Наша књижевност

МР ДУ и МИ Ра Р

И БИМ

при

522 | Наша књижевност _

био у узајамном јемству... које би олакшавало тачно плаћање пореза и вршења обавеза. Ни у каквом другом смислу та нова општина није пружала ни осигурања нити претстављала јемство.“

Дакле, „општина“ не обезбеђује ни од пролетаријата, ни од увреда које долазе споља („Разноврсна писма“), а увреде споља крхале су стари сељачки свет и заједно с њим и народњачке каноне. И овде се Салтиков зауставља пред својим вољеним „сељаком домаћином у кобном размишљању: „Да, то је заиста био честит и разуман сељак, он је свој циљ достигао: довео је своју кућу до благостања. „Али се пита: с које стране човек треба прићи томе сељаку2 На који га начин уверити да не живи човек једино хлеба ради2“

Мисао изложена у овом параграфу, казана је шифром. Међутим у њој је — бездан сумње. Ево шта о наведеном одломку говори М. Ољмински: „..Та ми је прича Шчедринова дала повода (и не само мени) 80-тих година да много размислим као патриота. Шчедрин је, на крају крајева, тако и поставио питање: Ево честитог, вредног сељака који није кулак; али с које стране му се може прићи ради револуционарне пропаганде.“ Испало је да се не може ни с које

Међутим процес побуржоављења текао је код нас после реформе 1861 године довољно брзим током. Грађење железничких пруга вукло је Русију у сферу интензивне међународне робне размене. Берзе, банке, сложене новчане шпекулације, трговина хартијама од вредности, банкротства и богаћења — све је то постало код нас обична појава. Тај прелом уплашио је једне, обогатио друге, уништио треће, а ти трећи су биле народне масе.

– = м=Жалости, жалости! Смели грабљивац Угурао се у масу, —

тако закључује Њекрасов у чувеној песми „Савременици“.

Ето баш тај „Смели грабљивац“ је предмет сатиричне пажње Салтиковљеве. Разувајевима, Калупајевима, Деруновима, Осмушкинима, Груздевим нема броја! „По свој великој Русији се разноси поклич. гаравко иде! Иде, а на то питање: шта је истина» чврсто и непоколебљиво одговара: „Точимо у радњи и за кућу.“ Ево тог класичног типа, чувеног, за увек овековеченог Дерунова који се подиже брзо богаћењем на спекулацијама, обмањивањем, пљачком. Већ је догурао и до Петрограда, постао нека врста стручњака на железници, грамзљивца великог стила. Најзад је ставио цилиндер. „Сад је Дерунов __ ослонац и стуб. Ауторитете цени, сопственост штити, о породици има одређено мишљење. Он се много и безбројно жртвује и добија медаље. На њему почива мноштво благослова Синода, у његовој кући отседа за време ревизије губернатор...“ При ближем познанству, открива се да цео круг куне грабљивца: сељаке је опљачкао, једино

1) М. Ољмински, „Чланци о Шчедрину“, ГИЗ 1980, стр. 50.