоднео нредлог код ове тачке, г. пзвесгалац је казао, да прима мој предлог, п за то није бнло више дебате код те тачке. Међу тим, некако се продужи говор о гој тачци, п г. известилац са свпм нротивно изјављује, да ие прима мој предлог. Потпредседник — Кад известилац тражи, да се та ствар врати у одбор, опда према иословнику то мора да буде; и одбор ће о томе предложити засебну тачку. Изволте чутн даље. Известилац — Пошто ће доћи после треће тачке, као додатак четврта тачка, то онда ова следећа тачка четврта биће пета тачка. (Прочита тачку 5 на чоколаде и заменице чоколаде 100 кгр. 50 дин.). Потпредседник — Прима ли Скунгатину прочитану тачку? (Прима). Известилац чита тач, 6 (заменпца кафе 100 килогр. 30 динара). Потпредседник — Примали Скупгатина прочитану тач.? (Прима). Известилац прочита тач. 7 (пиринач од 100 кгр. 20 дин.) Драгомир Рајовић — Ја држим, да је и пирииач једна сорта хране, која је врло потребна за сталеж варогаки; и држим, да се п код ове тачке чини она иста неправда, која је учињена и приликом решавања кафе и шећера томе живљу. Према томе, како човек живи; према томе шта је његово занимање, потребна му је и храна. Живаљ, који се бави животом седећим, који обавља послове седећп, као што су људп, који гаију; као гато су трговци, који у својим дућанима седе, као што су чиновници, којн по канцеларијама раде по цео дан; међу којима као што знате има много сиротиње, — храни се овом храном. Код вас постоји иредрасуда о томе сталежу. Ја, који сам живео у том истом сталежу, ја знам каква је мизерија тамо. Ја вам кажем, да ћете се огрешпти као Народни Посланици, који треба родитељскп да се бринете без разлике о свима сталежнма у земљп, огрешићете се, ако метнете јаку стопу на то вариво, које се са стране доноси; а нећете том истом стопом да оптеретите и вариво, које и остали свет троши, који се бави другим начином живота, где треба већих напора и снаге. Ја држим, кад је питање о жртвама Отаџбини, онда треба сви подједнако да је подносимо. Разумем, да треба на ииринач, као вариво са стране мало већу стопу ударити, него на друга варива; али наша варива оставити сва без разлике, па не ударити ни једну пару, а оволико много ударити на пиринач, ја држим, да би учинили неправду према томе сталежу. На послетку, чините, како хоћете, како чините нека вам тако буде, ви ћете видети од тога плодове.

Милан Ђурић — Поштовани предговорник г. Рајовић пзазвао ме је својим говором, да и ја код овога члана кажем неколико речи. Он рече, да мп као већина скупштинска нећемо да се обзпремо на сиротињски сталеж. Ја сам тврдо уверен, да се већина скупштпнска не руководи тиме, већипа скупгатинска руковођена је тиме, да се овај закон доноси за то, што као што нам г. мииистар финансиј;> рече: наша је земља у тегаким финансискпм прилпкама, а ми морамо да одговоримо обвезама на страни и да се намире државне потребе. Да тога пије, ја сам тврдо уверен, да се овај закоп не би ни доносно, п ко бп срећнији био него министар финанспја, алп кад стоје толике стотине милијуна, које треба странцима плаћати и кад нама за нагае потребе треба доста милијуна динара, онда ја се изненађујем говором г. Рајовића и држим, да он чинп тиме велику неправду Скуиштиаи — ако и нехотично. Није иирпнач гато и хлеб. Сви ви знате, да код нас родн иасуљ, а непобитан је факт, да је насуљ боља храна од ппринча И кад би се оитеретио трошарином пасуљ, ја бих усгао против тога, али овако, кад то нпје, ја мислим, да је г. Рајовић можда п нехотично својим говором учннио ненравду Народној Скупштини. Наше су тежње и да одговарамо обавезама нагаии и да не онтерећујемо нашу домаћу производњу, и да загатитимо свакога грађанина п да се брииемо, да сваки ноднесе терете према својој могућности и своме стаљу. Далеко је номисао од свакога и од Пародне Скупгатине, да чини неправде иојединнм сталежнма, а најмање спромаганом сталежу. То је, гато сам пмао да кажем. Потпредседник — Прегрес је свршен. Стављам на гласање тачку 6 члана 4. Ко је за то, да се усвојп прочитана тачка тај иека седи, а ко је нротпван, нека устане? (Сви седе). — Објављујем, да је усвојена тачка С. Известилац прочига тачку 7 члаиа 4. Потпредседник — Прима ли Скунштина нрочнтану тачку 7? (Прима). — Објављујем, да је примљена. Известилац прочита тачку 8 члана 4. Драгомир Рајовић — Ја држим, да је и та роба сувише преоптепећена. Немојте да заборавите да и ми пмамо рпбе, да се и код.нас риба хвата, кали и суши и да је на то много метуго. Међутпм нага иарод ову рибу много једе у зимње доба прпликом својих годпгањих празника, где се породице скуиљају. То је једаниут већ бпло и ви знате, да су људи наиустилп ту рпбу и да је држава иродавала у бесчење тако, да је отуда имала гатете и државна каса а и ти људи. Не може свакп да кали и суши рибу и да је меће у саламуру па да је једе; ннје то као пасуљ и кукуруз и други пропзводп. Тих људи има, који се баве и муче око тога и народ о благим данима куиује то п храни се; сматра то као боље јело и узима га оида, кад се скупи иородица да заједннчки измене мисли и да заједнички кору хлеба ноделе. Има извесних годова, када је адет да се узима риба а не месо н. ир. знам Свети Никола и други. Мени се чини, да је ово сувигае велика стоиа и да ће многи, који имају ту рибу даги то држави, на нека оиа ради с њом шта хоће; а у будуће нагаи људи неће нмати и ту врсту хране, која је бпла иотребна о годовима нрилпком њихових фамплијариих састанака, и то поглавпто баш онај сталеж нз кога сте махом ви. С тога ја нредлажем, да се на слану рибу ударн трошарина 5 дпнара, и молим 10 иосланика да нотпомогну овај мој предлог. (Не иотпомажу га). Потпредседник — Предлог г. Рајовића није потпомогнут н о њему не може бити говора. — Стављам па гласање тачку 8: Ко је за то, да се усвоји прочптана тачка, нека седи, а ко је противан нека устане ? (Сви седе). — Објављујем, да је усвојена тачка 8. Известилац прочпта тачку 9 члана 4. Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитану тачку 9? (Прима). — Објављујем, да је нримљена. Известилац прочита тачку 10 чл. 4. Потпредседник —■ Прима ли Скунгатииа прочитану тачку ? (Прима). — Објављујем, да је примљеиа. Известилац ирочпта тачку 11 чл. 4.