Наша књижевност

Наша је сенка с наших дрвореда, |

наша је свака наша башта, свака ограда бршљаном испреплетена,

наша је свака ливада зелена,

наше су наше птице, птичји пој.

Наши су сви наши извори, наше воде, наши су наши пропланци, наше долине, свака врлет, увала, прокоп,

наш је сваки наш рудник, угљенокоп,

наша је рујна лоза наших винограда, наша су пристаништа, наше тихе луке, наш труд, наше муке, наш зној.

Наша су наша језера, огледала што блистају, наше су наше шуме, наше горе

у пролеће кад листају

и пред прве дане зиме,

када лишће пада.

И још: наш је сваки наш камен, наше је наше море, наше су осеке и плиме,

наше је наше небо, наше зоре. наша свитања кад се разгоре, кад се разбукте као пламен.

Све је наше: ~

наше је и родно жито са наших њива што се лелуја и златом прелива

у поносна летња јутра.

Оно је хлеб наш, за нас, наш хлеб насушни данас и сутра.

ПИ ОВО ЛРИНУЕ

Улице, широка речна корита покретна, треперљива, жива, таласају се као стабљике зрелог жита с наших њива. 4