Наша књижевност

Седам песама

"123

каква је то пловидба ветровита, ведра уз машина задихане звукер

Одакле у штампарију права доплови једрилица лађа2 У лому железних справа која се машина срећна

већ цело јутро порађаР

Да ли је икад било

да се птице излегу

машинама из недара,

ма у која благословена лета, да цвет бео, сличан снегу, на гвозденој грани процвета2

То из чаура излећу слова, крила бељих од крина.

То песама књига нова рађа се из срца песника и машина.

Коректори, слагачи, књиговесци, дела војска радника под пазухом као хлеб свеж књигу стегла. Слагачица је држи нежно на длану као птицу што се тек излегла.

— Отворите прозоре! — кликнула је радосно слагачица млада, —

нека час пре у свет одлете лептирице што су никле

из срца песниковог ~.

и нашег рада.

Слагач је изненада

као дечаци капу преко лептира спустио руку преко њене руке, и пошли су у сусрет пролећу за јатом књига

што су у свет прхнуле

преко олистале дунавске луке.