Наша књижевност

___ Салтиков-Шчедри

_ поштује своју својину, а у погледу државе првенствено се интересује интендантским набавкама; он — живи са снахом; жртвује се само тада и тамо где му је и кад му је то уносно; с медом на устима и разбојничком савешћу, — он никога и ништа не цени. Потказивач је, човек пун мржње, шпекулант, тврдица, грабљивац. И природно: пре свега је он — чувар. Без колебања потказује он „кандаурског господина“, а сва кривица тога рушиоца је у томе што живи „усамљено“ и „чита књиге“, чак се ни с ким не дружи, што ни уколико. не збуњује Дерунова: „А можда он потајно шири револуцију2“

Салтиков се непрестано враћа процесу богаћења под условима капитализма, који се нагло развија. Ево кратке историје претварања Јегорке Груздева у буржуја. „Можда ће од њега постати господин Груздев, а можда ће допасти затвора. Наравно, лакше је“ постати господин Груздев, али с друге стране — и у Сибиру људи живе...“ Груздев, Разувајев, Калупајев — су друштвени стубови. Они продају „патри воду“, тргују савешћу, поштују власт и зато су они руштва. Ту је социологију усвојио чак и оближњи месни „када су били стубови спахије, а сада су стубови — крчмачедрин повлачи паралелу са западом и налази да се наш буркује од западно-европске буржоазије, да наш Разувајев никако онај буржуј, који је успео нечувеним трудом и озбиљним изучавањем професије (мада не и без крвопијења) да створи себи положај“. Шчедрин се вара — „озбиљно изучавање професије“ и тамо је играло другостепену улогу, а главни фактор богаћења и на западу било је крвопијење. Ма да се не може спорити ни то да је руска буржоазија у доба Шчедриново била много безобзирнија него

ЗРИ рИ

западно-европска и кобна формула „он ће добити“ — била је за дуго деценија до саме октобарске револуције основни програм сељачке политике. | ~

У шчедринском „Уставу о увиђавности градоначелниковој“, трећи параграф гласи: „Сваки градоначелник кад му дође неко од становника нека га саслуша, који пак не саслушавши почне да виче, или почне и да бије — и онај ће на њега моћи да виче и да га бије“... Осми параграф гласи: „Кажњавати, уништити или неким другим начином упропашћавати житеље мора се обазриво.. „Ето баш тај

житељ, кога узалуд бију и кога треба кажњавати, рушити уништити, али обазриво, — ето тај је мета за нападе сатиричара 70-тих, а нарочито 80-тих година. Сатиричар исмејава становника, уплашеног либерала, брбљивца, ћутљиву рибу и друге. Приказује нам „страшног“ либерала Парначова, чији се цео либерализам своди на то што поучава сељаке да тачно плаћају дажбине и царске дужне порезе — „пошто је плаћање на време први доказ да је човек сазрео за слободу.“ __У скицама „Културни људи“ наводи се либерал коме се „нешто про' хтело“: не знам да ли Устав, да ли јесетрина с хреном, да ли кога да огули,.,“ Постоји и друга фела становника која води скроз веге-