Наша књижевност

је =:

Репортажа писана с омчом о врату 553

— Не познајем.

— Буди разуман, човече!

— Не познајем.

— Јуло, излишно је — каже Ањичка, а само сасвим незнатан по-

крет прстију који стежу марамицу издаје њено узбуђење — непотребно је. Доказано је. — Кор

— Ћутите! зауставља неко њен одговор и грубо је одгурује када се к мени нагиње и пружа ми руку.

Ањичко!

Не чујем даља питања. А само из даљине, безболно, само као кад бих то гледао, осећам како ме два СС носе натраг у ћелију, како сурово нишу носила и са смехом питају зар не бих више -волео да се љуљам о врату. ј

Четвртак.

Почињем да схватам. Један од мојих другова — затвореника, тај млађи, зове се Карел, другоме, старијем говори „оче“. Причају ми нешто о себи, али ми се то у глави меша, ту је нека шахта, а деца седе у клупама, чујем звона, ваљда негде гори, па као к мени долазе сваког дана лекар и СС болничар, а моје стање није тако рђаво, биће, као, од мене опет ђетић. То каже „отац“ и каже то тако озбиљно, 2 Карлик тако ватрено потврђује, да и у овом свом положају осећам како би хтели да кажу чисту лаж. Добри другари! Жао ми је што не могу да им верујем.

По подне.

Врата на ћелији се отварају и тихо, на врховима прстију, утрчава пас. Зауставља се крај моје главе и опет ме испитивачки разгледа. И опет два пара високих чизама. Сад већ знам: једна пар припада сопственику пса, управнику панкрачког казненог завода, а други шефу антикомунистичког одељења Гестапоа, који је претседавао на моме ноћном саслушању — затим цивилне панталоне. Прелазим по њима погледом нагоре — да, познајем, то је онај дугачки, мршави комесар који је извршио препад. Седа на столицу и почиње саслушање.

— Изгубио си игру, спаси бар себе. Говори!

Нуди цигарету. Нећу. Не бих могао“ да је поднесем.

— Колико си дуго становао код Баксових>

Код Баксових! Још и то! Ко им је рекаог

·. = Но, видиш, знамо све. Говори!

Кад знате све, зашто бих говорио Нисам узалуд проживео свој живот — па нећу да покварим свој крај.

Саслушање траје читав сат. Не дере се, стрпљиво понавља питања, а када не добије одговор, поставља друго, треће, десето.

— Зар не схваташг Свршено је, све сте изгубили.

— Само сам ја изгубио.