Наша књижевност

118 Наша књижевност

освети учитељу што му није послао сина. Он је, веле, казнио и Пророка што је одбијао да удешава своја прорицања по капетановој жељи. Други су, још више натајно, говорили да је то Пунишино масло. Он је више подмукао и сада ћути као заливен, док капетан-Ђорђе грди поклане и сеири, а то је по некима био сигуран знак да је Пуниша крвник. Пророк је, веле, лежао на грдним парама, све звечећи новац. Говоркало се и о хајдучкој пљачки... Али нико ништа није знао поуздано.

То исто јутро, кад се разгласи погибија, Серафим побеже у Бе оград. Симион опоја учитеља, а Пророка сахранише без попа, јер нико није смео да се пење на бачије.

_ После Серафимова одласка распршташе се и остали. У манастиру оста само Симион с Македонцем и, у кујни, чика-Лука са женом.

Тако се заврши једнога јесењег дана руденичка идила,

Брда притисну невреме. Падоше снегови на висове. Руденица се повуче у себе и прекиде сваку везу са срезом и осталим светом.

БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ

Миливоје Николајевић : Старац