Народна скупштина

СТРАНА 394

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

продужујете та грешеља, па све и ако бисмо ми у истини и заслужили, да нам се таво каже. Што се тпче пореских књига, не знам у каквом су стању, али гато се тиче нереда у министарству фпнансија, допустите ми да вам прочитам оно што је мој друг Вукашин пропустио прочитати и да вам обратим пажњу на то: Рачун „Комерцијал Банке" у Пешти, Парт. Л 136, (у нзводу бр. 11). С овим заводом имала је рачунске односе Управа Државних Дугова, преко Браће Андрејсвића банкара, ради распродаје 3°| 0 лутријскпх обвезница. Пошто су обвезнице распродане и ова банка наплатила своју услугу, престала је и иеза с њом. Главна Благајница није ни с овом банком имала непосредне рачунске односе, већ преко Управе Држ. Дугова. И кад је с њом пречистпла рачуне и ништа јој не дугује, онда још мање може гато год дуговатн Главна Благајница из 1890 год. С тога имају отпастн 444.000 дин. А међу тим у њигама Главне благајне у нитању је сума од 444.000 дин.! Г. министар финансија допустиће, да се ово не може назвати ред у државним књигама главне држав. благајне. Имам, господо, више листа да вам ирочитам о овакпм стварима, али ја ћу само нешто да извадпм: „Зајмовп чињени на страни, као у опште и сви други државни зајмовп, употребљени су на исплату аиујитета или других каквих подужица или потреба. Јасно је, дакле. да је и овај новац, примљен од зајмова, одмах и употребљеи на ностојеће потребе, па и обрачунат. Ну кад је распоређен на дотичне рачуне и расходован, требао је уједно бпти скинут са овога рачуна Управе Државних Дугова. А да је доиста сав овај новац утрошен, дакле, буџетскп расходован, доказ је то, што се у најновије време Управа Државних Дугова, односно Главна Благајница, привремено задужила са 8000.000 дин. Берлинском Трговачком Другатву, ради исплате анујитета за 1890 и 1891 годину, па та је сума буџетски распоређена и расходована. Према томе ово потраживање Главне Благајнице од Управе Државних Дугова у самој ствари не може постојатп данас. Ваља дакле, одбити 10,326.780 дин. и 74 паре. Па и то није све. Чујте још: Рачун друштва за грађење и екснлоатацију срп. држ. жељезнице, Парт. Л. 134, (у изводу бр. 4). По овоме рачуну Главна Благајница потражује од именованога друштва 123.589.86 дин., а то је данас по све петачно. То другатво нема впше никакве рачунске односе са српском државом, па дакле нп са њеном Главном Благајницом. Оно и не постоји, од кад је железница у српским рукама. Држава га је у свему измирила, кад је с њиме раскр стила. Оно нпје могло остати нама ништа дужно, тим мање, гато Главна Благајиица није стајала с њиме у непосредној вези, већ су то рачунски односи с Управом Државних Дугова. Па зато има, да се одбије 123.589 дин и 86 ::ара. То је извештај првог књиговође главне државне благајне, г. Светозара МарковиЛа, за кога знам да није напредњак. И он закључује овај извештај овако: „према томе ово потражпвање главне благајнице од управс државних дугова у самој ствари не може постојати данас. Ваља, дакле, одбити дин. 10.326.790-74." Госиодо, жалосно је да је морао доћи девети Август. па да се, тек из паргијских обзира, саставп комисија п да она поизналази ове неуредности између главне државне благајне и управе државних дугова. То се не може узеги као добра страна наших фпнансија. Господо, има још п три четпри или пет страна таквих ствари у овим извештају п све те ствари кад би се узеле у обзир, опда би се морало признаги, да не треба да будемо тако тесногруди, него треба да нрпзнамо да заиста пма нешто

