Народна скупштина

34 САСТАНАК — 10 ЈУЛА

СТРАНА 327

Драгомир Рајовић — Ако хоћете да будете доследни, вад сте метнули на саламу оволико, онда на сир треба још више да метете, јер то се само на лувсузним столовима једе. Димитрије Димовић — Ја усгајем, да иотиомогием нредлог г. Рајовића. (Чује се: он није цредложио колпко да се повисн трошарина на сир). Према његовом предлогу треба на сир да се удари трошарпна од 100 динара. Драгомир Рајовић. — Ја нредлажем, да се на ове сирове удари трошарина 100 динара. Милан Ђурић — Ми сви призпајемо, да је наша земља сточарска и да се код нас израђује врло леп сир, и с тога сам за то, да се на страни сир мете већа трошарина, те да се наш сир што више трошп и да добије што бољу цену. Димитрије Димовић — Г. Рајовић објаснио је како мисли и за то ја се придружујем његовом предлогу: да се трошарина на ове сирове повпси од 50 на 100 динара. И молим 10 посланика да ме потпомогну. (Потиомажу га). Андра Парађанин — Нризнајем да ови спрови спадају у деликатесе и да пх једу само велпка госнода, те би се зато могли оптерети и већом трошарином, али морамо ирпзнати и то: да се од тога сира мала количина уноси у нашу земљу и да од истога држава нема бог зна како велпког прихода, п зато; ако би се ударпла већа трошарнна на ово, онда би се више криумчарило и не бп се тпме ништа ностпгло. Известилац Н. Милетић — Разлози, који су пали овде код тачке 11 односно тога, да се ова трошарпна на сир од 50 дип. повиси на 100 динара, доиста су умесни и јаки. И ја немам нигата против предлога г. Димовића, који је нотпомогнут и пристајем да се ова трошарина на сир од 50 динара повпси на 100 динара. Потпредседник — Претрес је свршен. Известилац је прпстао да се код ове тачке 11 повиси стопа од 50 на 100 дпнара. Стављам на гласање: ко је за то, да се тачка 11 прими по предлогу г. Дпмовића, тај нека седи, а ко је противан нека устане V (Сви седе). — Објављујем да је усвојена тачка 11. Известилац прочита тачку 12 чл. 4. Потпредседник — Прима ли Скупнггина нрочитану тачку? — (Прима). Известилац прочита тачку 14 чл. 4. Драгомир Рајовић — Овде има да се нанрави једиа разлика. Коњак не мора да дође у исти ред у који долазе друга заслађена пића. Коњак није нигага друго, него ракија од вина. Ми печемо ракију од комине, али ако хоћете бољу ракију, то је ракија од вина. Та ракија од вина ваља да се пече и код нас. То је добра ствар и није луксузна. То је ствар врло потребна у врло многим нриликама. Она има и добру страну, кад се употреби у мањој количини за здравље, за то ја држим, да ово треба одвојити од оних осталнх, финих пића као што су шартрес и дрира, која су луксузне, пријатне ствари впше гркљана, и на која треба нише и да се плати. Али што се тиче коњака, рума, држим, да би требало да се издво.је од осталих и да се на њих метне далеко блажа стопа. Ако г. известилац прими моје разлоге, — п ако други ко год од господе мисли овако као и ја, онда ће добро бити а и желио бих, да ко год од г. г. пзнесе тај предлог, но што не би од мене бао нримљен ( Смех); ја сам само нзнео разлоге своје, а ви радите како хоћете! — Господо! кад се овде раде послови, онда гледајмо да ствар добро, урадпмо, а не гледаЈмо на то, ко је урадио, на личност која ради. Нека су нам дела добра, на ћемо доцније видети захвалност народа српског. Ако нам дела не буду добра онда бадава, што се смејете сад, имаћемо доцније времена и да плачемо. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то да се тачка 14 онако као што је известилац прочитао — прими, — нека седи, а ко је против нека устане? (Сви седе). — 06јављујем, да је тач. 14 усвојена. Изввстилац прочпта тачку 15.

