Наша књижевност

— Дивне су и рукавице, кад су изношене! — уздахне други генерал. | ;

Наједаред оба се погледају: у очима им је светлео злослути пламен, зуби су им цвокотали, из груди излетало тупо рикање. Почну полако пузити један другом и једног тренутка оба се острве. Полете праменсви косе, разлегне се писка и кукање; генерал — учитељ калиграфије, одгризе орден свога друга и одмах га прогута. Проливена крв као да их уразуми.

— Нека нас часни крст спасе! — рекну обојица у исти мах, иначе ћемо тако појести један другога.

— А како смо се нашли овде2 Који је то злочинац који нам је све ово приредио

= Треба, ваша узвишености, да се каквим било разговором позабавимо, иначе ће доћи до убиства! — рекне први пенерал.

— Почните! — одговори други генерал.

— Па ето, на пример, шта мислите, зашто се сунце прво рађа, а после залази, а не обратног

— Чудан сте ви човек, ваша узвишености! Па зар и ви прво не устајете, идете у Министарство, тамо пишете а после легнете да спавате 2

— А што се, опет, не може дозволити оваква промена: прво легнем да спавам, сањам разне снове, а после устајем2

— Хм!:'Да.. А ја, признајем, кад сам радио у Министарству, увек сам овако мислио: сад је јутро, после дан, а затим ће се донети вечера — и спавању је време!

Али је сећање на вечеру бацило обојицу у тугу и прекинуло разговор у самом почетку.

— Слушао сам од неког доктора да се може човек дуго хранити својим сопственим соковима — почне први генерал.

— Како тог

— Па ето тако. Властити сокови као да стварају друге сокове, ови опет исто тако стварају сокове, и тако даље, док, најзад, сокови не нестану ..-.

=— А онда штаг 5

== Онда се мора узети нека храна.

= Пих!

Једном речи, ма о чему да су разговарали генерали, разговор се завршавао сећањем на јело, а то је још више појачало апетит. Сложе се: да престану са разговором и сете се нађеног броја „Московских новина“, жудно га почну читати.

„Јуче, — читао је узбуђеним гласом први генерал, — код цењеног начелника наше старе престонице био је званични ручак. Сто је био постављен за сто лица са изванредном раскоши. Као да су дарови из свију крајева заказали састанак за тај дивни празник. Ту се нашла