„натрулог у државн Данској." Мало ту помаже да ли су то траговп радње радикалне или напредњачке. Те трагове ваља заравњавати. Али оваком радњом онн се само дубље утискују. И ми напредњаци кад говорпмо ово, што смо овом приликом рекли, чинимо то само за то, да скренемо пажњу Народном Представнигатву на потребу, да се у место партискога иретеривања, приступи озбиљно оним мерама, које ће једанпут загиснути оне изворе, пз којих су досад потицали нови дефицити, нови зајмови и нови порези. М. Вујић — Господо, бићу веома кратак, јер је већ и сувпгае касно да се о овоме предмегу дуже говорп. Пре свега, поштовани посланик, г. Милутин Гарашанин казао је и изнео своје разлоге, како не треба чинити пребацивања. Ја пх први чинио нисам, јер одиста има мана, које се непрекндно још провлаче у управи државној, има нечега трулог, али се све прилике наслеђене владавине не могу једним махом пзлечитп. Ја сам мало пре говорио о формалним рачунским грегакама; те су грешке чпњене у самом вођењу рачуна између унраве државних дугова и главне државне благајне, а то просто за то, што уирава државних дугова има са свнм одвојено дуцло књиговодство, а главна благајна просто и то оно старо наслеђено просто књиговодство, које се још не може у брзо мењати,јер да се оно измени, ваља изменити целокупно вођење књпга и рачуна од кмета па до Главне Контроле. Треба да се нреустроји цела државна админпстрацпја, па да се и у главној државној благајни може увесги ново боље књиговодство, ваља да сви па и најмањи рачунчићи државнн могу ући у оквнр целокупних централних рачуна главне државне благајие. Но главна државна благајна има као што рекох, просто старо књиговодство. Ви знате да има земаља, које имају просто и земаља, које пмају дупло књиговодство и да ту онда не може битп овакве незгоде као гато је код нас, који имамо у свима грапама нагаег државно.' живота просто књнговодство а у дуговима државним дупло. Ми по себи већ морамо имати дупло књиговодство у унрави држ. дугова због сампх иоверплаца напшх, којп тако исто дупло књиговодство воде. Ми ћемо међу тим морати још за неко време у нашој државној благајни да водимо старинско просто књиговодство, онако како се затекло. Ја поричем сваку могућност да се може ова измена рачуна извести за кратко време, може се донети закон у Скупгатини о томе, али га је веома тешко извршити и вечито ће се правити грегаке, а то с тога, што је књиговодство старо једнострано и цросто у целој управи државној, а само је у управи државних дугова дупло књиговодство. Ето, отуда долазе те ситне чисто формалне грешке у односима између управе дугова и благајне. о којима г. Гарашанин са толико непотребног патоса говори. Комиспја је учинпла све исправке и то врло лако а увек је и сваком је лако учинити те исправке и ту нема никакве неуредностп. Ја ћу напоменути јога ово. Ја сам покушавао да још местимице уведем компликованије књиговодство, ааи сам напшао на сметње, јер онда и Главна Контрола требало бн да је уређепа и снабдевена тако, да и она може да рачуне но дуплом књиговодству испитује, али она ће и сама нрнзнати да тога без основног иреустројства и Државне Управе и Контроле не може да буде. Господо, да бн се ово, што се овде желп, могло учинити за то треба имати вичан цео персонал стручних књиговођа, који су вични дуплом књиговодству, на и сам посао Главне Контроле био би немогућ без нових књиговођа. Требало би да се учини нреустројство књиговодства у целој земљи и ја би желео и као министар финансија и као Србин, да се што нре прппреми све што треба, да се ова реорганнзација изврши. Па не само нреустројство књпговодства него и преустројство целе централне унраве, преустројство, свпх надлештава државних. А то нпје лако учинити. Изатоовакве грешке, које се сада још чине, нећу ни да браним ни да нападам, него ћу да констатујем овде то, да је немогуће без великих и основних рефорама ово преустројство пзвршити. Ту треба да се учине нрииреме, али опет не може се све о час извршити. Влада ће са своје стране снремати све, да се ова реорганизација по могућству што скорије изведе.