Потпредеедник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се тач. 15 ирими, нека седи, а које иротив, нека устане? (Сви ееде). — Објављујем, да је усвојена тач. 15. Известилац — прочпта примедбу (ст. 66). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитану нримедбу ? (Прима). — Објављујем, да је тиме усвојен и цео члан 4. Известилац прочита чл. 5. Димитрије Маринковић — Молим господина миннстра фииансија, да ми изволи објаснити: какви се ту чпноввици мисле под овим изразом: државни органи. Ту се нросто каже државни органи, а то могу бити и телеграфисте и ноштарп, јер и то су државнн органи; добро би било, да се у њему каже, којн су то чиновници — органн, који ће га вршити. Ја држим, да би требало, да г. мннистар фннансија каже какве овде оргапе замишља? Министар Финансија М. Вујић — Нека ми не замери г. Марннвовнћ, кога ја веома поштујем, да кажем, да се чудим за пгго се на томе пнтању задржао. Кад се каже: „државни органи," каже се просго за то, што нема нарочитих органа за тај посао. Кад би ми имали нарочнтпх фннансиских органа, онда бп се то ставило, али пошто пх немаио, онда разуме се, морамо се задовољнти и са полициским органима, а ако Је немогуће и са њима, онда морамо д» се послужимо чак и са државним шумарима, ако би то ио невољи морало бити. Кад би смо могли имати за сваку струку нарочите органе, онда бп се казало у закону: вршпће ту и ту дужност такви органи, финансискн органи; али кад таквих пемамо, оида се разуме, да ову дужност може врпшти сваки државни орган; па за то се у том члану и каже: државни органи. Понављам, по невољи, може доћи сваки, па и државни шумар, јер у самој управп монопола дувана за суђење крнвица, до сад нису заведени нарочити фииансискп органи. Потпредседник — Прегрес је свршен — Стављам на гласање чл. 5. Ко је за то, да се прими нека седи, а ко је иротив, нека устане? (Сви седе) — Објављујем, да је чл. 5 примљен. Извеетилац нрочита чл. 6. Вукашин Петровић — Ја ћу бити слободан да поновим оно, што сам односно овог члана казао и при првом читању и да замолим, да се при крају овога члана додају и ове речн: „као и акције домаћих новчаних завода, којн стоје под надзором државним," т. ј. да последња цела тачка овог члаиа овако гласи : „могу као гаранција служнти државни и државом гарантовани папирн од вредности, као и акцпје домаћих новчаних завода, који стоје под државним надзором." Још при првом читању ја сам предлагао, да се прима ова редакција. У нас нма много акционарских и новчаних завода, којн су прпзнати као врло солидни, и који стоје под надзором државним, и имају своје штатуте, које одобрава министар народне привреде, и државна власт води надзор, т. ј. има право, да контролише те заводе- Много бп се олакшало самој трговини, кад бн се ова донуна усвојила. Ја држим, да би требало даги олакшице трговцима у овом погледу. На трговце све се товари, треба им дати и олакшице, где се може, без штеге по државне иитересе. Ништа се неће изгубити, ако се, што предлажем учини, а учиниће се велика олакшица трговини; држава пак неће батп ништа ризиковати. С тога бих молио известиоца и министра, да, ако је могуће , усвоје ово што цредлажем. Димитрије Маринковић — Ја бих имао да напоменем само односно редакције овог члана. У првом члапу говори се ц о трошаринп општинској. За што не би остало то, за закон о општинској трошаринп. Другу примедбу имам да учиним, против овог члана у томе : да је правилнпје, кад се ова реч „већп" замени са речју „дужи," јер, кад се хоће, да изрази простор времена, никад се не каже „ већи " или „ мањи " него се увек каже: „дужн" или краћи рок." И за то треба да гласц овако: „почек не може бити дужи од 6 месеци."