Наша књижевност

| и ПИО ШЊЕ Слом А . · ШПАНИЈА. |

— О пастиру, сине, виде ли с планине | Јутрос војску која иде из даљине2

Сан се каза мајци: војска иде, иде.

Очи мајке ноћу кроз сан боље виде.

Заставе вијоре. Ветар их додирне. У сну и планине постају прозирне. 5,

| Куће губе облик, губе крутост, међе, · када се сан спусти на мајчине веђе.

Мајке сваком дану загледају лице кад су ноћи ноћи, а дани тамнице.

Оне сваком дану родословље памте, р- ; · када срца горе, а ломаче пламте,

У њих ноћу недра као ватре горе,

КЕ. – кад су ноћи ноћи, а дан нема зоре. | , 2 У ЖЕ = +

Ј о | __ Кроз бдења из топлих мајчиних недара Слутња кб цвет никне. Слутња њих не вара.

ћ : | ЕМ ___О пастиру, дете, иди у равнице ј : и дочекај први прве претходнице. | | ЊЕ На У беспућа наша путање покажи | = |

| | с - и тугу и радост материну кажи...