Наша књижевност

Салтиков-Шчедрин | 521

Власти су разуме се биле на страни кулака, свакојако помажући „гаравка“. Чак се и случајно погодна ситуација За сиромахе сматрала као и штрајк. Сетимо се диалога између Осипа Ивановића Дерунова и његовог синчића. Овај доставља оцу како је давао на пијаци се-

_ Љацима „праву цену“, по 60 копејака за пуд (пијачне цене су биле у то време 78—91 копејка) и како су сељаци одбили његову понуду. Дерунов отац се љути;

„Ипак је то, братац, за наша места новост! Кажи, молим те, да су штрајковали! А за штрајк данас, знаш већ шта! Зашто ниси пришапнуо управнику среске полиције2“

У шта су полагали своје наде народњаци кад су сањали о општој једнакости на селуг Погледајмо како претреса Шчедрин означено питање у скици: „Домаћин сељак“. „Новци су рак-рана сељачког живота — пише Шчедрин. Од сељака се траже безбројна плаћања порезе, дажбине. Сељак-домаћин употребљава сва лукавства да некако проживи.“ Тежак рад, недохрањеност, експлоатација домаћих —- све иде на плаћање бесконачних дажбина у корист спахиско-капиталистичких готована. Кобна је судбина сељака средњег стања: или да га упронасти готован — сусед, или да сам постане сељачки газда — готован па да упропашћује суседе — таква је неодољива логика капиталистичког система. По самој суштини робно-капиталистичког газдинства, сељак средњег стања нема никакве гаранције за очување свога економског за 5 адио. Салтиков то разуме и мора да призна да се, чим се преброди стање гладног битисања, одмах долази „у такав положај од кога до готованства — само је један корак“. Салтиков је ипак у недоумици и жури се да потврди „да домаћин-сељак није по природи крвопија“,

По којој то природи2 питамо ми. Да није општинској» Сам Салтиков се слаже у томе: „Општина не само не штити сељака у селу од спољних и унутрашњих нереда, него му везује руке и ноге.., Било је време кад су се надали да ће општина обезбедити бар комад хлеба сиромашном човеку, али су сад те наде развејане...“

У наведеном исказу налази се значајно објашњење, Суштина је у томе што се Шчедрин и раније изјашњавао да пролетаријата има у Русији: резерве његове је писац налазио у робовском сељаштву. Из истих слојева, по Шчедрину води порекло и кулаштво. Генеологију грабљиваца изучава Шчедрин пажљиво и открива их међу бившом домаћом послугом, мештанимиа и другим, али врло ретко међу кметовима који раде на земљи. Дерунов је мештанин; Пантелеј Јегоров — бивши келнер; Разувајев и Иван Фомић и Осмушкин и Груздев — сви су они домаће слуге итд. Ипак је живот уверио писца да се не могу никако мимоићи готовани међу „добронамерним сељацима“. Спасилачка вера у општину увенула је: „(Сељачка реформа) дала је сеоском људству општину, али општину своје врсте, чији је садржај

У ава за 6

ја

аб