Наша књижевност

Па ПАРЕ у у а чи а и НЕ

Месеци На - > и

| настир, више волим да умрем за

једно са њим. Док живим, хоћу да имам Антосју уз себе. Владисла

вљев дубоки, мушки глас је прекидао дискусију. Зар ту сад нешто вреде аргументи, да Антка треба реДовно да учи, да ћудљиво, повремено учење са родитељима упропашћује њене способности и да њено изостајање од школе мора на

Ро

„3

крају да изгледа подозриво»г Да Анткја лаже, да... Владидлав це Ј потсмешљиво махнуо руком, видело се да је он то непоколебно у 8 себи решио. Осетила је у његовом ниподаштавајућем покрету жељу 3 да се одвоји од ње, жељу да је постави на одговарајуће место: шта :8 је мени и теби женог Није то било први пут за време овог рата, кроз . ово време које и дели, али и тесно везује. Усамљена, превртала 73 се је на угрејаној постељи, најзад је тихо устала и отшкринула про- | зор над Владисављевом баштом, једном лејом патлиџана и ротквица 3 и лејицом цвећа, малом као марамица за нос, У Владиславу није било + помоћи за њу, писао је стихове, није се бавио стварима реалног све. 3 та. Он сам је спавао, а њу је предавао сили страха и очајања, и осе- 5 ћању одговорности за њих обоје. Можда не би требало заједно да 3 станују, требало би се одвојити, као што саветује Лудвика, Антку 5 негде сместити. Еугенија се подигла на кревету. Полуотворених очију, 5. задихана од тешких речи које је хтела да изговори, хватајући дах, 5 загледала се је у месец. ; Дунула је студен. Тихо се је спустила са кревета који је шкри- + пао и затворила прозор, За месечевим трагом, пловећи кроз ваздух 5

пун сна, пронашла је свој хладни јастук. Јежи је наваљивао; Г јењка, дај дете у манастир. Наговарао је упорно, свесрдно... Притворила

је очи, које су се нагло овлажиле сећањем. Бели месец се цео увукао 30 у собу, после је неспретно изашао у врт —

никакву препреку — сакрио се у 5

земљи влажној од пужева, у густом љубодрагу. Још пре тога повео 8

је Еугенију са собом. |

: - Сутра изјутра Еугенија се одлучила да одмах после доручка оде : 2. __ до Лудвике. Лудвика је била'важ

ан ослонац њиховом остајању овде У селу. Њиховом животу додавала је аријевске фоме својим јасним,

звучним гласом, свим оним што на први поглед одаје рођену аријев- | Ку, а што, ма колико да се жели, не може да се постигне ако то не- | коме није дато од рођења. Понекад, врло ретко, то имају чак и Је. вреји, захваљујући некој ћуди природе.

— И ја ћу поћи Код тетке — писнуда је Антка.

и И Ћи ћу сама. Остаћеш код куће, Скуваћеш купус и кром: лире, чуваћеш мачку, пазићеш да не направи неку штету, очистићеш собу и кујну — наредила је Еугенија као сељачком детету, знајући да ти послови занимају Антку, која се стално и страшно досађивала.

досађивала као каква превише паметна одрасла жена По Владислава се довезао

нија му је захвална на томе;

сопственик мајура из сусетства. Еугеон зна све о њима, и мада их је мало