Наша књижевност
ПИ У
а ој аајао 5а
Репортажа писана с омчом о врату 557
изгледала прижељкивана посластица, у та најгора времена, правилно два пута недељно, четвртком и недељом, истресли би ти у чинију „хаусарбајтери“ кашику кромпира и полили кашичицом гулаш чорбе с неколико комадића меса. Чудо како је то било укусно, да, чак и више него укусно; било је то опипљиво потсећање на људски живот, нешто цивилно, нешто нормално у строгој ненормалности гестаповског затвора, нешто о чему се говорило слатко и с уживањем — ах, ко би могао да схвати какву високу вредност може достићи кашичица доброг соса, зачињеног страхотом сталног умирања!
Прошла су два месеца и ја сам већ добро разумео Карликово чу- ђење. Ни гулаш нисам хтео! Ништа га није могло тако јасно уверити у моју блиску смрт као баш ово. !
Идуће воћи, у два сата, пробудили су Карлика. За пет минута имао је да буде спреман за транспорт, као да је требало само на часак да отрчи, као да није имао пред собом пут можда чак на сам крај живота, у нови затвор, у концентрациони логор, на губилиште, ко зна куда. Клекао је на моју сламарицу, загрлио ми главу и пољубио с ходника је одјекнула осорна вика униформисаног слуге као знак да на Панкрацу осећањима нема места — Карлик је истрчао на врата, брава шкљоцнула... ... и остали смо у ћелији само двојица.
Хоћемо ли се још некада видети, момче» А када ће доћи нов растанакр Ко ће од нас двојице преосталих поћи пре И куда» И ко ће га позватиг Надзорник у СС униформи> Или "Смрт, која нема униформу>
Ово бележим као одјек мисли које су остале с нама после првог растанка. Отада је прошла година и мисли, пропраћајући друга који одлази, чешће су се понављале с мањом или већом упорношћу. Двојка, обешена на вратима ћелије, опет се променила у тројку, па опет У двојку, и тако: три, два, три, два, долазили су нови другови и одлазили, — само двојица која су онда остала у ћелији 267 заједно седе У њој верно даље:
„Отац“ и ја.
<
„Отац“ — је шездесетогодишњи учитељ Јозеф Пешек, учитељски ветеран, ухапшен осамдесет пет дана пре мене, зато што се израдом пројекта за реформу слободне чешке школе усудио да увреди Рајх.
„Отац“ — је...
Али како ћеш то, младићу, исписатир Тежак ће то бити посао. Два човека, једна ћелија и година дана! За то време ишчезли су знаци навода око именице „отац“, за то време од два затвореника различитих година постали су истински отац и син, за то време узајамно смо измењали навике и омиљене изреке, па и тон говора — познај данас шта је моје, а шта татино, с чим је дошао у ћелију она с чим ја!
7
3 у ка па АИ она Брача а
61
5 3 3 Ћ У
Пн и аи