Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТШ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУНШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПДАТУ ПРИМА СР1ТСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШГАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СГРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШГАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМ1?0 ПЕТРОВИТ\

БРОЈ50

ПЕТАК 30 ЈУ1А 1893

1X1

38 САСТАНАЈ^ 23 ј у л а 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОГПРЕДСЕДНИК, Дим. Катиб СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац (НАСТАВАк) (0 прцвр. прирезу). Милутин Гарашанин — Господо, нпмало нисам имао намеру да улазим у претрес ове стварп, али почем се ово питање скреиуло на другу страну, на питање у којима сам ја, носредно или непосредно, занитересован као члан ондашње владе, пли као бивнш иредседник владе, која се данас нрекорева, па како је такав прекор нашао одзива п код самог г. министра финансије; то сматрам за дужност, да устанем и да кажем неколико речи у објашњење нрекора, којп су пали како са овог места овамо, тако и са оног места тамо. Господо, ја нећу да доказујем, да ли је наиредњачка владачина била владавина реда и рада, нећу да доказујем нп да је ово владавпна нереда и нерада, али ја констатујем један факт, а тај ,је да у Србији пма и нереда и нерада, и констатујем без обзпра на то, где га има. Констатујем за то, што тај факт не да нам да к себп дођемо и право стање п истину угледамо. Нама је казао г. миннстар финансија мало пре, да се некн научнпк Густав Раш, некад изјаснио пред светом како Србија нема дугова а има напретка на кулгурном иољу, има добрпх путова, мостова, болнпца и т. д. Ја не знам да ли је тај госиодип /Кив још п данас; алп, чини ми се, кад би он дапас жнвсо, да би променио своје мњење о Србији и да би казао да мп нмамо врло много дугова, али да више немамо ни путова ни ћунрија, ни у опште онога пгго један народ уздиже на културном пољу. Знам и ја ; госнодо, да су жељезнице одузете од странаиа: то сам у једној раипјој прилици напоменуо. Те је жел>езнице одузела владавина, која је после нас дошла и добро је урадила. То што сам пре казао, то кажем и даиас. Али та је влада одузела железнице баш по оном уговору, који смо мп направили, по оном уговору, на који се викало и коме би рок сад кроз 2—3 године протекао и без радикала и без нанредњака. Кад каже г. мпнистар или неко други да смо ми требали датн времена, да се боље нроштудира питање о железници, ннтам ја, шта бисмо добилп да смо то учинили? Кад узмемо у рачун, да су иосле тог зајма направ-

љене две железнице од светског значаја и да Је поред њих направљено још две железнице локалног значаја, и кад затпм упоретдте са овим, даје доцније за прављење још једне мале железнице Сењске најпре било прорачунато 6 до 700000 дин. и да данас због тога стоји предлог министров пред скупштимом да се накнадно одобрп зајам за још 900.000 дин. чини ми се, јасноједа би онда сва наша штудирања остала бескорисна, бесплодна. А не знам ни да ли би онда имали вчше искуства ири прављењу мостова и туиела, него што смо имали прошле године при прављењу љубичевског моста, који ено и данас лежи срушен и у Морави изручен. Каже се, да онда није било пореских књига. Ја сам имао срећу у моме животу да будем кмет и то кмет у селу и знам, да сам ја имао уредних пореских књига, а кад се каже, да је било кметова, који их нису имали — таквих кметова има и данас. И данас је неред у управи нореској, а ако га је онда и било, опет је онда боље наплаћивана пореза, него данас, и то не зато што је наплаћивана на више ектара, него што је у ствари било — из полигичких рачупа, као што један мало час рече. Не, ја то одбпјам од ондашње владе; њој је било стало до тога да нигага не остане неоптерећено, а влада није наређивала да се ма коме порезује порез нрема партијским иитересима. Али, госнодо, ако је онда тога нереда и бпло, пма га и данас. Ја ћу самог себе да изнесем за нример. Ја плаћам порезе на земљу много више него што у ствари имам земље. Нарезаио ми је више хектара, него што је у стварп. Нисам се за ово жалио и то је и данас тако. Још ћу један иример да узмем, где сам се жалио. Ја сам некад издавао један лист. Између осталих облика пореза ударена ми је ио закону пореза п на нриход од пздавања тога листа и ја сам онда то и плаћао. Али доцније, тај лист је престао, па п ако је с тим престала по закону и дужност да се плаћа на њега пореза, ипак од мене се још н даиас тражи на то пореза. Ја сам се пре две године жалио због тога, па још одговора нема. Те неуредности, дакле, има и данас, а то је доказ, да нема довољно ни реда ни рада у нашој адмпнистрацији. Господо, мени се чини да, у место овога претеривања, у место овога што тражимо, шта ћемо један другом да набацимо као кривицу, у место овога што ћете ви доказатп како сте вп наследили дугове од нанредњака, а мп напредњаци доказати како смо их наследили од либерала, у место свега тога, мени се чини, да је много чистпје и паметније да погледамо ствари у очи онаквој, каква је, и да зло исправимо, ма где оно било. Рецимо да је истина оно што је г. министар фпнансија рекао, да је она владавипа, која је пре њих била, била владавина нереда и нерада. А је ли то, госнодо, разлог да то и данас буде? Могли смо ми напреди.ацп тешко пред Богом згрешити, али то није никакво онравдање за вас, да