Наша књижевност

114 Наша књижевност

И Пуниша опет потврди:

— Беса!

__ Зашто ви... млад и здрав човек пред којим је живот... зашто радите тај прљави посаор Знате ли да ћете за то платити главом> Учитељ је то рекао лагано, цедећи сваку реч као да је мери...

Наста кратко и опасно ћутање. Пуниша се исправи. Пијанство као да беше нестало из њега. :

— Не не, узвикнуо је оштро и брзо као да се брани. Они нећг доћи!

— Доћи ће, још тише рече учитељ.

— То није истина, узвикну Пуниша неким јадним, очајним гласом као у ђачета које се правда.

_- Истина је, као ово сунце на небесима, одговори учитељ. Све ће ово проћи као вихор и однеће све што је без корена. А ви сте без корена...

Пуниша промрмља:

—_ Ја се нисам одвајао од народа.

Учитељ је поћутао, а онда ставио руку на његово раме и још тише рекао:

—- Знаш ли ти, синко, шта си учинио И најстрашнији арамбаша може бити помилован, па после бити поштен човек, али ти никада. Ти си...

И опет се сретоше њихове очи. Учитељ није довршио. Али Пуниша опет склони своје зелене очи, јер је на учитељевим уснама прочитао неизговорену реч: Издајник.

Крто се насмејао. Синуше зуби.

— Није требало да му говорим, помисли учитељ.

___А експедиција прође као вихор преко брда, остављајући за собом запрепашћеност, па кукњаву, па утученост, па мир који је данима трајао. Нити је општина радила, нити се секла грађа у планини, нити су деца долазила у школу. Манастир је стојао пуст; чак се нн недељом није служила служба божја. Једини знак живота биле су сахране и даће и покоја поточара У дубини брда која је млела овас и зоб, јер је кукуруз одавно био раскош.

Кавеџија је послао децу и жену у вароши сад је целу кавану заузео „штаб војводе ибарског“. ИМ на дућану били су затворени дебелим летвама врата и прозори, а у манастиру и школи није се чула ни жива душа.

Ни о капетану-Ђорђу није се говорило. Ниједан од младића које је са собом одвео, није се враћао. Само је Глуви Пророк, усамљен, горе на бачијама, продужио да прориче. Сељаци су са страхом слушали кад би се у ноћној тишини за пуна месеца (тад су га обично сналазили наступи) разлегла његова гласина и одјекивало његово нај повије пророштво; |