Наша књижевност

пИРИР

РНУУУрНУ

| М

За слободу Јулијске крајине. — На иницијативу Удружења књижевника у Београду, 10 овог месеца одржан је на Коларчевом универзитету протестни митинг културних радника против терора цивилне полиције у Јулијској Крајини над словенским и италијанским антифашистичким борцима и становништвом. Митинг се претворио у величанствену манифестацију нашег народа за слободу Јулијске Крајине. Говорили су књижевник Вељко Петровић, д-р Александар Белић, претседник Српске академије наука, вајар Сретен Стојановић, композитор Петар Коњовић, књижевник и директор драме Народног позоришта Велибор Глигорић, и Душан Перовић, директор гимназије и претседник Синдиката просветних радника. Митинг је о-

_творио књижевник Јован Поповић,

У великој, сали Коларчевог народног универзитета, препуној Културних радника, грађана и омладине, говорници У својим исцрпним говорима документовано су подвукли све везе које спајају наше народе са славенским И италијанским антифашистичким становништвом Јулијске Крајине, удео који је допринела Црвена армија и наша Народноослободилачка војска ·У борби против међународног фашизма — заклетог непријатеља културе и напретка човечанства и беспримеран терор фашистичких банди коме је изложено становништво Јулијске Крајине. Књижевник Вељко Петровић, између осталог, изјавио је; :

„Обавеза, да данас изађу из својих радних кабинета књижевници, научници и уметници, тим је већа што њих називају народном савешћу. Прошло је време професионалних политиканата и капиџика, који су били загадили јавни живот старе Југославије па и тиме отстранили били честите људе из полиико + 7

Нико данас не сме остати равнодушан према ономе што се дешава на нашим западним границама. То што се

„тамо догађа чини се невероватно, је-

динствено и у историји која је пуна недоследности и незахвалности, Већ то

БЕЛЕШКЕ ~

да се доводи у питање и наша вековна етнографска граница, да се спречава слободно опредељивање нашим народима, да се, после заједничке победе над фашизмом, дозвољава да исте хорде гоне и убијају синове најборбенијег савезника, већ само то чини се фантастично и апсурдно“.

Д-р Александар Белић, поред захвалности коју изражава братском руском народу и осталим народима Совјетског Савеза за ослобођење словенских народа, истакао је следеће;

„Никада покољи наших грађана нису вршени тако безразложно и тако цинички као тамо где је по нашој земљи прелазила талијанска нога; никада се цели народи нису заваравали лажним и гнусним плановима него талијански народ талијанским империјализмом који је хтео на злочину, на уништавању мирног становништва наше крви и нашег језика да заснује своју империју надуване величине, а уствари саграђену на победама које је бес Хитлерових хорди имао да задобије над словенским народима.

Наш народ, као што је умео да се ненадмашно бори за слободу и правду за себе, умеће у будућности да их чува од сваког насртаја и да свима народима помогне да оне завладају светом“.

Вајар Сретен Стојановић, поред осталог, рекао је: .

»Ми желимо мир и изградњу. И баш зато никаква кампања реакционарне штампе неће нас одвратити од нашег тражења да се народу који је сам извојевао слободу пружи пуно право да изрази своју вољу. Место да смо до данас добили накнаду за попаљени и

опљачкани Универзитет, попаљену На-_

родну библиотеку и Уметничку академију, место да се састајемо овако да бисмо поразговарали о изградњи и увећавању ових наших уништених културних институција ми се, ево, састадосмо да се још увек боримо против остатака фашизма“.

Петар Коњовић, композитор, изјављује :